Prevođenje književnih dela oduvek je kompleksan zadatak koji zahteva mnogo više od lingvističkog znanja. Profesionalci koji se bave prevodom umetničkih tekstova poseduju suptilne veštine i poznaju nijanse prenošenja značenja i stila za različite kulturne kontekste.
Koliko je zapravo ovo izazovan posao i koje sve strategije su potebne da se prevede jedno književno delo?
Počev od činjenice da treba sačuvati jedinstveni glas i stil originalnog autora, preko prevazilaženja kulturoloških razlika, prilikom prevođenja je važno razmotriti brojne faktore kako bi rezultat bio zadovoljavajući. Ne samo da mora da se prenese značenje teksta, već i da se uhvati suptilnost autorovog tona, slike i ritma. Prevodilac mora imati duboko poznavanje društvenih, istorijskih i političkih okolnosti u kojima je originalno delo napisano, kako bi tačno preneo njegovo nameravano značenje.
Nasuprot izazovima stoje dragocene strategije, tehničke veštine i kreativna interpretacija koje prevodioci koriste. Više o složenosti prevođenja književnih dela čitajte u nastavku.
Prevođenje književnih dela – kontekst je važan
Ključnu ulogu u procesu književnog prevođenja igra kulturni kontekst, koji obuhvata društvene, političke i istorijske okolnosti u kojima je delo nastalo. Ujedno uključuje i vrednosti, uverenja i stavove autora i publike kojoj je namenjeno. Prema tome, prevodilac mora biti u stanju da razume ove faktore kako bi tačno, jasno i precizno preneo značenje teksta.
Sasvim je razumljivo zašto je jedan od glavnih izazova sa kojima se prevodioci suočavaju teškoća da se sve kulturne nijanse uhvate i prenesu idiomima na ciljnom jeziku (posebno kada nema direktnih ekvivalenata u jeziku na koji se prevodi). U tim slučajevima glavni prevodilački posao je pažljivo razmatranje i tumačenje svake reči i fraze, i naravno, odlučivanje o tome koji je najbolji način da se nijanse u prevodu prenesu.
Pored kulturnog konteksta, književni prevodioci moraju uzeti u obzir i kontekst unutar samog teksta. Kakav je odnos između junaka, okruženja i radnje? Od suštinskog je značaja razumevanje ovih kontektualnih faktora kako bi se autorova namera prenela na adekvatan način.
Tehnike književnog prevođenja – umetnost za sebe
Da bi efikasno preveo književno delo, prevodilac mora da ima duboko razumevanje i izvornog i ciljnog jezika, kao i da ceni kulturni kontekst u kome je delo napisano. Kako bi kreirali prevod visokog kvaliteta, lingvistički stručnjaci koriste nekoliko tehnika poput doslovnog i kreativnog prevođenja, kulturne transpozicije, kontekstualne adaptacije i slično.
Jedna od prvih odluka koju prevodilac mora da donese jeste da li će uraditi doslovan ili kreativan prevod. Doslovan prevod ima za cilj da reprodukuje originalni tekst što je bliže i preciznije moguće, dok kreativni prevod nastoji da uhvati suštinu originala, istovremeno prilagođavajući kulturološke i jezičke razlike. Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana, a u zavisnosti od publike i svrhe samog prevoda prevodilac bira koji će primeniti.
Već je bilo reči o značaju konteksta i prilogođavanja određenih aspekata teksta u skladu sa kulturološkim očekivanjima ciljne publike. Ovo može uključivati promenu imena, idioma i drugih elemenata teksta kako bi se čitaocu učinio pristupačnijim. Druga tehnika koju koriste prevodioci je kulturološka transpozicija, koja podrazumeva zamenu kulturne reference onom koja je poznatija ciljnoj publici. Primera radi, ako lik u originalnom delu upućuje na određeni praznik koji se ne slavi u ciljnoj kulturi, prevodilac ga može zameniti prepoznatljivijim praznikom ili događajem.
Prevodioci takođe moraju uzeti u obzir ton i stil originalnog dela kada prevode. Ovo uključuje razumevanje autorove upotrebe književnih sredstava kao što su metafora, ironija i sarkazam, i pronalaženje načina da se ti elementi prenesu na ciljni jezik a da se uticaj ovih figura ne izgubi.
Nije retkost da se eksperti udružuju i rade zajedno kako bi kreirali najbolji mogući prevod. Zajedničko prevođenje podrazumeva rad sa timom stručnjaka za izvorne i ciljne jezike, kao i sa pojedincima koji su upoznati sa kulturnim kontekstom dela. Mnoge prevodilačke agencije rade upravo na ovaj način, gde svaki član tima daje svoj stručan doprinos u cilju postizanja tačnijeg, zanimljivijeg i preciznijeg prevoda.
Etički izazovi u prevođenju umetničkih dela
Prevoditi književno delo izazovnije je i dugotrajnije od procesa prevođenja neumetničkih tekstova, jer ponekad znači i suočavanje sa neobičnim rečnikom, slengom i metaforama. Prevodilac mora da pažljivo razmotri značenje i nijanse svake reči i fraze i da ujedno izbegava pretpostavljanje i generalizacije na osnovu sopstvenog kulturnog porekla.
Ipak, jedna od ključnih etičkih odgovornosti prevodioca je da tačno prenese nameru autora. Za uspešnu realizaciju ovakvih projekata neophodno je duboko razumevanje originalnog teksta, kao i uvažavanje društvenog, istorijskog i političkog konteksta u kome je napisan.
Poznavanje zakona o autorskim pravima je manje “umetnički” zadatak od samog prevođenja, ali je takođe važan deo procesa. Prevodilac treba da ima dozvolu od autora ili njegovih naslednika pre nego što radi na prevodu.
Uloga tehnologije u prevođenju književnih dela
Prevodilačke usluge su poslednjih godina duboko povezane sa tehnologijom i digitalnim inovacijama. Sa pojavom novih alata i resursa, prevodioci imaju više fleksibilnosti i efikasnosti nego ikada ranije. Mašinsko prevođenje je definitivno pomerilo granice u ovom poslu, ali svakako treba imati u vidu da automatski prevod s jednog jezika na drugi jednostavno nije dovoljan (a ni dovoljno tačan) da bi zadovoljio kriterijume za prevođenje umetničkih tekstova.
Iako alati poput Gugl prevodioca mogu biti korisni za osnovnu komunikaciju i dobijanje opšte slike o tekstu, ipak nisu sofisticirani u toj meri da uhvate nijanse književnog jezika. Prema tome, nisu pogodni za izradu visokokvalitetnih prevoda. Pored ovih alata i raznih softvera, prevodiocima su danas dostupni i brojni online resursi, rečnici, pravopisi i vodiči, koji mogu pomoći da se brže razjasne neke kulturne reference, te da prevodi budu bolji i dosledniji.
Izvesno je da tehnologija nudi mnoge prednosti na polju književnog prevođenja, ali je isto tako važno razumeti da ne može da zameni veštinu i stručnost ljudskog prevodioca. Književni prevod zahteva duboko razumevanje i izvornog i ciljnog jezika, kao i uvažavanje kulturnog konteksta u kome je delo napisano.
Na kraju, budućnost književnog prevođenja će verovatno biti oblikovana upravo time sa kojim uspehom prevodioci kombinuju dostupne tehnološke alate i sopstveno znanje i stručnost da bi napravili prevode visokog kvaliteta.
