Dugotrajni rad doveo je 2016. godine do smrti 745.000 ljudi koji su doživeli moždani udar i ishemijsku bolest srca, što predstavlja povećanje od 29 odsto u odnosu na 2000. godinu, stoji u zajedničkoj proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne organizacije rada (MOR).
U prvoj globalnoj analizi koja se bavila povezanošću umiranja i zdravstvenih problema sa dugotrajnim radom, SZO i MOR su procenili da je tokom 2016. godine od posledica moždanog udara preminulo 398.000 ljudi, a od posledica bolesti srca 347.000 osoba širom sveta, zbog toga što su radili najmanje 55 sati nedeljno.
Od 2000. do 2016. godine broj preminulih, zbog bolesti srca do koje je došlo zbog dugotrajnog rada, porastao je za 42 odsto, a broj ljudi koji su umrli zbog moždanog udara skočio je za 19 odsto, saopštila je SZO.
Bolestima izazvanim dugotrajnim radom najviše su pogođeni muškarci (72 odsto), ljudi koji žive u regionu Zapadnog Pacifika i Jugoistočne Azije, kao i sredovečni i stariji radnici. Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.
Dugotrajni rad predstavlja faktor rizika za jednu trećinu bolesti izazvanih radom i prepoznat je kao faktor rizika sa najvećom učestalošću kod radno aktivnog stanovništva. To je dovelo do promene razmišljanja o novom faktoru rizika za ljudsko zdravlje koji ima psihosocijalni uticaj.
Studija je dovela do zaključka da rad od preko 55 sati nedeljno povećava rizik od moždanog udara za 55 odsto, dok je rizik od ishemijske bolesti srca povećan za 17 odsto u poređenju sa osobama koje rade od 35 do 40 sati nedeljno.
Osim toga, broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi devet odsto svetske populacije.
Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi.
“Rad na daljinu postao je norma u mnogim granama, često brišući granice između posla i doma. Osim toga, mnoga preduzeća su morala da zatvore neke svoje delove, a ljudi koji su i dalje zaposleni morali su da rade duže. Nijedan posao nije vredan rizika od moždanog udara ili srčane bolesti. Vlade, rukovodioci i zaposleni moraju da rade zajedno kako bi usaglasili granice i zaštitili zdravlje radnika”, naveo je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
Svetska zdravstvena organizacija predložila je vlastima da bi mogle da uvedu i primenjuju zakone i odluke koje će zabraniti obavezan prekovremeni rad i obezbediti maksimalno ograničenje radnog vremena.
Vlasnicima i rukovodiocima preduzeća predloženo je da utvrde fleksibilno radno vreme posebnim ugovorima sa zaposlenima i da istovremeno usaglase najveći dozvoljeni broj radnih sati.
Iz SZO preporučuju da bi i zaposleni mogli da rasporede radno vreme kako ne bi radili više od 55 sati nedeljno.
