Proizvodnja energije u ogranku „TE-KO Kostolac“: Više megavata, manje zastoja

Proizvodnja energije u ogranku „TE-KO Kostolac“: Više megavata, manje zastoja

Cilj je da se smanji emisija štetnih gasova, odnosno zaštiti životna sredina i ispoštuju zakonom propisane norme.

Plan proizvodnje električne energije u kostolačkom ogranku je ostvaren i premašen za skoro tri odsto i 2019. godina bila je uspešna.

– Bio je vrlo realan i prilagođen svim poslovima koje smo radili. Trudili smo se da svaki megavat proizvedemo i da broj prinudnih zastoja svedemo na prihvatljivu meru. To je tendencija EPS-a, da se svake godine smanji broj prinudnih zastoja – istakao je Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije u ogranku „TE-KO Kostolac“.

Remontna sezona kostolačkih termoelektrana 2019. godine realizovana je u skladu sa očekivanjima. Standardni remonti su rađeni na blokovima A1 i A2, produženi remont je rađen na bloku B1. Na bloku B2 prošle godine je rađen veliki kapitalni remont. Shodno obimu trajalo je i vreme remonta, tako da je blok A1 van proizvodnje bio od 25. juna do 22. jula, A2 od 4. jula do 1. avgusta. Blok B1 je u remontu bio duže, od 21. juna do 23. jula. Kapitalni remont bloka B2 trajao je 165 dana, od 6. jula do 19. decembra.

– Kada je reč o standardnim remontima na bloku A1 i A2 i produženom na B1, sve planirane aktivnosti su tako izvedene da se to posle i reflektovalo stabilnom proizvodnjom i odrazilo na ispunjenje i prebacivanje proizvodnog plana za 2019. godinu.

U najsloženijem kapitalnom remontu, koji je rađen na bloku B2, u trajanju od 165 dana, akcenat je stavljen na ugradnju sistema za redukciju azotnih oksida. Cilj je da se smanji emisija štetnih gasova, odnosno zaštiti životna sredina i ispoštuju zakonom propisane norme. – Ugrađeni su sistemi za redukciju azotnih oksida primarnim merama, urađena je priprema na kotlovskom delu, priprema i ugradnja sistema sekundarnih mera. B2 je prvi blok u sistemu „Elektroprivrede Srbije“ na kom će se primeniti sekundarne mere za redukciju azotnih oksida. Inače, cilj je da se preko sistema za redukciju sekundarnim merama uđe u norme ispod 170 miligrama po kubnom metru. Pored ugradnje sistema za redukciju azotnih oksida, zamenjen je deo isparivača kotla, što je takođe veliki posao, zamenjen je i deo međupregrejača kotla, kao i paket limova regenerativnih zagrejača vazduha. Na turbogeneratorskom postrojenju urađen je kapitalni remont sa svim potrebnim intervencijama – rekao je Marković.

Nenad Marković, Foto: Energija Kostolac

Na početku ove godine u kostolačkim termoelektranama krenule su pripreme za sledeću remontnu sezonu. O poslovima koje treba uraditi 2020. godine Marković kaže da je proizvodni plan ambiciozan zato što će na blokovima TE „Kostolac B“ biti kraći remonti.

– TE „Kostolac B“ učestvuje sa 70 odsto ukupne proizvodnje u kostolačkom ogranku i to je razlog. Što se tiče same proizvodnje, za sada se držimo usvojenog plana i veoma nam je važno da dođemo do remonta sa dinamikom, jer se posle remonta propusti koji su se javili u prethodnom periodu otklone i onda kompenzuju. Bitno je i pokazalo se u praksi da kada održimo dobru dinamiku do remonta, uvek godinu završimo sa proizvodnim prebačajem. Ove godine veći poslovi će se raditi na starijim blokovima A1 i A2, koji idu u kapitalne remonte. Remont A1 će trajati 65 dana, a A2 70 dana. Tako će i ovi blokovi spremni dočekati narednu proizvodnu i grejnu sezonu – zaključuje Marković.

Blokovi su inače u sistemu daljinskog grejanja Požarevca, Kostolca i okolnih naselja.

Temeljno

Nakon završetka kapitalnog remonta, blok B2 je krenuo na vreme u proizvodnju, i to uspešno. Na ovom bloku rade se podešavanje i optimizacija parametara sagorevanja, jer je sistem za redukciju azotnih oksida podrazumevao kompletnu izmenu loženja kotla.

– Zamenjena je geometrija nekih segmenata i delova tako da se sada na terenu rade optimizacija i podešavanje sagorevanja u kotlu. Taj proces će još trajati, a paralelno se radi projektovanje rezervoara za sekundarne mere i očekuje građevinska dozvola kako bi počela izgradnja rezervoara sa pratećom infrastrukturom i pumpnim stanicama za dopremanje materije do samog bloka.

KOMENTARIŠI