PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

Sve nas je manje i sve smo stariji. Ako se takav trend nastavi, do polovine ovog veka, na primer, južna i istočna Srbija ostaće bez 30-40 odsto stanovnika.

Izveštaj “Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene” strateški je dokument, koji ukazuje na nove pristupe populacionoj politici i predlaže intervencije protiv smanjenja i starenja stanovništva u Srbiji.

Neće nepovoljne demografske trendove da reši samo pronatalitetna politika. Za neke roditelje finansije su veliki problem na putu do roditeljstva, ali ne jedini.

“Na tržištu rada najgore prolaze mladi, oni koji treba da rađaju decu. Imamo predškolske ustanove koje se razvijaju ali ne za sve ljude, jer nezaposleni teže dobijaju priliku da pošalju decu u predškolske ustanove, radna kultura nije okrenuta prema roditeljima. Teško je u firmama da prilagodite svoje privatne potrebe roditeljske”, kaže Danilo Vuković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

To prepoznaje i država. Uz mere za podršku porodicama i majkama i podsticaj rađanja, fokus stavlja i na zapošljavanje teže zapošljivih kategorija i mladih, kroz program garancija za mlade.

“Podrazumeva da se što je više moguće skrati vremenski period od završetka obrazovanja do početka radnog odnosa. Takođe, mladim majkama, studentkinjama date su olakšice pri polaganju ispita i upisivanju godina studija bez dodatnih troškova”, napominje Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Velike su demografske razlike među regionima. Za život su najprivlačniji veliki gradovi, pre svih Beograd i Novi Sad, u kojima se akumulira dve trećine BDP-a.

“Nisu sela ključna tačka demografske odbrane nego gradovi srednje veličine, do 100.000 stanovnika. Ako u njima razvijamo ono što zovemo višim gradskim funkcijama – privredu, univerzitete, kulturu, umetnost, javne usluge, mi imamo šanse da usporimo demografski pad tih delova Srbije”, dodaje Vuković.

A kada nas je malo, svaki čovek je važan. Uspešne mere populacione politike ne mere se samo brojem stanovnika ili brojem rođenih beba.

“Mora da bude i kvalitet tih ljudi, kakvi su ti ljudi, jesu li zdravi, jesu li obrazovani, jesu li produktivni i da li rade. Uzmite obrazovanje, nama se za trećinu smanjio broj đaka u poslednje dve decenije. Šta nam to govori, to nam govori da te koji su preostali učinimo mnogo boljim, kvalitetnijim i obrazovanijim nego što smo bili. A mi već sada znamo da neka deca ispadaju iz obrazovnog sistema – Romi, niži socijalno-ekonomski slojevi, seoska deca i mi to sebi ne možemo da dopustimo”, ukazuje Vuković.

Prema Indeksu humanog razvoja, Srbija je na nivou slabo razvijenih delova Afrike i Azije. Samo je srpska prestonica na nivou jedne evropske zemlje, Poljske.

“Sva naša pažnja, svi naši planovi i strategije usmereni su isključivo ka stalnom poboljšanju uslova u kojima žive naši sugrađani zato što dobro znamo da ni jedna politika, ni jedna država nema svrhu ako se ona ne ogleda u boljem životu naših ljudi”, navodi Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije.

Ukoliko se loši demografski trendovi nastave, Srbija će, poručuju demografi, biti među zemljama koje najbrže gube stanovnike.

KOMENTARIŠI