Destinacije poput Grčke, Italije ili BiH omiljene su na listama onih koji strane zemlje otkrivaju kroz ukuse i mirise nacionalnih kuhinja – baš kao i Turska, Tajland…, ali šta je s onim destinacijama na kojima tanjiri i čaše nisu toliko popularni?
Putnici iz celog sveta tragaju za destinacijama na kojim će iskusiti najbolje nacionalne kuhinje. Tajland, Grčka, Turska i Italija su najtraženije, dok Velika Britanija, Holandija i Mongolija nisu na listi poželjnih, prenosi Pun kufer.
Kad se prijatelji vrate s putovanja i prepričavaju nam gurmanske doživljaje, lako nas mogu zaraziti da krenemo njihovim stopama i bacimo se na hedonistički turizam.
U nekim zemljama je tradicionalna kuhinja u senci kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti.
Velika Britanija je poznata po svojoj reputaciji da joj je domaća kuhinja bez ukusa, ali na meti kritika na turističkim forumima su se našle i Jamajka, Kenija, kao i Finska.
“Finska hrana jedna je od najdosadnijih i najmanje kreativnih, ali je zdrava. Tokom finskih Olimpijskih igara 1952. godine sprovedeno je istraživanje među sportistima; oni su smatrali da je finska kuhinja najgora”, kaže Sriharša Kučimanči iz Indije.
Edvin van Davenhorst iz Holandije kaže:
“Budući da sam Holanđanin, znam šta je bezukusna hrana kojoj fali kreativnosti. Naša jela najbolje je opisati kao hranljiva i jednostavna za pripremu. Jedan od primera je stampot, povrće s krompirom kuvano u istom loncu, zatim pasirano i posluženo s parčetom mesa i sosom”.
“U Nikaragvi vegetarijanci jedu pirinač i pasulj s prženim bananama. Volim tu kombinaciju i jela sam je na Kostariki, ali u Nikaragvi je to jelo gotovo uvek hladno, suvo i bez začina. I ananas me razočarao. Uvek je nezreo i kiseo, dok je na Kostariki nezamislivo sočan”, tvrdi Nemica Ameli Landfiš.
“Moj glas za najgoru kuhinju ide Mongoliji. Nema povrća, nema začina – samo meso i testenina. Kazahstanska kuhinja je slična, ali kako je zemlja puna drugih nacionalnosti, možete se fino najesti korejskih, gruzijskih, ruskih ili kineskih jela”, kaže Stiven Hermans, koji živi u Kazahstanu.
“Jamajka ima totalnu bezličnu hranu – sve je bezukusno osim pečene piletine. Za doručak se jedu kuvane banane, kuvani krompir, kuvana jaja i još kuvanog. Za ručak je bljutav pirinač s graškom. Ne znam kako im to polazi za rukom?!”, čudi se Brajan Kolins iz Amerike.
Džef Pelarin iz Kanade kaže da se Engleska jako trudi da se oslobodi loše reputacije, ali još uvek uživaju u groznim sendvičima s jajima iz Marks & Spencera.
“Najtužnije mi je iskustvo bilo kada smo pitali meštane za najbolje mesto s fish&chipsom u Londonu. Nakon pola sata traženja dobili smo lepe komade sveže ribe … bez ikakvog ukusa”, kaže.
“Van turističkih restorana u Katmanduu, hrana u Nepalu je dosta loša. Na temelju mog (skromnog) iskustva turiste, čini se da Nepalci žive od dve stvari, više-manje od testenine i dal bhata. Testenina je okej, a dal bhat je sličan indijskom pirinču sa sočivom, osim što je vodenastiji, a začini su manje zanimljivi. Što ste dalje gradu, to ćete teže naći meso s povrćem”, objašnjava Anika Šauer iz Amerike.
“Kenijska je kuhinja ukusna, ali brzo dosadi. Na svakom koraku je bezukusna kasava, što je za očekivati jer služi kao jeftin izvor kalorija. Osim toga, sve živo se kuva, i to dugo – dok ne izađe poslednja kap života iz povrća i drugih namirnica”, priča Ben Santhaus iz Velike Britanije.
