PODELI
Foto: Urban City / B.P. / ilustracija

Prva rata poreza na zarade dospeva 17. februara, a ako je obveznik ne uplati u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem, uz kamatu od pet odsto.

Nadležni iz Poreske uprave pronašli su 7.896 frilensera i pomoraca koji treba da plate zaostali porez na zarade iz 2017. Razlike između radnika na internetu i radnika na prekookeanskim brodovima za Poresku upravu nema. Svi koji su preko banaka u Srbiji primili zarade iz inostranstva moraju da plate porez i on ne zastareva pet godina. Za taj broj fizičkih lica rešenjem su utvrđene poreske obaveze.

– Prema podacima dostavljenim od poslovnih banaka, u 2017. godini 7.896 osoba ostvarilo je uplate iz inostranstva na tekući račun po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem. Ne raspolažemo podacima koliko se od navedenog broja obveznika odnosi na broj radnika koji rade na brodovima – kažu za „Politiku” u Poreskoj upravi.

Navode da su sva fizička lica koja ostvaruju prihode po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koji se porez plaća samooporezivanjem, obveznici poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

– Propisano je da oporezivi prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem, čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove u iznosu od 96.000 dinara ili u iznosu od 57.900 dinara uvećanom za 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu – objašnjavaju iz Poreske uprave. Obaveze utvrđene navedenim rešenjem, plaćaju se u 120 jednakih mesečnih rata u roku od 15 dana od isteka svakog meseca, s tim da prva rata dospeva 17. februara 2023. godine.

Ukoliko obveznik dospele obaveze ne uplati u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati. Troškovi prinudne naplate i uvećanje poreskog duga, koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate, za pet odsto na dan početka prinudne naplate na koji se obračunava kamata, padaju na teret obveznika.

Udruženje pomoraca Republike Srbije se obratilo „Politici” pismom, pošto su neki od njih dobili rešenja da plate zaostali porez na zarade. Prema njihovoj tvrdnji šifra delatnosti i dalje ne postoje za pomorce. Mnogi od njih su u prošlosti odlazili u filijale penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), ali nisu mogli da se osiguraju kao pomorci.

– Nije nam jasno ni kako Poreska uprava sad namerava da nas evidentira u PIO, jer kao što je navedeno naša zanimanja i dalje ne postoje u sistemu – navode pomorci.

Oni tvrde da ih ne treba svrstavati u isti koš kao frilensere. Zakon po kojem je urađena poreska kalkulacija je propis čiji je model napravljen za frilensere.

– Mi ipak nismo frilenseri, uz svako uvažavanje njihove profesije, mi smo pomorci. Frilenseri žive i rade u Srbiji, 365 dana u godini. Svaki pomorac provede u proseku više od 183 dana odvojen od porodice, radeći u rizičnim uslovima. Pomorci su uvek bili tretirani kao rizično zanimanje kao što su ljudi u međunarodnom transportu ili radnici na platformama. U našem zakonu jasno stoji da oni koji rade van države duže od 183 dana, ne plaćaju porez – napominju u pismu.

Naglašavaju da su strane brodarske kompanije koje zapošljavaju srpske državljane spremne da stanu iza njih. Neke veće firme poput „Princes kruzis” (koji zapošljava blizu hiljadu srpskih državljana na njihovim putničkim brodovima), već su odlučile da od tekućeg meseca prestanu sa isplatom zarada na račune u srpskim bankama i ubrzano im otvaraju račune u bankama u inostranstvu, što znači manji devizni priliv od više desetina miliona evra u Srbiju.

Od 1. januara svi koji primaju zarade iz inostranstva imaju mogućnost da biraju dva modela za oporezivanje, a prijave se podnose kvartalno.

KOMENTARIŠI