Skriven u gustim šumama nadomak Golupca, manastir Tumane broji punih šest vekova neprekidnog postojanja. Vreme nastanka, ličnost ktitora i život srednjovekovne svetinje ostali su tajna za istorijsko pamćenje.
O manastiru, kako to samo narodna ljubav može, govori do danas živo predanje… O slavnom Obiliću, Kosovskom boju i svetom starcu, pustinjaku Zosimu, pristiglom sa dalekog Sinaja. Danas se manastir Tumane nalazi u žiži interesovanja pravoslavnih vernika, turista, namernika… O njemu se piše, snima, govori. Prelep prirodni ambijent u kojem se nalazi, čista i brza planinska reka, sama manastirska crkva poput gorostasnog svedoka vremena, mali zoo-vrt, drevna isposnica, neobična gostoprimnica! Sve su to, čini se, potencijalni razlozi oživljavanja drevne svetinje. Međutim, tajna se krije u nečemu mnogo dubljem…
Dva svetitelja čudotvorca
U manastirskoj crkvi čuvaju se netruležne mošti dvojice svetitelja, Prepodobnog Zosima Sinaita, na čijem grobu je i nastao manastir, kao i Prepodobnog Jakova Novog, gotovo našeg savremenika, učenika Svetog vladike Nikolaja. Svakog dana zateći ćete mnogobrojne ljude kako se mole i vape za pomoć kraj moštiju tumanskih svetitelja. Svedočenja mnogih saglasna su u jednom, da su sveti Zosim i Jakov pomogli nebrojeno puta i iscelili za medicinu otpisane. U ovom svetom manastiru čudesa su svakodnevna pojava, ko god je došao sa verom, primio je blagoslov i pomoć od svetitelja. Primeri živih ljudi najbolje nam govore o tome.
Unuka progovorila, baka progledala
„Posetili smo Manastir Tumane sa hodočasničkom grupom polovinom juna 2017. Mojoj unuki D., koja nije mogla da govori, pročitana je molitva kod moštiju svetitelja. Potom, na radost svih, devojčica je progovorila. Ponela sam iz manastira vodu sa izvora Svetog Zosima. Pročitala sam da je svetac pomogao mnogima koji su imali probleme s vidom. Umila sam se vodom i vid se povratio na oko na koje nisam videla”, zabeležila je Suzana iz okoline Leskovca.
Isceljenje od teškog napada gastritisa
Mina S. iz Beograda boluje od teškog oblika gastritisa. Svaki napad završavao se kod lekara, uz infuziju i obaveznu terapiju. „Oko Petrovdana 2017, mene je jedne veče uhvatio ozbiljan napad gastritisa. Dete nisam imala kome da ostavim. Pomolila sam se Svetom Zosimu Tumanskom, za koga sam inače veoma vezana, i popila sam nekoliko kapi svetog ulja od njegovih mostiju. Posle nekoliko minuta, bol se umirio i sve je samo od sebe prošlo, što se do tada nikada nije dešavalo.“
Uz pomoć svetitelja probudio se iz kome
„Usled pogoršanja zdravstvenog stanja, tri dana sam bio u komi. Moja ćerka je čula za manastir Tumane i pozvala je bratiju da se za mene pomole Svetom Zosimu. Sutradan, neočekivano sam se probudio. To se desilo krajem juna 2017. i čim sam se oporavio, došao sam svetitelju u manastir da se zahvalim”, posvedočio je Dragan J. iz Smederevske Palanke.
Cista nestala pomazivanjem ulja svetitelja
I. V. iz Beograda je 23. jula 2017. zapisala: „Nekoliko godina sam na leđima imala cističnu izraslinu poput kuglice. Pre izvesnog vremena, počela je da se uvećava i boli. Pomolila sam se tumanskim svetiteljima i bolno mesto u znaku krsta pomazala uljem od njihovih moštiju. Kuglica se razmekšala i smanjila i gotovo se u potpunosti povukla.“
Silom svetitelja problematični mladež je nestao
„Na licu mi se pojavio mladež, koji se neprestano širio. Došao sam u manastir Tumane. Tu mi je pročitana molitva kod svetitelja i zamolio sam ga da mi pomogne da mi se taj mladež ukloni. Kada sam došao kući iz manastira, primetio sam da ni mladeža, niti traga od njega, na mestu gde je bio nema”, posvedočio je Toma iz okoline Svilajnca. Ova i mnoga druga svedočenja, koja iz dana u dan popunjavaju letopis manastira, jasni su svedoci narodne vere i ljubavi. Osećajući blagodat svetinje, manastir Tumane nazvali su „đerdapskim Ostrogom“. Mnogi dolaze tužni, a odlaze radosni. Sigurno je, ko jednom dođe i oseti blagoslov Božji, tumanskoj svetinji uvek se vraća.
Mošti Svetog Nektarija
Blagoslovom Božjim i ljubavlju arhiepiskopa mihalovsko-košickog Georgija, manastir Tumane dobio je na dar česticu moštiju Svetog Nektarija Eginskog, širom sveta poznatog čudotvorca i iscelitelja od karcinoma i leukemije. Vladika je donevši mošti bratstvu manastira na dar rekao da je njihova misija u svetu da se pronese slava Božja i slava Svetog Nektarija i da kroz njih ljudi dobijaju isceljenja. Vladika je takođe poručio da je deo moštiju Svetog Nektarija u manastiru Tumane sigurno najveći deo koji se u Srbiji čuva, te da se nada da će narod dolaziti u tu svetinju da se, pored moštiju velikih čudotvoraca tumanskih Zosima i Jakova, poklanja i moštima Svetog Nektarija. Arhiepiskop Georgije darivao je mošti Svetog Nektarija manastiru u znak čudesnog izbavljenja i spasenja od sigurne smrti molitvama Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca. Mošti Svetog Nektarija svake nedelje će biti iznošene vernom narodu na blagoslov i celivanje posle Svete liturgije.
