Kažu da ljubav ne zna za godine, a to bi verovatno mogla da potvrdi i priča u domu za stare na Voždovcu.
Zajednička sobica staračkog doma njihovo je, kako kažu, novo gnezdo. I baš tu ih je ekipa RTS-a i našla – penzionere Nadu i Nikolu. Putevi su im se decenijama razilazili, a potom ponovo ukrstili. A sve je počelo pre 70 godina.
„Ona je imala komšiju, a u tom komšiluku ja sam imao druga. Ja sam imao motor, a on je bio mehaničar, pa sam ja često opravljao motore i tako. Ona se šetala i ja sam je video kroz ogradu. Ona malo pogleda na nas i tako je bila ta blizina, to me privlačilo“, počinje priču penzioner Nikola Vitaković.
Nikolina supruga Nada Vitković kaže da ne bi verovala da joj je neko rekao da će se udati za njega posle toliko godine.
„Ja bih rekla – hajde, šta pričaš bez veze“, kaže Nada.
Nikola je prevalio devedesetu godinu, a Nada ima devet manje. I dalje se sećaju simpatija iz komšiluka i lako objašnjavaju zašto u mladosti nisu bili par.
„Ona je bila u dvorištu, imala je oca, majku, nisam ja mogao da idem tamo, i onda kroz ogradu se pogledamo, popričamo, i ja na motor i ja odem“, objašnjava Nikola.
Jedan rastanak značio je i to da se neće sresti više od 30 godina. U međuvremenu, zasnovali su svoje porodice, a potom sasvim neočekivano ponovo se sreli.
“Posle je ona došla u preduzeće, mi smo radili i to je stvorilo još veću blizinu. Mi smo tu bili svakodnevno, videli se, popričali, i tako, vreme je učinilo svoje“, priseća se Nikola ponovnih susreta.
Nada kaže da, kad su se sreli posle toliko godina, bilo joj je drago što su se videli.
„Međutim, nije ništa iskrslo, neka simpatija jača nego prema drugim kolegama, sve dok nisu iskrsli problemi u braku, u životu i mom i njegovom. A onda čovek uvek traži srodnu dušu sa kim bi popričao malo“, navodi Nada.
Danas su sasvim sigurni da su srodne duše. Venčali su se na pragu penzije, i kažu da je vredelo toliko čekati da budu zajedno. Uživaju u garsonjeri staračkog doma i posle svega veruju u ljubav.
Nikola kaže da sve imaju, i ljubav i slogu.
„I sto godina da živim kad bih mogao, ja bih voleo da živim sto godina, jer mi stvarno ništa ne smeta, ja volim život“, kaže Nikola.
A vole i da izlaze i druže se, proslavljaju godišnjice i rođendane. I imaju zajedničku strast prema putovanjima. Šetajući po kraju, čekaju da prođe zima. S prvim prolećnim danima eto njih u Moskvi.
