Troškovi popravke krova jedne zgrade mogu koštati i desetine hiljada evra, a obaveza njegovog održavanja je na svim stanarima, a ne samo na onima koji žive na poslednjem spratu. Šta se dešava ako, ipak, ne žele svi stanari da učestvuju u saniranju oštećenja, ako ga ima? Šta ako neki zbog ličnih interesa žele potpuno nov krov. Šta ako nema para za ove namene?

Jedan od problema koji je naveden u tekstu iznad dešava se već nekoliko meseci u jednoj manjoj zgradi u Požarevcu. U pitanju je stambena zajednica koja je osnovana pre nepunih šest meseci, s tim da je datum registracije još od pre pet godina, ali do februara ove godine nikada se profesionalni upravnik nije pojavio u ovoj starijoj zgradu. Želja i apetita je mnogo, realnost je potpuno drugačija.

Ova stambena zajednica dobila je (novog) profesionalnog upravnika tako što je reklamirala svoje usluge ceduljicom po zgradama, pa je tako tokom februara odlukom većine stanara izabrana. Radost i nada stanara u ovoj zgradi u centru Požarevca kratko je trajala. Mesecima se nova upravnica pojedinim stnarima nije javljala na telefon, pa je tako odlazila i na odmor bez prethodnog obaveštenja kome se stanari u slučaju potrebe mogu obratiti. Zakon o stambenim zajednicama je u ovom pogledu jasan, ali to očigledno ne odgovara pojedinim upravnicima zgrada, a to je da je njihovo zaduženje od 00 do 24 sata, tokom cele godine, vikenom, praznicima. U slučaju nemogućnosti da odgovore na zahtev stanara, dužni su da obezbede zamenu.

Problemi u ovoj stambenoj zajednici su razni, od miševa, do polupanih prekidača, loše i dotrajale fasade. Ova zgrada nema hidrante, ali ni protivpožarne aparate, čak ni oglasnu teblu. Novca za nabavku ovih stvari nema, jer je tek počelo plaćanje iznosa u zakonskim okvirima za osnovne stvari oko održavanja. Ipak postoji deo stanara koji žele da “proguraju” neku svoju priču, jer ova zgrada ima samo nekoliko stanova, a to je sanacija, odnosno postavljanje potpuno novog krova koji košta skoro 11.000 evra (Urban City imao je uvid u ponudu jedne beogradske firme koja je krajem jula dostavljena Stambenoj zajednici). Problem je u tome što za ovakve krupne investicije nema novca, a deo stanara pokušava preko profesionalne upravnice da napravi većinu i “progura” da stanari jednokratno plate iznos od oko 1.800 evra po stanu, saznajemo od pojedinih stanara u ovoj zgradi. Prete čak i izvršiteljima.

Takođe, kako smo saznali sa sastanka stambene zajendice, ideja dela stanara sa viših spratova je da se ovakva “hitna investicija” uradi u što kraćem roku da bi oni posle toga prodali stanove po boljoj ceni. Ono što smo još uspeli da saznamo, a to je da krov kao i ostatak zgrade koja broji više od pola veka nema problema sa prokišnjavanjem, krov je prethodnih decenija popravljan.

Urban City pokušao je da stupi u kontakt sa profesionalnom upravnicom ove zgrade, ali se ona ni nama kao i pojedinim stanarima nije javila na telefon. Ovakvi i slični problemi u nedostatku sredstava moguće je rešiti kreditima kod poslovnih banaka.

Mi smo se ovom prilikom raspitali. Kredit je moguće dobiti na 95 meseci u jednoj od banaka, s tim da stanari moraju da prikupe 30% iznosa investicije. Ostatak iznosa išao bi kroz kredit ali i obaveznu hipoteku zgrade do potpunog namirenja kredita. Grubom računicom, došli smo do toga da bi rata po stanu na 95 meseci bila oko 20-25 evra po stanu (u zavisnoti od broja kvadrata) mesečno što se tiče ovih namena.

Jedna od opcija bila bi i da stanari koji žele da se ovakve stvari izvrše, sami plate sve troškove, pa onda da pokrenu sudsku parnicu protiv stambene zajednice. To, međutim, podrazumeva plaćanje veštaka, advokata, sudske troškove, izvršitelja,..