Vodostaj Dunava nikada nije bio niži, nikada nije manje vode proticalo Dunavom u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju, rekao je profesor Dejan Divac, generalni direktor Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.
Objašnjava da je suština rešavanja problema u gazdovanju vodama i formiranju akumulacija. Naglašava da Srbija mora blagovremo da izgradi još akumulacija čime će značajno smanjiti rizik od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše.
Dejan Divac ističe za RTS, da je Dunav najbolji pokazatelj vodnosti na ovom području.
“U ovo doba godine vodostaj Dunava je obično nizak, ali smo zaista svedoci nekih istorijskih minimuma zabeleženih u ovim danima, u prvoj polovini avgusta. Nikada nije bio niži, odnosno nikada nije manje vode proticalo Dunavom u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju”, naglasio je on.
Ukazuje i na to da je cela godina ispod prosečnih protoka i da su se do sada dešavale slične situacije, ali nikada kao ovih dana.
Navodi da imamo lošu godinu što se tiče proizvodnje energije i zbog problema s ugljem i velike svetske krize, pa imamo i nevolju da nam ni hidrološka situacija ne idu naruku.
Kako se rešava teška hidrološka situacija
Divac objašnjava da je suština gazdovanja vodama formiranje akumulacije, gde voda možemo da se sačuva tamo gde je ima i da se s izgradnjom visokih brana formiraju skladišta, akumulacije, da ih koristimo u avgustu, septembru kad je voda potrebna za vegetaciju.
“Mi smo zemlja koja nema izražene probleme ali nismo neko ko može da se prepusti samo prirodnoj stihiji, već moramo na vreme praviti te objekte. Decenijama su građeni ozbiljni objekti koji služe za to, a najbitnija je đerdapska akumulacija koja je je pre svega hidroenergetski objekat”, ističe profesor.
Navodi da je hidroenergija najčistiji oblik energije i da ima prednost nad ostalim načinima proizvodnje, zato što je, kako objašnjava, upravljiv. To znači, da se može proizvodnjom vodene eneregije upravljati, skladištiti je kao potencijalnu energiju koja se posle pretvara u kinetičku pa u električnu.
“Sada kada je u velikom porastu proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce, oni su dobri, ali su neupravljivi. Vetar duva kada duva, ne možemo na to uticati, na sunce takođe, znači ne možemo to skladištiti. A na hidroenergiju možemo i kontrolisano je ispuštati na turbine i proizvoditi kad nam je to potrebno”, naglasio je Divac.
Zato je, ističe, u elektroenergetskom sistemu važno imati hidroelektrane i njima upravljati, a to se u našem sistemu 20 do 30 posto i čini.
Srbiji potrebno još akumulacija
Međutim, navodi, da Srbija mora blagovremeno izgraditi još akumulacija u kojima će moći da sačuva vodu za razne vidove korišćenja. Na taj način ćemo, kaže imati i značajan uticaj na smanjenje rizika od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše.
Od svog osnivanja 1947. godine Institut “Jaroslav Černi” je bio uključen i uspešno je implementirao velike i složene projekte u Srbiji i okruženju, ali i brojnim državama širom sveta, čime je stekao međunarodni renome.
“Institut je učestvovao u izgradnji brana u regionu. Najviše se bavio zemljama koje su potekle iz SFRJ. U Republici Srpskoj imamo značajne objekte, kao što je brana Grnčarevo iznad Trebinja. Imamo skladište milijardu i trista hiljada kubika vode i možete da zamislite šta bi bilo s Trebinjem kada bi ta brana popustila”, kazao je Divac.
U tom smislu, posebno je naglasio, da se Institut bavi i sistemom upravljanja bezbednošću na tim objektima i da je nakon detektovanja problema na brani Grnčarevo urađen projekat sanacije.
“Mi očekujemo da će se hidrološka situacija promeniti nabolje, ali u ovim periodima je to uobičajeno, imamo malovodne mesece. Nakon toga će krenuti neke kišne epizode. Ne očekujemo da će biti nešto specijalno loše, već mi moramo biti spremni da se u svakoj godini borimo i protiv suša i protiv poplava”, zaključio je profesor Divac.
