ZA dvadeset dvoje mladih autora iz celog sveta, večeras je bilo vreme za strepnju, uzbuđenje i radost, prestižne nagrade festivala “Kustendorf” Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, našle su se u rukama troje najtalentovanijih: pobednik je Mihael Alalu iz Jerusalima sa filmom “Trn”, dok su drugu i treću nagradu osvojili Tone Otili iz Danske za “Lulu u stvarnom životu”i Mateo Gariljo iz Švajcarske za ostvarenje “Niz grlo”.
Osnivač “Kustendorfa” je dodelio i nagradu za najpoetičniji film i ona je pripala Nikolaju Todorovu za ostvarenje “Pre sna”. Specijalno festivalsko priznanje pripalo je filmu “Tišina” reditelja Ali Ašgari i Farmuš Samadi, dok je se priznanje za najbolju fotografiju našlo u rukama Andree Maiki za film “Prvi”.
– Izdvojio bih još filmove Saše Karanovića “Oj Krajino” i “Smrzavanje” Nelisije Lou – rekao je Kusturica tokom svečanosti u “Prokletoj avliji”, nakon čega je usledilo zatvaranje 10. izdanja prestižnog festivala.
Možda su sve velike priče već ispričane, ali se, po rečima koselektora filmske smotre Marka Milosavljevića, tražio specifičan, autorski pogled na svet, a među 500 pristiglih filmova odabrani su i prikazani oni koji su ove domete dostigli.
– Za proteklih 10 godina festival je pohodilo oko 200 mladih autora. Oni su širili priču o “Kustendorfu” i ona je sada svetska. Događa se nešto neobično, sve je više mladih koji u svet filma ulaze, a ne pohađaju filmske škole, baš kao na počecima ove umetnosti. Tematski filmovi su šaroliki i uglavnom prate društvene tokove – kaže Milosavljević. – Njima i ostvarenim autorima festival donosi, kao što Gordan Mihić reče, duh među sabraćom, to je neprocenjivo vredno filmsko bratstvo.
Nova iskustva, poznanstva, uzbuđenje i mogućnost da vide gde su među drugima, sve to je ovih dana privilegija najtalentovanijih mladih autora iz Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugalije, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hongkonga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina.
– Uzbuđen sam, ali sam dolazak kod Emira Kusturice je nagrada po sebi, i to će vam potvrditi svaki učesnik. Ja dolazim iz Švajcarske, tamo ima novca, ali neetablirani autor dokumentaraca ni tamo ne može živeti od svog posla – objašnjava Mateo Gariljo (30), autor filma “Niz grlo”, o tapkarošu ulaznica za čuvenu “Marakanu” u Buenos Ajresu.
Ukrajinka Hana Džalali, reditelj, i njen suprug iz Irana, direktor fotografije Mejnudin Džalali, na “Kustendorfu” su s filmom “Posle”, pričom o haosu koji iza sebe ostavlja smrt jednog člana porodice.
– Ja sam dokumentarista i stvaranje kratkog igranog filma za mene je bilo potpuna novina. Sada planiram da u Teheranu snimim film o ženi koja je ostala bez supruga i bori se za život sina obolelog od raka – kaže Hana. – Iskustva sa “Kustendorfa” su takva da nam se ne odlazi iz Srbije.
DOBA DIGITALNOG FILMA
– DIGITALNA tehnologija je omogućila dve stvari. Prva je da danas svako može da snimi film. Druga je da svako može da shvati da nije lako snimiti dobar film. Tako je profesija filmskog režisera postala prominentnija – poručio je mladim stvaraocima reditelj Anti Jokinen, autor filma “Cvetovi zla”, jednog od najboljih na ovogodišnjem “Kustendorfu”, a radionice su držali i Emir Kusturica, Gordan Mihić, Lav Dijaz, Viržini Efira, Liu Đije, Džang Jang…
