Foto: Pixabay // ilustracija

Stambene zajmove banke su na kraju prošle godine odobravale u proseku po kamati od 4,7 procenata. – Očekuje se dalji rast cene novca.

Kome treba gotovinski kredit, a on se odobrava u domaćoj valuti, mora da računa da će moći da ga uzme po kamati od najmanje 12,5 odsto godišnje. Toliko je bila prosečna cena zaduživanja za ovu vrstu zajmova krajem prošle godine. Dužnici moraju da računaju na novo poskupljenje novca, jer Narodna banka Srbije (NBS) u četvrtak odlučuje o novom povećanju referentne kamate koja je signal za visinu ostalih kamata na bankarskom tržištu.

Uz gotovinske dinarske zajmove najtraženiji kod nas su stambeni koji su indeksirani u evrima. U njihovom slučaju prosečna kamata za novi kredit je krajem 2022. iznosila 4,7 odsto. I u ovom slučaju očekuje se dalji rast, jer je Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, najavila da će kamatne stope najverovatnije biti podignute za 50 baznih poena radi daljeg obuzdavanja inflacije.

Prema podacima NBS krediti stanovništvu su u četvrtom kvartalu povećani za 0,2 procenta, ili za 2,9 milijardi dinara, uz pad dinarskih i dalji rast devizno indeksiranih zajmova. Za rast kredita zaslužni su bili stambeni zajmovi, koji su povećani za 9,9 milijardi dinara, a njihov međugodišnji rast je, i pored usporavanja, i dalje bio dvocifren i iznosio je 10,6 odsto. Pored stambenih kredita, povećana su i potraživanja po osnovu potrošačkih zajmova (0,3 milijarde dinara), dok su ostale kategorije kredita stanovništvu bile u padu.

Najizraženiji pad imali su gotovinski krediti (4,5 milijarde dinara) i zaduženja po transakcionim računima, a to su mahom tekući računi i dozvoljeni minus od 1,6 milijardi dinara. Zbog toga je učešće stambenih zajmova u ukupnim kreditima stanovništvu u decembru dostiglo 40,3 odsto, što je za 1,6 procentnih poena više nego krajem 2021, dok učešće gotovinskih zajmova iznosi 43,7 odsto i niže je za 0,6 procentnih poena nego pre godinu dana. Posmatrano na nivou godine, rast kredita stanovništvu iznosio je 85,4 milijarde dinara, ili 6,3 odsto. Taj rast bio je „vođen” stambenim zajmovima, koji su povećani za 55,8 milijardi dinara, za kojima slede gotovinski krediti s rastom od 28,6 milijardi dinara.

U poslednjem prošlogodišnjem kvartalu 24 odsto dužnika za stambeni zajam opredelilo se da uzme kredit sa fiksnom kamatom. Učešće ovih dužnika raste poslednjih meseci kako raste euribor. U strukturi dinarskih zajmova stanovništvu, 61 odsto kredita odobreno je po fiksnoj kamatnoj stopi.

Stambeno kreditiranje je podržano merama NBS koje su donete 2020, a čija je primena produžena i na 2022. godinu. Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih zajmova za najduže pet godina, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima. Pored toga, od 2020. trajno je smanjeno minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti na 10, sa 20 odsto. Imajući u vidu rast kamatnih stopa, NBS je u decembru 2022. dopunila postojeću regulativu, kojom omogućava bankama da restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati zajma. Tako je za gotovinske i potrošačke kredite omogućeno produženje roka otplate do devet godina, a za kredite za kupovinu automobila do 11 godina. Pored toga, banke će i 2023. moći da dužnicima produže rok otplate stambenog zajma za najduže pet godina.

KOMENTARIŠI