Kako tumačiti rezultate krvne slike

Kako tumačiti rezultate krvne slike

Samo nekoliko kapi krvi u epruveti mogu nam mnogo što šta reći o našem zdravlju. Na primer, da li imamo neki zapaljenski proces i u kom trenutku moramo da odemo do lekara. Na šta da obratimo pažnju kada stignu rezultati naše krvne slike?

Dobili ste rezultate laboratorijske analize krvne slike, a na njoj: eritrociti, leukociti, trombociti, ALT, AST, HDL, LDL. Vidite vrednosti, a ne znate šta znače.

Docent dr Marija Stojanović sa Instituta za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava, pre svega, da će rezultati koji prevazilaze referentni opseg, bilo da su niži ili viši od tih vrednosti, na samom nalazu biti naznačeni, obično u vidu zvezdice.

Na laboratorijskom nalazu, prvo što ćete videti su eritrociti, crvene krvne ćelije. Gotovo da nema osobe koja nije čula za njih. Oni transportuju gasove, bez kojih nema života.

„Dopremaju kiseonik do naših tkiva, omogućavaju da tkiva normalno funkcionišu, a snižene vrednosti mogu da ukažu na anemiju, dok povišene vrednosti ukazuju na neke druge poremećaje krvi, koji se nazivaju policitemija“, objašnjava dr Stojanović.

Leukociti su bela krvna zrnca ili kako ih još zovemo bele krvne ćelije. Njihova uloga je zaštitna odnosno oni nas brane od raznih mikroorganizama.

„Bele krvne ćelije su naši glavni borci protiv različitih infektivnih reagenasa, da li su to virusi, da li su to bakterije, da li gljivice. Tako da je takođe potrebno da oni budu u fiziološkim opsezima da bismo znali da li je sve u redu sa našim organizmom. Ukoliko su određene klase povišene ukazuju nam upravo na to koji to infektivni agens napada naš organizam, i protiv koga se treba boriti“, dodaje asistent dr Biljana Đurić sa Instituta za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zato je važno da obratimo pažnju ako vrednosti leukociti nisu u svojim granicama.

„Upalni proces daju uglavnom povišene vrednosti belih krvnih ćelija, odnosno leukocita, ali i povišene vrednosti nekih drugih parametara, kao što je na primer ce reaktivni protein (CPR). Tako da analizom, stičemo uvid o eventualnom uzroku zapaljenskih procesa“, isitče dr Stojanović.

Parametri koji nas često zbunjuju su ALT i AST. Oni su zapravo enzimi jetre. AST i ALT jesu transaminaze, enzimi koji svojom aktivnošću ukazuju na očuvanu funckiju jetre.

Dilema nastaje i kod holesterola. Znamo da je jedan dobar, a drugi loš. Ali često ih mešamo.

HDL je takozvani dobar holestreol, on čisti krvne sudove i poželjno je da njegove vrednosti budu više. LDL holesterol, takozvani, loš hlesterol, ukazuje na postojanje arterosklerotskog rizika, odnosno, da li postoji opasnost od oboljenja od vaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti poznatih kao moždani insult ili srčani udar. Tako da ukoliko su ti rizici niski, niske su takođe i mogućnosti da osoba razvije neku od ovih oboljenja.

Za dobro zdravlje, potrebne su i vrednosti šećera okviru propisanih granicama. Ukoliko imate od 3.6 do 6.1 milimola po litru, kažemo da je šećer normalan, odnosno, da je glikemija u redu.

Današnji savet Klinike „Nazdravlje“ je da jednom godišnje proverite svoju krvnu sliku i pre davanja krvi na analizu nemojte jesti 12 sati.

KOMENTARIŠI