Poslednjih nekoliko godina primećen je pad u korišćenju Halo govornica, a jedan od uzroka tome je svakako činjenica da sve veći broj ljudi koristi mobilne telefone kao glavno sredstvo komunikacije.
Trenutno u Srbiji postoji oko 2.300 Halo govornica.
Većina govornica u Požarevcu su ižvrljane grafitima, prelepljene različitim oglasima i umrlicama, neke su čak i polomljene, a vrlo mali broj njih je očuvan, neke i ne rade.
Govornice se zbog svojih tehničkih karakteristika ne mogu takmičiti sa bogatom ponudom online usluga, ali nadležni treba dobro da razmisle o eventualnom korišćenju postojeće infrastrukture za uspostavljanje još bolje komunikacije, kao što je Wi-Fi drvo koje je pre nekoliko godina instalirano u Gradskom parku. Tako bi uz “šire vidike” onih od kojih se to i očekuje, govornice mogle da postanu “hotspot”-ovi sa bežičnim internetom, digitalna enciklopedija, ili jednostavno digitalna prezentacija grada…
U svetu su pronađena mnoga rešenja za njihov opstanak na ulicama. U mnogim zemljama one su postale neodvojivi deo tradicije ili im je pornađena nova, modernija namena.
Britanci se iz sve snage bore da sačuvaju svoje govornice jer je njihov život vanvremensko obeležje, zauvek naslikano na razglednicama sa Pikadilija.
U Sao Paolu su stare govornice postale umetničke instalacija, pogodne za prvu javnu afirmaciju mladih umetnika. Njihova dela, lakše nego ikada, postaju vidljiva stotinama hiljada prolaznika.
Japanci su otišli korak dalje, pa su od davno zaboravljenih javnih govornica napravili spektakularne akvarijume.
Možda bi i u Požarevcu, moglo izvesti nešto slično… Svakako je bolje nego da propadaju, zar ne?
