Život je imao priliku da nastane i evoluira na najmanje tri od sedam planeta solarnog sistema koji je udaljen 39 svetlosnih godina od našeg Sunčevog sistema.
Planete sa uslovima pogodnim za nastanak života kruže oko patuljaste zvezde, poznate kao Trappist-1, koja je znatno hladnija i crvenija od Sunca.
Šest unutrašnjih planeta (najbližih zvezdi) nalaze se u zoni u kojoj se temperature kreću od 0 do 100 stepeni.
Naučnici smatraju da od tih šest planeta najmanje tri imaju okeane, što znatno povećava šanse za postojanje vanzemaljskog života.
Nijedan poznati zvezdani sistem ne sadrži toliki broj planeta nalik Zemlji, u nastanjivoj zoni.
Glavnu ulogu u otkrivanju ovog sistema imao je robotski teleskop kojim su pravljali naučnici sa Univerziteta “Džon Murs” u Liverpulu. Reč je o jednom od instrumenata koji podržavaju opservacije Nasinog teleskopa Spajser, najvećeg te vrste na svetu.
Planete su otkrivene putem tzv. “tranzitne metode”, koja uključuje registrovanje blagog zatamnjenja koje se javlja kada se planete nađu na putu između teleskopa i zvezde.
Trappist-1 nalazi se u sazvežđu Vodolija.
Istraživanje će biti objavljeno u magazinu “Nejčer”.
Konferenciji, koja je održana 22. februara, prisustvovali su brojni renomirani astronomi i planetarni naučnici iz svih krajeva sveta, a tema su bile egzoplanete.
Egzoplanete – planete koje se nalaze van Sunčevog sistema, najveća su nada čovečanstva za pronalaženje vanzemaljskih oblika života, jer postoje velike šanse da se na nekoj od njih nalaze uslovi slični kao na Zemlji.
Upravo zato mnogi su pretpostavljali da će biti reči o pronalasku vode u tečnom stanju ili o dokazima o postojanju vanzemaljskih oblika života.
Podsećamo, NASA je prošle godine pronašla dve nastanjive planete nalik Zemlji.
Jedna od njih – Kepler-452b, nalazi se u sazvežđu Labud, a udaljena je od Zemlje 1.400 svetlosnih godina.
Planeta Kepler-452b veća je od Zemlje u prečniku za 60 odsto, a uprkos tome što još nisu ustanovljene karakteristike njenog sastava, naučnici smatraju da je u pitanju stenovita planeta.
Potrebno joj je 385 dana da obiđe pun krug oko svoje zvezde, od koje je samo pet odsto udaljenija nego Zemlja. Ovo nebesko telo iste je temperature kao Zemlja, s tim što je 20 puta osvetljenije od nje.
Kepler-452b star je oko šest milijardi godina (oko jednu i po milijardu godina stariji je od Sunca), a zbog slične pozicije, rotаcije oko zvezde i umerenih uslovа, nije isključeno da su se na njemu javili vanzemaljski oblici života.
Druga planeta, Proksima b, nalazi se u nastanjivoj zoni zvezdanog sistema i gotovo je iste veličine kao Zemlja. Sudeći prema svim njenim karakteristikama, predstavlja savršeno tlo za nastanak vanzemaljskog života.
Proksima b je bliža svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu – potrebno joj je samo 11,2 dana da obiđe oko nje, a njena zvezda je mnogo zagasitija od Sunca.
Ipak, na planetu pada velika količina UV i rendgenskih zraka, što znači da bi živi organizmi u borbi za opstanak morali nekako da postanu otporni na tu radijaciju.
Planeta je pronađena tokom analize podataka koje su prikupili teleskopi Evropske južne opservatorije (ESO) između 2000. i 2014, kao i 2016. godine.
