Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine.
Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.
Sem zapadnih, ovaj dan obeležava i Pravoslavna crkva, ali pola godine kasnije, 12. avgusta. Svetac kojeg pravoslavci slave 14. februara po gregorijanskom, odnosno 1. po julijanskom kalendaru, jeste Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, te vinogradarstva i vina. Taj praznik se naziva Trivundan.
Proslava Valentinova (dana) u početku je bila namenjena nekolicini istoimenih ranohrišćanskih svetaca. Najpoznatija martirologija (način na koji neko postaje svetac-mučenik) Valentina jeste ta da je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je tadašnji rimski car Klaudije II strogo zabranio, smatrajući da su oženjeni muškarci loši vojnici. Prema verovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti za ukazanu pažnju. Bilo je potpisano „od tvog Valentina”.
Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.
