Kako stalno “buljenje” u telefone utiče na naše oči?

Kako stalno “buljenje” u telefone utiče na naše oči?

Foto: Pixabay // ilustracija

Periodični gubitak vida zbog čestog korišćenja pametnog telefona prvi put je dijagnostikovan kod pacijenta u Velikoj Britaniji pre tri godine. Kasnije su stručnjaci objasnili na koji način gadžeti prouzrokuju slepilo, kao i koje opasne posledice za organizam vrebaju zavisnike od telefona.

U zimu 2016. godine dve žene u Velikoj Britaniji obratile su se lekarima zbog periodičnog gubitka vida. Pacijentkinje su živele u različitim delovima zemlje, ali su se njihovi simptomi poklapali. U oba slučaja vid se gubio na jednom oku u trajanju od najviše 15 minuta, ali to se događalo skoro svakodnevno.

Pregled očiju, magnetna rezonantna tomografija glave i analiza krvi nisu dali nikakve rezultate. Prema svim analizama, pacijentkinje su bile potpuno zdrave.

Ispostavilo se da obe žene svake večeri duže vreme čitaju sa smartfona, ležeći na boku, u mračnoj prostoriji. Takođe, jedno oko bi utonulo u jastuk, dok bi drugim gledale u displej.

Istraživači sa Univerziteta u Londonu, koji su se zainteresovali za te slučajeve, pretpostavili su da je uzrok slepila asimetrična adaptacija svetlosti. Drugim rečima, jedno oko se prilagođava oštrom prelazu iz mračnog u svetlo, a drugo ne.

Eksperimenti u kojima su dobrovoljci dugo gledali u pametne telefone na samo jedno oko, potvrdili su pretpostavke naučnika. Ispostavilo se da se osetljivost mrežnjače oka, koje je bilo usmereno na ekran, značajno smanjivala, a bilo je potrebno nekoliko minuta da se vrati u normalno stanje.

Istraživači upozoravaju da takvo jednostrano slepilo nije bezopasno, kao što se može činiti na prvi pogled i da je bolje gledati sa oba oka u ekran.

Izumiranje ćelija

Prema mišljenju istraživača sa Univerziteta u Toledu (SAD), na vid loše utiče plava svetlost koja je karakteristična za ekrane pametnih telefona i računara. Ako osoba svakodnevno duže vreme provodi zureći u pametni telefon, a posebno u tami, veoma je moguće da oboli od starosne makularne degeneracije.

Za to oboljenje je karakteristično to što milioni štapićastih i kupastih ćelija izumiru u mrežnjači oka. Čovek prvo ravne linije vidi kao talasaste, zatim prilikom čitanja ne vidi određena slova, da bi na kraju pacijent izgubio mogućnost da vidi predmete, prenosi Sputnik.

Izrasline na potiljku

Prema istraživanju australijskih naučnika, pametni telefoni podstiču rast određenih kostiju u lobanji. Reč je o koštanim izraslinama na zadnjem delu glave, koji se obrazuju zbog veoma čestog naginjanja glave napred.

Naime, većina ljudi dok koristi telefon nesvesno naginje glavu napred, bliže ekranu. U tom slučaju, težina tela se prenosi sa kičme na mišiće zadnjeg dela glave. Kao rezultat toga, u tetivama i ligamentima počinje da raste kost u obliku roga. Obično ne bi trebalo da premaši veličinu od tri milimetra.

Međutim, kod skoro 41 odsto dobrovoljaca u uzrastu do 30 godina (od ukupno 1.200) veličina roga je bila od 10 do 31 milimetra, a takođe su se češće javljali kod muškaraca.

Ranije su takve izrasline bile uglavnom karakteristične za starije osobe koje se veći deo života bave teškim fizičkim radom. Izrasline u obliku roga kod mladih dobrovoljaca nisu im prouzrokovali nikakve nelagode, dok su se mnogo ređe javljale kod starijih osoba.

Dodatna istraživanja su pokazala da “rogovi” nastaju kao rezultat povećanog opterećenja mišića potiljka i vrata, a ne kao rezultat genetske bolesti ili povrede.

Premoren mozak

Kako je pokazalo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Rutgersu (SAD), telefoni loše utiču na aktivnost mozga.

Istraživači su dali 20 zadataka koje je trebalo da reši 414 studenata. To je trebalo da traje nekoliko sati, tokom čega je bila dozvoljena jedna pauza, za vreme koje su studenti mogli da koriste telefon, kompjuter ili beležnice. Takođe su imali opciju da ne koriste pauzu.

Na kraju se ispostavilo da su najgore odradili posao dobrovoljci koji su se odmarali sa pametnim telefonima u rukama. U proseku im je bilo potrebno 19 odsto više vremena da reše zadatke koji su im ostali nakon pauze. Pored toga, oni su rešili 20 odsto manje zagonetki od ostalih učesnika u istraživanju, dok su na kraju bili najumorniji.

Naučnici smatraju da je rano govoriti o zavisnosti od pametnih telefona (poput zavisnosti od droge ili kockanja), ali upozoravaju da je sasvim moguće kontrolisati negativan uticaj uređaja na organizam, tako što će se mudro koristiti.

KOMENTARIŠI