Pravoslavni hrišćani obeležavaju danas Veliki petak, dan kada je po verovanju umro Isus Hristos na krstu na Golgoti.
Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Farbanje jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja. Po običaju farbanje se vrši u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena došla da poseti cara Tiberija. Kao poklon ona mu je donela korpu jaja koja nisu bila ofarbana, a pošto car Tiberije nije verovao u vaskrsenje Isusa Hrista, on je rekao da će promeniti mišljenje ukoliko jaja promene boju. Tada mu je Marija Magdelana rekla Hristos Vaskrese i sva jaja u korpi su postala crvene boje.
Da bi bila šarena, boje se farbom za jaja i dekorišu nalepnicama.
