PODELI
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu

Na današnji dan navršava se 15 godina od kada je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant “crvenih beretki” Milorad Ulemek, kao i Zvezdan Jovanović koji je neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Izlažući ekspoze u Skupštini Srbije Đinđić je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja.

Osim toga, Đinđić je bio prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine, izabran u februaru 1997. kao kandidat koalicije “Zajedno”. S te dužnosti je smenjen sedam meseci kasnije, na zahtev koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi “Problemi utemeljenja kritičke teorije društva”. Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade “Bambi” za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije “Polak” za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Pogrebna povorka imala je više stotina hiljada građana.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pogrebna povorka koja se kretala ulicama Beograda imala je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25.

Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji “Sablja”, uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.

15 godina nakon ubistva Đinđića njegova Demokratska stranka nalazi se u jednom od najtežih trenutaka u svojoj istoriji. Na beogradskim izborima demokrate su osvojile tek nešto više od dva odsto glasova čime je DS u glavnom gradu Srbije ostao ispod cenzusa.

Ostavke su nakon toga podneli šef beogradskih demokrata Balša Božović, kao i lider stranke Dragan Šutanovac.

Aleksandar Vučić i Zoran Đinđić

Osim toga, 15. godišnjica Đinđićevog ubistva dolazi u trenutku u kojem potpunu vlast u zemlji na svim nivoima ima SNS Aleksandra Vučića i u kojem se u politici nova lica ili ne pojavljuju ili nestanu brže nego što je to iko očekivao.

KOMENTARIŠI