Povodom aktuelne polemike u javnosti o pravdanju putnih troškova zaposlenih, Sindikat pravosuđa poslao je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o tom pitanju. U Sindikatu pravosuđa smatraju da je suludo da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz.
Prave računicu – ako svaki zaposleni donese po jedan račun mesečno 19.000 računa, godišnje 228.000 papira. Sindikat pita – gde će se čuvati računi za 19.000 zaposlenih samo u pravosuđu. Rezimiraju – radnik se nije teleportovao, imao trošak da dođe do posla.
“Ni u jednom propisu, zakonu ni u podzakonskom aktu ne postoji nijedna odredba koja određuje da zaposleni mora da pravda troškove dolaska na posao i odlaska sa posla”, navodi Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.
Ministarstvo finansija poziva se na Zakon o računovodstvu koji je stupio na snagu 1. januara.
“Ističemo da je neophodno postojanje verodostojnih računovodstvenih isprava kojima se dokazuje da je trošak nastao i da se može izvršiti evidentiranje poslovnih promena u poslovnim knjigama pravnih lica, odnosno preduzetnika”, poručuju iz Ministarstva finansija.
I dok čekaju na odgovor Vrhovnog kasacionog suda, u Sindikatu podsećaju na ranije presude. A u Zakonu o radu se kaže – zaposleni imaju pravo na nadoknadu troškova dolaska na posao i ne moraju to da dokazuju. Iz Ministarstva rada kratko odgovaraju – postupaju po mišljenju Ministarstva finansija.
Deset puta uvećane evidencije u blagajnama
Zlatibor Lončar, ministar zdravlja navodi da zaposlene treba poštedeti gubljenja vremena.
“Mi želimo da se ta birokratija izbegne, hoćemo da napravimo sve to u elektronskoj formi da poštedimo ljude da vode računa o svemu tome i gube vreme”, navodi Lončar.
Više vremena treba i računovođama. Ukazuju na nelogičnosti.
“Deset puta uvećane evidencije u blagajnama nego što je to do sada bilo. Ako poslodavac pristaje da im isplati naknadu na račun koji donesu, taj račun mora da ima ime i prezime. Ko će to na benzinskoj pumpi unositi ime i prezime kroz fiskalnu kasu”, upitala je Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.
Koliko će novine koštati privredu
NALED je Ministarstvo finasija pitao – koliko će novine koštati privredu. Na primer za privredno društvo sa 150 zaposlenih imaće troškove oko 2.3 miliona dinara samo za administraciju troškova, za one sa više filijala koštaće ih do četiri miliona godišnje.
“Složićete se da su to prilično veliki troškovi a da oporezivanje troška naknade oporezvianja dolsaka na posao i nije neki budžetski prihod niti se tu rade neke velike zloupotrebe da možemo da kažemo da je ta mera sa te strane opravdana. Mogućnost i prava zaposlenog se sužava da izaberu način kako će dolaziti na posao”, objašnjava Dragana Ilić iz NALED”-a.
Javlja se kažu i problem u odnosu poslodavc radnik od kojeg se neretko zahtva da kupe pretplatne karte za gradski prevoz iako ne žele da ga koriste.
“Ovo je suprotno prevashodno od samog ministarstva finasija koje je na primer povećalo neoporezivi iznos zarade koje ima tendenciju smanjenja opterećenja dohodka. Ovo je takođe suprotno njihovom oslobođenju na primer plaćanja poreza na hibridna i električna vozila znači za nekim ekološkim težnjama jer ovde se promoviše dolazak nekim motorinim vozilima”, navodi Ilićeva.
Kazne za nepostupanje poslodavaca po Zakonu, odnosno za ne prikupljanje računa, su do 3.000.000 dinara.
