Foto: Pixabay // ilustracija

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na jučerašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne olakšice od 5,25 odsto i kreditne olakšice od 7,75 procenata.

Baznu kamatu centralna banka nije menjala od leta prošle godine, čime praktično sledi „ponašanje” glavnih centralnih banka – Evropske i Američkog FED-a, koji takođe još ne snižavaju kamatu.

NBS je navela da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećani referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost prenosnog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka. Iako su svetske cene nafte u padu zbog smanjene tražnje, a cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama.

Od početka godine povećane su cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom. Iako se ova kretanja za sada nisu znatnije odrazila na svetske cene primarnih proizvoda, ni na inflaciju naših važnih trgovinskih partnera, a samim tim ni na cene proizvoda i usluga koje uvozimo, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, posebna opreznost po ovom osnovu je neophodna prilikom donošenja odluka monetarne politike. Pored toga, dalja globalna fragmentacija može podeliti zemlje u trgovinske blokove i prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na naše glavne trgovinske partnere.

Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u ovoj godini se očekuje da će stopa rasta ubrzati i naći se u rasponu od tri do četiri odsto, sa centralnom vrednošću od 3,5 odsto.

KOMENTARIŠI