Foto: Beogradska tvrđava

Nakon informacije da se komercijalno fotografisanje i snimanje na Golubačkoj tvrđavi naplaćuje, stigao je veliki broj vaših komentara u kojima uglavnom mnogima nije bilo jasno šta tačno podrazumeva profesionalno slikanje. Pod profesionalnim, odnosno komercijalnim fotografisanjem/snimanjem se podrazumeva materijal koji za cilj ima zaradu – bilo da su to editorijali za magazin, scene u filmovima, snimanje spotova, fotografisanje za svadbe itd.

Kako bismo utvrdili kakvo je stanje na ostalim tvrđavama u Srbiji zvali smo predstavnike tri najveće i najpoznatije, te proverili pravila.

Prema rečima Tihane Putin, analitičara za promociju turističke ponude u TO “Novi Sad“, pošto se ni ulazak na Petrovaradinsku tvrđavu ne naplaćuje, samim tim se ne naplaćuje ni fotografisanje ni snimanje.

“Ako bi se radilo o snimanju nekih promo-profesionalnih filmova, najverovatnije bi o tome morao da se obavesti Zavod za zaštitu spomenika Grada. Ali to je samo ako je reč o snimanju profesionalnog filma“, kaže Tihana Putin za „92 putovanja“.

S druge strane, tačnije južnije nije sigurno ni ko polaže pravo na Nišku tvrđavu, a kamoli kakve su regulative kada je profesionalno, odnosno komercijalno fotografisanje u pitanju.

“Ništa tvrđava nema jedinstvenog upravljača već je to Gradski sekretarijat za imovinu. Samim tim u podeljenoj nadležnosti – Gradski sekretarijat, Opština Crveni Krst, Niški kulturni centar, Zavod za zaštitu spomenika – nema uspostavljenih pravila za mnogo toga, pa tako i za korišćenje motiva sa tvrđave. Drugim rečima, ne postoje redari koji kontrolišu. Turistička Organizacija ’Niš’ nema nikakve ingerencije nad Tvrđavom“, kaže direktor TO “Niš“ Uroš Parlić.

Naime, Javno preduzeće „Beogradska tvrđava“ ima važeći cenovnik usluga koji je potvrđen i usvojen od Sekretarijata za privredu grada Beograda.

“Cenovnik predviđa naplatu programa i sadržaja komercijalnog karaktera koji se održavaju na Kompleksu, pa tako i komercijalno fotografisanje jer je reč o kulturnom dobru koje je zaštićeno zakonom Republike Srbije (kulturno dobro od izuzetnog značaja) i koje se ne može koristiti za obavljanje poslovne delatnosti. Fotografisanje za lične potrebe se ne naplaćuje“, navodi se u saopštenju javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“ za 92 putovanja.

Procedura dobijanja dozvole za komercijalno fotografisanje na Kalemegdanu je jednostavna. Fotograf je dužan da se zvanično obrati Javnom preduzeću sa molbom za dobijanje dozvole, uz navođenje tačnih lokacija snimanja, vremenskog intervala u kom bi se obavilo snimanje, broja ljudi koji učestvuju, kao i svrhe u koje će materijal biti upotrebljen. Ukoliko su navedeni zahtevi u skladu sa politikom poslovanja preduzeća i ako ne ugrožavaju kulturno dobro, fotograf (po cenovniku) uplaćuje odgovarajući iznos i dobija dozvolu (pismenu potvrdu) za fotografisanje.

A koliko to košta?

“Cena komercijalnog snimanja i fotografisanja se razlikuje u zavisnosti od lokacije, vrste snimanja i vremena potrebnog za obavljanje snimanja. Fotografisanje unutar objekata (Kula Nebojša, Sahat-kula, Rimski bunker, Kazamati…) posebno se naplaćuje“, navodi se u izjavi za 92 putovanja i dodaje da Beogradska tvrđava ima i fizičko-tehničko obezbeđenje koje vodi računa o bezbednosti objekata i posetilaca, a koje je zaduženo za proveru izdatih dozvola za snimanje ili fotografisanje na prostoru. – “Ukoliko fotograf/snimatelj nema dozvolu, pripadnici obezbeđenja će ga uputiti na Javno preduzeće ’Beogradska tvrđava’, gde će dobiti sve informacije koje se tiču snimanja na prostoru Kompleksa.“

KOMENTARIŠI