Šta se menja posle ukidanja spornog zakona o projektima od posebnog značaja

Šta se menja posle ukidanja spornog zakona o projektima od posebnog značaja

Foto: Urban City / B.P. ilustracija

Vlada Srbije uputila je Skupštini predlog da se stavi van snage Zakon o posebnim postupcima izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja.

Zakon se primenjivao nešto duže od dve godine, ali je od samog početka Evropska komisija više puta, što pismeno što u direktnim kontaktima, ukazivala da nije u skladu sa pravnim tekovinama EU, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor takozvanog strateškog partnera.

U resornom ministarstvu ne spore da je glavni motiv stavljanja zakona van snage naša obaveza da se usaglasimo sa propisima Evropske unije, ali ne i jedini. Razlozi koji su postojali u vreme donošenja zakona, više ne postoje.

Tako da smo mi odlučili da sve one odredbe tog zakona koje se tiču izgradnje i efikasnosti izgradnje kada su u pitanju veliki državni projekti prebacimo u Zakon o planiranju i izgradnji, ali zato one odredbe koje se tiču izbora partnera, strateškog partnera, zakona o javnim nabavkama – da budu ukinute jer postoji Zakon o javnim nabavkama“, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Upravo to su bile glavne primedbe i civilnog sektora. Pozdravljaju ukidanje zakona koji, po njihovom mišljenju, nije bio u interesu države.

U dva konkretna slučaja smo videli da je postojao dodatno veliki stepen diskrecije kod odlučivanja. Najzad, ozbiljan problem sa ovim zakonom je bio to da su nabavke rađene bez mogućnosti zainteresovanih firmi da se žale“, kaže Nemanja Nenadić iz “Transparentnost Srbija“.

Ono što ih i dalje brine jesu međudržavni sporazumi za velike infrastrukturne projekte. Resorno ministarstvo ih ne isključuje, ali naglašavaju da će glavni mehanizam biti tender.

Mislim da postoji mnogo više drugih problema u samoj pripremi tendera koji su dovodili do toga da tenderi budu spori. Recimo, nas tender nije sprečavao da četiri godine završimo prugu Niš-Dimitrovgrad za koju smo dobili grant od EU pre pet godina, pa se to nije dogodilo. Tek ćemo ove godine početi da radimo. Znači, postoje procedure koje mi možemo da ubrzamo“, napominje Vesić.

Domaće firme se spremaju za tendersku trku i da od podizvođača stranim kompanijama postanu izvođači na projektima od državnog značaja.

Mi smo svih ovih godina radeći za njih stekli iskustvo i kadrovsko i tehničko i stekli reference da sada ravnopravno učestvujemo. Sigurno je da će domaće kompanije uložiti sredstva u razvoj svojih kadrovskih i tehničkih kapaciteta kako bi bile konkurentne i učestvavale na ovim tenderima“, ističe Vuk Vujović, izvršni direktor firme “Ras inžinjering – niskogradnja“.

Jasnim pravilima ko je i pod kojim uslovima na tenderu dobio veliki infrastrukturni posao, otklanja se poslednja prepreka za zatvaranje Poglavlja 5 o javnim nabavkama.

Osim toga, uvođenjem energetske efikasnosti, zelenih sertifikata za objekte, praktično se usvaja više od 10 direktiva Evropske unije.

KOMENTARIŠI