Foto: ZZJZ

Svetski dan bubrega obeležava se od 2006. godine, svake godine, drugog četvrtka u martu mesecu a na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta.

Cilj obeležavanja pomenutog datuma je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravlje bubrega svima i svuda” ima za cilj promovisanje zdravlja stanovništva kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i smanjenje nejednakosti u zdravlju među različitim socijalno-ekonomskim grupama stanovništva.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

U svetu hronične bolesti bubrega su uzrok najmanje 2,4 miliona smrtnih slučajeva godišnje i trenutno su na šestom mestu uzročnika smrti. Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:

Primeniti i usvojiti zdrav način života (pristup čistoj vodi, fizičkoj aktivnosti, pravilnoj ishrani, kontroli duvana). Bolesti bubrega mogu se sprečiti, odložiti i/ili držati pod kontrolom kada se primenjuju odgovarajuće preventivne mere.
Neophodno je uvesti skrining pregled na bolesti bubrega kao primarnu zdravstvenu intervenciju, uključujući i testove za identifikaciju poremećaja (npr. testove urina i krvi). Skrining visoko rizičnih pojedinaca i rana dijagnostika i lečenje je isplativo u smislu sprečavanja ili odlaganja bolesti bubrega u završnom stadijumu.
Obezbedite da bubrežni bolesnici dobiju neophodne osnovne zdravstvene usluge (npr. kontrola krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi, esencijalne lekove) kako bi odložili napredovanje bolesti bez finansijskih poteškoća.

Lobiranje za politiku koja reguliše pravedan i održiv pristup naprednim uslugama zdravstvene zaštite (npr. dijaliza i transplantacija) i bolju finansijsku obezbeđenost (npr. subvencije) kako bi više resursa postalo dostupno. Borba protiv socijalno-ekonomskih barijera i širenje pristupa sveobuhvatnog i pravičnog pristupa uslugama je neophodno kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva i poboljšao kvalitet zdravstvene zaštite.

KOMENTARIŠI