Tradicionalna manifestacija Noć muzeja održana je i u Požarevcu gde su svoja vrata i kapije otvorile sve muzejske ustanove u Požarevcu.
U subotu 20. maja od ranih večernjih sati do jedan sat posle ponoći posetioci su mogli da razgledaju eksponate, razgovaraju sa kustosima, informišu se o ponudi.
Na tribini obratiće se eminentni stručnjaci iz oblasti bezbednosti u saobraćaju. Organizatori skupa su Savet za bezbednost Grada Požarevca i republička Agencija za bezbednost u saobraćaju.
Učenici i profesori gimnazije pripremili su dobrodošlicu, prezentaciju i otvoreni su za razgovor kako bi se svi koji posete školu što prijatnije osećali i informisali.
Predstavljanje i obilazak škole predviđeni su u dva termina:
14,00 – Osnovne škole: „Kralj Aleksandar I“, „Miloš Savić“, Lučica, „Jovan Cvijić“,Kostolac i „Božidar Dimitrijević Kozica“, Bradarac
15,00 – Osnovna škola „Dositej Obradović“, „Vuk Karadžić“, „Sveti Sava“ i „Desanka Maksimović“- Požarevac.
Učenici osnovnih škola iz drugih mesta mogu se priključiti bilo kojoj od ovih grupa.
Ni posle četiri godine, pet miliona evra i mnogo peripetija, monumentalni spomenik kulture, most Mehmed-paše Sokolovića – nema upotrebnu dozvolu.
– Do 31. maja Opština Višegrad i Turska razvojna agencija TIKA treba da Ministarstvu za prostorno uređenje i građevinarstvo Republike Srpske dostave elaborat i projekat stanja do sada urađenih radova. Takođe, trebalo bi da dostave i građevinske dnevnike i izveštaje nadzornih organa, kako bi tehnička komisija mogla da izađe na lice mesta i uradi ateste, uzme uzorke materijala koji su ugrađeni u most – izjavila je Srebrenka Golić, ministarka za prostorno uređenje i građevinarstvo RS.
Ona je nedavno u Višegradu prisustvovala sastanku posvećenom uređenju starog mosta u ovom gradu. Golićeva je istakla da je građevinska dozvola za radove na mostu od resornog ministarstva izdata izvođaču radova, opštini Višegrad 2010. godine, posle čega se u radove uključila i Turska razvojna agencija TIKA.
– Posle izdavanja građevinske dozvole, Ministarstvu je trebalo da bude dostavljen izvođački projekat i da bude imenovan Nadzorni odbor koji će pratiti radove, što nikad nije učinjeno. Tokom 2014. godine TIKA je imenovala firmu ERBU za izvođače radova i oni su počeli da rade bez nadzora, licenci i potrebnog broja inženjera, pa su im inspekcijski organi zabranili izvođenje radova. Ministarstvo im je tada izašlo u susret pomažući da registruju poslovnu jedinicu i zaposle određen broj stručnih ljudi, tako da su radovi mogli nesmetano da počnu – naglasila je Golićeva.
Tokom prošle godine Opština Višegrad je obavestila Ministarstvo o završetku radova i uputila zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
– Uz taj zahtev oni nam nisu dostavili apsolutno ništa od potrebne tehničke dokumentacije, tako da ni na koji način nismo mogli da izdamo upotrebnu dozvolu za staru ćupriju – navela je Golićeva.
Siniša Šešum, šef kancelarije Uneska u BiH, rekao je da je dogovoreno da opština Višegrad i TIKA dostave svu potrebnu papirologiju kako bi se formirala komisija koja će utvrditi da li je most saniran uz potrebnu dokumentaciju.
Načelnik višegradske opštine Mladen Đurević naveo je propuste koji su napravljeni prilikom poslednje rekonstrukcije mosta.
– Rasveta oko mosta nije postavljena na adekvatan način, na samoj ćupriji i ne radi, od kada su izvođači napustili gradilište. Problem je i odizanje korita reke Drine, čime je smanjena propusna moć lukova. Kamen koji je postavljen na gazištu mosta već se raspada, a trebalo je da bude postavljena kaldrma – rekao je Đurević.
Most Mehmed-paše Sokolovića za četiri i po veka, više puta je razaran i obnavljan. Prvo zabeleženo oštećenje mosta bilo je rušenje jednog svoda u srednjem veku. Pri povlačenju Austrijanaca 1914. razoreno je jedno okno, a sledeće godine srpska vojska prilikom napuštanja Višegrada razorila je još jedno. U oktobru 1943. Nemci su miniranjem razorili četiri stuba sa okolnim svodovima. Detaljna rekonstrukcija mosta izvršena je u periodu od 1949. do 1952.
Skoro 100 parova stalo je danas na “ludi kamen” na Kolektivnom venčanju ispred Starog dvora u Beogradu.
Mladenci su od hotela “Moskva” došli ispred Starog dvora praćeni muzikom orkestra, a zatim su pred matičarkom, gotovo u glas izgovorili sudbonosno “da” i zaplesali valcer.
Čestitke i sreću u zajedničkom životu poželeo im je i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović koji je poručio da je porodica osnov našeg duštva i da moramo da čuvamo i negujemo porodicu.
“Svi koji danas stupaju u brak daju divnu poruku da treba da čuvamo porodicu, ali i da treba da pomognemo parovima koji se venčavaju, posebno mladima”, rekao je Mladenović.
U tom smislu, on je podsetio da je Grad izašao u susret Beograđanima koji će ove godine dobiti prinove, pa će sve porodilje, nakon rebalansa budžeta, dobiti jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.
“To je simbolično, ali svi moramo da pokažemo da želimo da pomognemo da se deca rađaju, da nas bude što više i da na taj način ljudima koji stupaju u brak čestitamo i pomognemo”, rekao je Mladenović.
Prvo Kolektivno venčanje održano je 1999. godine, za vreme NATO bombardovanja i od tada se organizuje jednom godišnje, uvek u maju.
“To je bio simbol otpora u tom trenutku – da se veliki broj parova venča u glavom gradu i da na taj način pokažemo da u Srbiji život ne može da zamre ni kada se ona bombarduje”, rekao je Mladenović.
Tradicija se nastavila i danas je Kolektivno venčanje održano 19. put.
Grad Beograd je podržavao otvaranjem Starog dvora i pružanjem domaćinstva, kako bi taj svečani dan bio još lepši, dodao je Mladenović.
Svaki par, kako je ranije najavljeno, dobiće poklon od sponzora, a najsrećniji će u nagradnoj igri osvojiti i jedno od putovanja, u Vrnjačku ili Kuršumlijsku banju.
Cilj kolektivnog venčanja je promovisanje bračne zajednice, ali i obogaćenje kulturnog i turističkog i sadržaja Beograda.
Rok za zamenu starih vozačkih (papirnih) dozvola za nove biometrijske je 10. jun ove godine, i on neće biti produžavan, bez obzira na to što veliki broj vozača po našem starom dobrom običaju nije još ispunio ovu zakonsku obavezu.
– Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisan je rok do koga stare vozačke dozvole važe za korišćenje u saobraćaju, a to je osam godina od dana stupanja na snagu Zakona o bezbednosti saobraćaja, odnosno 10. 6. 2017. godine. Rok važnosti starih vozačkih dozvola već je produžen 2014. godine za tri godine, a vozačke dozvole na novom obrascu počele su da se izdaju od 1. 1. 2011. godine – rečeno je u MUP Srbije.
Stare vozačke dozvole moći će da se nesmetano zamenjuju za nove vozačke dozvole i posle 10. juna ove godine, ali je jasno da neće moći da se koriste za upravljanje motornim vozilima u saobraćaju.
Nadležni su više puta do sada apelovali da se ne čeka “poslednji momenat” da bi se izbegle gužve, kojih će, vrlo verovatno, biti zbog već pomenutih naših loših navika.
Troškovi zamene stare za novu vozačku dozvolu iznose 1.576 dinara (255 dinara Zavodu za izradu novca, 621 dinar MUP Srbije i 700 dinara Republička administrativna taksa).
Rok važenja novih vozačkih dozvola je deset, a za lica starija od 65 leta pet godina.
SRBIJA – UKRAJINA 1:3 (24:26, 12:25, 25:18, 22:25)
Dvorana: SC Požarevac. Gledalaca: 950. Sudije: P. Burkijevič (Poljska), O. Josnut (Turska). Trajanje meča: 107 minuta.
SRBIJA: Buša 16, Vučićević 6, Kujundžić 14, Mehić 12, Todorović 1, Nedeljković 3, Ćirović, Perišić, Perić, Kovač, Batak, Pavlović 1. Selektor: Vladimir Vasović.
UKRAJINA: Polujan 14, Plotnjitski 14, Oloven 4, Rohožin 9, Vjetski 14, Klepko 1, Kučer, Ostapenko 5, LJikodid, Stolbunov 1. Nije igrao: Onipko. Selektor: Mikolaj Pasažin.
U susretu dve selekcije koje su prikazale ubedljivo najviše na turniru u Požarevcu, odbojkaši Ukrajine savladali su Srbiju, čime su rezervisali mesto na Svetskom prvenstvu u Češkoj.
Pružili su Orlići dostojan otpor, ali ipak nedovoljan da se savlada jak protivnik.
Oni su osumnjičeni da su na bankomatu jedne banke u Beogradu postavili uređaj za neovlašćeno preuzimanje podataka i pin kodova sa platnih kartica – skimer.
Policija je prilikom pretresa dva iznajmljena stana, koji su koristili osumnjičeni, pronašla još pet skimera sa lajsnama, četiri platne kartice, čitač platnih kartica, dva lap topa i drugi pomoćni alat, saopštio je MUP.
Zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica i pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje uhapšeni su D.M.D. (1992), T.I.I. (1969) i D.K.K. (1996).
Iako podaci kažu da privatni sektor Srbije ulaže četiri puta manje para u razvoj tehnologija u odnosu na evropske zemlje, da imamo svega 2.800 istraživača na milion stanovnika, te da je izdvajanje za nauku iz budžeta 0,4 odsto, naši naučnici ne odustaju od novih ideja.
Istraživaci sa Instituta “Mihajlo Pupin” u Beogradu pokazali su na Sajmu specijalan simulator, nišana za tenk T-55 koji koriste Vojska Srbije kao i druge vojne jedinice širom sveta.
“Već duži niz godina razvijamo simulatore za potrebe vojne industrije, a ovde smo prikazali model nišanske sprave za tenk T-55 koji služi za obuku nišandzija i upravljanje kupolom kao i pogađanje ciljeva”, kaže za Tanjug, rukovodilac odeljenja za regulaciju i upravljanje Instituta “Mihajlo Pupin”, Nebojša Radmilović.
Međunarodni sajam tehnike ugostio je 500 izlagača iz 30 zemalja, a među najatraktivnijim pronalascima i savremenim tehničkim dostignućima, “rame uz rame” sa svetskim, predstavili su se i srpski stručnjaci sa domaćih instituta, fakulteta, kao i naše tehnološke kompanije.
Vesna Petkovski, istraživac u Institutu “Mihajlo Pupin”, predstavila je ekipi Tanjuga poseban softver, specijalni simulator za upravljanje termoelektranama – proizvod “srpske pameti”.
“Reč je o trenažnom simulatoru termoblokova, koji je razvijen u svrhu obuke rukovaoca u termoelektranama. Na njemu stručnjaci uče kako funkcioniše jedna termoelektrana i kako postupati u nepredviđenim okolnostima”, objašnjava Petkovska i dodaje da su simulatori posebno osmišljeni za TE “Nikola Tesla A” u Obrenovcu.
Srđan Živkov iz kompanije “Solfins” koja je na Sajmu predstavila najsavremenije 3D štampače, kaže da ne postoji ograničenje šta se sve danas može “odštampati”.
“Ukoliko se u industriji neki delovi pokvare, a ne postoji za njih dokumentacija na osnovu koje bismo izradili novi deo, tada se stari delovi skeniraju, a 3D štampač ih napravi”, objašnjava Živkov.
On kaže da štampači mogu da proizvedu sve, od plastičnih igrački, čija vrednost je oko 100 evra, do specijalnih delova za rakete, oružje, pa čak i nove veštačke organe koji mogu da koštaju na desetine hiljada evra.
“Ovi štampači predstavljaju revoluciju u proizvodnim tehnologijama. Jedan od proizvoda koji smo odštampali je i titanijumski deo jednog raketnog sistema. Reč je o strukturi koju je nemoguće proizvesti bilo kojom tehnologijom, osim 3D štampom”, kaže on i navodi da se na tržištu mogu kupiti kineski 3D štampaci za 500 evra ali i oni koji dostižu cifru od preko milion evra.
Na sajmu je predstavljeno više od 100 tehničko-tehnoloških inovacija, od alata i CNC mašina, različitih komponenti za namenske industrije, do softverskih rešenja i robota za lasersko sečenje tvrdih materijala.
Kompanija “Messtech” iz Austrije, koja u Srbiji traži partnere, predstavila je tako, specijalne multi-senzore koji skeniraju krajnji proizvod, poput automobilskih delova, flasa, plastičnih komponenti pa čak i dijamanata, a roboti, koje su doneli na sajam, vrede više od 200.000 evra.
Pored njih su i Slovenci iz kompanije “Yaskawa”, sa specijalnim robotima za zavarivanje koji zamenjuju rad ljudi u proizvodnim halama u ekstremnim uslovima.
Jer, ovim robotima ne smeta buka, gasovi, kao ni temperatura koja se stvara na mestu vara od preko 1.000 stepeni.
Na jednoj od najprestižnijih sajamskih manifestacija u regionu, predstavili su se izlagači iz Srbije, BiH, Austrije, Bugarske, Češke, Hrvatske, Italije, Makedonije, Kine, Nemačke, Koreje, Rusije, Slovenije, SAD, Slovačke, Turske, Tajvana (NR Kina), Turske, Francuske, Finske, Konga, Kanade, Kipra, Poljske, Švedske, Rumunije, Belgije, Holandije, Japana, Velike Britanije. . .
Posetiocima su se u Hali 3, pored pojedinačnih izlagača predstavile i nacionalne izložbe Češke Republike, Austrije i Hrvatske.
To je jeftinije nego 24,5 dolara po kvadratnom metru za klasičan krov kojeg plaća ‘tipičan’ kupac.
Kompanija za SAD nudi kalkulator koji u obzir uzima površinu krova, količinu sunca u određenom području te lokalne cene goriva, tako da kupci mogu unapred izračunati hoće li im se i u kom roku isplatiti instalacija ovog krova.
Prema najavama kompanije, ugradnja krova kupcima bi trebalo da počne ovog leta, dok je za ostatak sveta početak prodaje predviđen 2018. godine.
Broj osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, koji nisu Nemci, takođe je porastao sa 555.820 na 616.230 osoba, a udeo stranaca u ukupnom broju počinilaca povećan je sa 5,7 na 8,6 odsto, pokazuje statistika, po kojoj je najveći broj počinilaca, u toj kategoriji, došao iz Sirije, dok su građani Srbije na sedmom mestu.
Iz Sirije je 30.699 osumnjičenih počinilaca krivičnih dela, njih 17.466 su Avganistanci, 12.202 Iračani, 9.882 Albanci, 8.332 Alžirci, 8.266 Marokanci, 7.684 građani Srbije, 7.251 Iranci, 5.039 građani Kosova a 4.595 osoba je u Nemačku pristiglo iz Somalije, pokazuje statistika.
Žrtve zločina useljenika su najčešće, čak u 80 odsto slučajeva, drugi useljenici.
Bez obzira na rast kriminala na skoro “svim frontovima”, Nemačka, u kojoj nisu zaboravljene “pruske vrline” iskrenosti, lojalnosti, čestitosti, nepodmitljivosti, hrabrosti, i dalje važi za relativno sigurnu zemlju.
“Još uvek važi rečenica da je Nemačka relativno sigurna zemlja…”, rekao je profesor kriminalne psihologije Rudiger Eg tabliodu Bild, komentarišući statistiku kriminala i dodao da je, kada je reč o “bandama iz Istočne Evrope” i obijanju stanova, tu posebno na udaru granična oblast u pokrajinama Brandenburg ili Saksonija.
“Gledano na teritoriji cele Nemačke, beleži se, međutim, laki pad broja provala u stanove”, rekao je Eg i ukazao da su veliki gradovi posebno na meti kriminala.
“To je i u svetu tako da se nasilnici više okupljaju u velikim gradovima, jer tamo su i ilegalni poslovi i trgovina drogom, ženama, naoružanjem…To se ne dešava u nekom selu, već u Berlinu, ili Hamburgu”, rekao je Eg i izrazio uverenje da Nemci, ipak, nisu tako puno uplašeni zbog uznemirujućih statističkih podataka.
“Statistika je delo brojeva i to ne plaši tako puno ljude, kao što to političari, možda, veruju, ali pojedina krivična dela mogu da veoma jako utiču na osećaj sigurnosti”, rekao je Eg i kao primer naveo napad na Božićnom vašaru u Berlinu prošle godine, sa nedužnim ljudskim žrtvama, koji je izveo atentator Anis Amri.
Ono što je zanimljivo je povećan broj kriminalnih dela čiji su počinioci stranci i azilanti, pristigli u rekama izbeglica koje su se slile u zemlju.
U 2015. godini registrovano je 114.000 krivičnih dela koja su počinili podnosioci zahteva za azil, ratne izbeglice i oni koji su na takozvanom “duldungu”, odnosno, toleriše im se iz različitih razloga boravak u zemlji, dok je u 2016. godini taj broj porastao na 174.000.
Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je nedavno, predstavljajući ovu statistku kriminala za 2016. godinu, rekao da takvi podaci ne raduju i da su u populaciji azilanata i izbeglica, počinioci, uglavnom, mladi muškarci.
“U toj grupi je, takođe, i kod Nemaca uočen jedan jasno viši stepen kriminaliteta”, objašnjavao je de Mezijer situaciju i ponavljao da je, međutim, najveći deo izbeglica pošten.
U oblasti islamizma, prošle godine je broj krivičnih dela porastao za 13,7 odsto u odnosu na 2015. godinu i registrovana su 773 krivična dela.
Tu, pre svega, padaju u oči teška krivična dela i atentati u Vircburgu, Anzbahu i na Božićnom vašaru u Berlinu, kada je ubijeno 12 osoba.
Kada je reč o krivičnim politički motivisanim delima ekstremne desnice i tu je, takođe porastao broj.
Tako je 2016. u toj oblasti registrovano 23.555 slučajeva, što je za 2,6 odsto više u odnosu na 2015. godinu.
Na drugoj strani, ekstremna levica počinila je 9.389 politički motivisanih krivičnih dela, što je za 2,2 odsto manje u odnosu na 2015. godinu.
Više padavina se očekuje u centralnim i južnim krajevima. Po podne u severnim krajevima doći će do delimičnog razvedravanja. Vetar umeren i jak severni, severozapadni krajem dana i u toku noći u slabljenju.
Jutarnja temperatura biće od 10 C do 17 stepeni, najviša dnevna od 20 C do 25 stepeni.
U Požarevcu će sutra biti promenljivo oblačno, svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Po podne se očekuje delimično razvedravanje. Vetar umeren i jak severni, severozapadni krajem dana i u toku noći u slabljenju.
Jutarnja temperatura oko 16 C, najviša dnevna oko 24 stepena.
Prema prognozi vremena za narednih sedam dana, do petka će biti promenljivo oblačno i nestabilno, sa pojavom popodnevnih pljuskova i grmljavina.
Žuta upozorenja izdata su zbog mogućih oluja sa grmljavinom i zbog moguće kiše sa količinom padavina većom od 20 l/m².
Kiša sa količinom padavina većom od 20 l/m² za 12 h UTICAJ: Izazivanje poplava, i prouzrokovanješteta u vezi sa poplavama, problemi u svim aktivnostima poljoprivredne proizvodnje, problemi u saobraćaju, moguća pojava odrona i klizišta. Indirektni uticaj na bezbednost ljudi i životinja.
Lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina UTICAJ: Rizik od udara groma, opasnost zaživot ljudi i životinja, problemi u radu svih uređaja koji koriste električnu energiju, rizik od iniciranja pojave vatre, problemi u telekomunikacijama. Mogući problemi u transportu električne energije zbog udara groma. Moguća je lokalna pojava intezivnih pljuskova, bujica i jakih udara vetrasa štetama na pokretnoj i nepokretnoj imovini.
Žuta upozorenja su na snazi do ponedeljka u 1 čas posle ponoći.
Novi slučaj krijumčarenja nafte rečnim putevima zabeležen je kada je u jutarnjim časovima na prelaz pristigao brod iz najveće rumunske luke Konstance.
Kapetan tzv. „gurača“ prijavio je nešto više od 13 tona goriva, posle čega su carinici izmerili količinu goriva u tankovima i utvrdili da je pokušao ilegalno da preveze u Novi Sad gotovo dve tone nafte.
Budući da je reč o stranom državljaninu, Prekršajni sud u Velikom Gradištu po hitnom postupku izrekao mu je kaznu zbog izvršenog prekršaja i neplaćenih dažbina u iznosu nešto manjem od 450.000 dinara, što su sredstva koja će se sliti u budžet Republike Srbije.
Podsećamo da je i juče, na Dunavu u blizini Kovina, osujećen pokušaj krijumčarenja preko dve tone nafte.
Sve češće zaplene nafte na reci rezultat su činjenice da carinska služba intenzivno radi na suzbijanju svih vidova krijumčarenja, a posebno krijumčarenja akcizne robe u koju spada i nafta.
Tribinu je vodila Valentina Stanković, diplomirani pedagog koji se bavi prevencijom socijalizacijom i resocijalizacijom lica sa poremećajima u društvenom ponašanju.
Tribini su pored žena, odbornika Skuštine opštine, članova Opštinskog veća, direktora i predstavnika javnih preduzeća i ustanova prisustvovali predstavnici lokalne samouprave: predsednik Opšten, Mališa Antonijević, zamenik predsednika Opštine, Goran Dačić i predsednica Skupštine Opštine, Goranka Stević, Posle uvodne reči Valentine Stanković, prisutnima se obratio predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević.
„Država Srbija je na inicijativu organizacija, ”Žene protiv nasilja“ i Udruženje žena „Peščanik“ proglasila 16. 17. i 18. Maj Danima sećanja na ubijene žene žrtve porodičnog nasilja. U tim danima sedam žena su ubijene u roku od 72 sata, 2015. godine u Srbiji. Ubili su ih, ili partneri, ili drugi muški članovi pordice. Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. 
Zato se naša Opština priključuje borbi protiv nasilja nad ženama i na ovaj način preventivno reaguje i ohrabruje žene da prijavljuju svaki vid nasilja nadležnim institucijama. Da mi kao lokalna samouprava imamo obavezu i odgovornost da zaštitimo svakog sugrađanina, posebno osetljive kategorije žene i decu. Jer porodično nasilje nije samo stvar i problem porodice, već šire socijalne sredine. Zato što su posledice svakog nasilja, pa i porodičnog, reflektovane na čitavo društvo, na posredan ili neposredan način. U porodicama sa nasilnikom trpe i ostali članovi porodice, posebno deca kod kojih takav kontinuirani vid delovanja utiče na stvaranje loših obrazaca ponašanja kao i na pataloške psihičke manifestacije u toku odrastanja. Niko ne sme da trpi nasilje, bilo koje vrste i zato mi kao odgovorno rukovodstvo želimo da pošaljemo poruku da ćemo svim zakonodavnim mehanizmima delovati u sankcionisanju takvih pojava, kao i delovanjem edukativnim i preventivnim metodama. Prevencija nasilja u porodici trebala bi da deluje na različitim društvenim nivoima: na nivou države, zajednice i pojedinca. Prevencija podrazumeva tri kategorije: primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju nasilja u porodici.
Primarna prevencija koja podrazumeva sprečavanje pojave nasilja podizanjem svesti, kampanje, edukacije o ljudskim pravima, edukativni materijal za decu i adolescente i sl. Sekundarna prevencija odnosi se na identifikaciju faktora rizika i rizičnih grupa, osiguravanje pomoći takvim porodicama, otvaranjem SOS telefona, pravnim savetovanjem i sl. Tercijarna prevencija odnosi se na sprečavanje daljeg nasilja. Upravo je ovaj skup jedan od tih načina delovanja, gde šaljemo poruku ženama, koje trpe nasilje – NISTE SAME“, rekao je predsednik Mališa Antonijević.
O podršci projektu koji štiti žene od nasilja, govorila je i predsednica Skupštine Goranka Stević.„……Želim da svojim obraćanjem ohrabrim žene i istraju u borbi protiv nasilja. Žene ne smeju da prećutkuju nasilje. Moraju da progovore i bore se za sebe, jer žena je stub porodice, a porodica se definiše kao osnovna družtvena ćelija i kao jedna od najslo+ženijih, najstarijih i najtrajnijih društvenih grupa. Ona predstavlja primarno područje socijalizacije i sveukupnost intraporodičnih interakcija i odnosa sa okolinom, što je čini dosta složenom mrežom odnoisa. Zdrava i usklađena porodica omogućava besmetan razvoj pojedinca i predstavlja čvrstu osnovu za pravilan razvoj društva. Međutim, kako porodica nije otporna na uticaje i procese koji se događaju izvan nje,dolazi do disfunkcionalnosti porodice. Jedna od sociopatoloških pojava, koja se javlja kao posledica jeste nasilje među njenim članovima. Nasilje u porodici je pojava koja prati porodicu od njenih najprimitivnijih oblika. Ovaj oblik sociopatoloških pojava nije problem samo njenih članova nego celog društva i predstavlja odraz njegovog stanja. Bez obzira koje vrste i prema kojem članu porodice bilo usmereno, nasilje u porodici utiče na funkcionisanje cele porodice, posebno dece. Večeras govorimo o ženi kao žrtvi. Za mene ta etiketa „žrtva“ nosi i neku vrstu srama. To se dešava mnogim ženama koje poznajete. A kada se to desi u vašem domu, iza zatvorenih vrata, sa nekim koga volite, situacija je još komplikovanija. Da neka nepoznata osoba to uradi, ne biste ni razmišljali o tome da treba da bude kažnjena. U društvu se nasilje nad ženama trivijalizuje, što dovodi do toga da mnoge žene koje koje trpe nasilje ne žele i ne smeju da pričaju o tome. Mehanizmi kojima se održava nevidljivost nasilja nad ženama su različiti, ali posebno izdvajaju društveno konstruisane uloge polova, koje utiču na to da se održi mit o nasilju. Nasilje utiče na naše živote, naše domove, naše društvo, Treba da budemo svesni razmera ovog problema. Statistike nam pokazuju koliko i na koji način nasilje prožima naše društvo. Zato problem nasilja nad ženama ne smemo igronisati. Žena treba da se oseti osnaženom a ne bespomoćnom. Time što govorimo o ovom važnom pitanju, prekidamo tišinu, koja obavija zlostavljanje i zlostavljača. Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način. U porodicama gde vlada ljubav, nema mesta moći, dok tamo gde preovladava moć – ljubav nestaje“, rekla je predsednica Skupštine opštine Malo Crniće, Goranka Stević.
Prisutnima se obratila književnica Danijela Božičković Radulović:
„….Mi smo narod koji je sklon krajnostima. Ili volimo, ili ne volimo; ili šapućemo ili vrištimo, ili pevamo ili psujemo. Kako su se kroz istoriju ljudskog društva smenjivala razne epohe, periodi, društveni sistemi i uređenja, zakoni, smenjivao se i odnos društvene zajednice prema ženi. Ali, ona je uvek bila podređena. Ta koja ćuti, čuva porodicu i kuću. Ta koja „sme“ a kojoj se dozvoli i „ne sme“ ako muškarac kaže – „ne“. U novijoj istoriji, taj položaj se promenio. Žene su dobile pravo glasa i postale ravnopravni članovi društvene zajednice. Stale su rame uz rame sa muškarcima. One su danas na rukovodećim funkcijama, i često imaju važnu i odlučujuću ulogu. Poslednjih godina, u ovom vremenu, čiji smo i mi savremenici, i Zakon je veoma naklonjen ženama, jer ih štiti od svake vrste nasilja. Ipak, ostali su „tragovi“ u vaspitanju, u „kolketivno nesvesnom“ u zloupotrebi muškarčeve muške snage, Ono što nedostaje je edukacija i upoznavanje našeg stanovništva sa pravima žena…..“
Direktorka Centra za socijalni rad opštine Malo Crniće, Dijana Mirković, govorila o nadležnosti i postupcima koji se preduzimaju u Centru za socijalni rad, kada su žene žrtve u partnerskim odnosima.
Učesnice tribine bile su Živojka Milić, koja je svim ženama – žrtvama nasilja darivala stihove pesme „Ma nedam se ja“ i Zorka Stojanović koja je govorila pesu Vesne Parun „Robinja“.
SRBIJA: Buša 11, Vućićević 7, Kujundžić 13, Mehić 16, Todorović 3, Nedeljković 5, Ćirović, Kovač, Pavlović, Batak. Nisu igrali: Perišić, Perić. Trener: Vladimir Vasović.
FRANCUSKA: Toral 6, Kape 12, Panu 14, Manusuaki 11, Vejdner, Majer 1, Diez, Kardan, Darjo. Nisu igrali: Basero, Roata, Lomba. Trener: Žoselin Trijon.
Na korak do Svetskog prvenstva stigli su juniori Srbije. Izabranici Vladimira Vasovića zabeležili su drugu maksimalnu pobedu na kvalifikacionom turniru u Požarevcu, pa će im za mesto na planetarnom šampionatu trebati bilo kakva pobeda nad selekcijom Ukrajine, koja je, takođe, bez poraza, ali uz dva izgubljena seta.
Pred punim tribinama Orlići su pružili još jednu odličnu partiju. Kujundžić je bio stabilan na prijemu, još bolji u napadu, a pratio ga je i Mehić. Uz dobre partije Vućićevća i Buše, pobeda Vasovićevih izabranika se nije dovodila u pitanje.
Slab i umeren južni i jugoistočni vetar, posle podne u skretanju na severozapadni.
U Požarevcu pretežno sunčano i toplo. Uveče i tokom noći naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom.
Ovim projektom izvodiće se radovi na košenju zelenih površina, sakupljanju trave, sakupljanju i iznošenju kabastog smeća, sakupljanju i iznošenju smeća sa divljih deponija i farbanje mobilijara na dečijim igralištima.
Projekat javnih radova realizuje se na inicijativu kostolačke opštine, budući da je i ove godine lokalna samouprava konkurisala kod Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Požarevac.
Projektom je zaposleno 10 lica koja spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica, sa prvim i drugim stepenom stručne spreme.
U utorak 23. maja u 11 časova u Svečanim salonima gradskog zdanja biće uručena auto sedišta za bebe.
POKLON ZA SVE BEBE POŽAREVCA Grad kupuje 700 auto sedišta za decu
U utorak 23.maja u 13 časova gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sa svojim saradnicima upriličiće prijem u Svečanim salonima, za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića.
Nakon prijema obići će Sportsku halu i Hipodrom.
Baš na Svetog Jeremiju, zavetinu, krsnu slavu Braničeva, sela u opštini Golubac, upriličena je izložba fotografija „Moje Braničevo”. Ova postavka rezultat je rada predanih mladih ljudi koje je potreba za kulturnim sadržajem i čuvanjem tradicije podstakla da podsete starije meštane na neka bolja, mirnija vremena, a njihove potomke upoznaju sa životom predaka.
Pričom ispričanom fotografskim objektivom, organizatori ove izložbe oživeli su duh Braničeva iz perioda njihovih majki i očeva, baka i deka. Fotografije pripovedaju o načinu života i svakodnevici meštana, njihovim običajima i promenama koje je 20. vek doneo ovom mestu.
„Svrha izložbe je da izazove suze! Zbog nostalgije, ili suze radosnice, nije važno – samo da niko ne ostane ravnodušan. Na mlađima svet ostaje, pa hajde da ih upoznamo sa životom pre njih. Starijim meštanima smo pokazali, kroz inat i volju, da malo mesto – selo može imati kulturno-obrazovni sadržaj, ali nove generacije treba da se pripreme i nauče da budu čuvari naše baštine”, kazao je jedan od autora ove izložbe Aleksandar Bogdanović.
Fotografije su prikupljane od meštana. U pripremi materijala za izložbu nije postojao manji ili veći doprinos, svi su imali važnu ulogu jer, kako navode organizatori, svačija priča ima podjednaku vrednost.
Da je izložba uspela svedoči ogromna poseta i zainteresovanost Braničevaca i njihovih gostiju, ali i jedna anegdota.
Najstariji meštanin Braničeva, star 96 godina, deda Branivoje Radovanović rekao je: „Hvala vam, deco, što ste me doveli ovde. Produžili ste mi život, bar još malo”, izazivajući suze okupljenih prijatelja.
Autori izložbe su Jelena Petrović, Zoran Mišić, Vladimir Petrović i Aleksandar Bogdanović a sve pod pokroviteljstvom Mesne zajednice Braničevo, Turističke organizacije „Golubac” i opštine Golubac. I, naravno, uz pomoć svih onih koji su uložili svoje vreme, znanje i veštine.
Iako su snage odmerili timovi koji se veoma dobro znaju, Orlići su u potpunosti iznenadili i nadigrali Bugare, posebno u prvom periodu, da bi u nastavku rutinski stigli do trijumfa.
Igra mačke i miša viđena je u uvodnom setu, koji je trajao svega 19 minuta. Sjajnim servisom ( sedam as poena) Orlići su u potpunosti razoružali iznenađene Bugare, koji do kraja nisu uspeli da osvoje dva poena zaredom, dok su sa druge strane puleni Vladimira Vasovića munjevito završavali svoje napade, za velikih 25:8.
Posle „šamara” u prvom delu igre, Bugari su u nastavku zaigrali znatno bolje. Izjednačen početak prerastao je u vođstvo protivnika od 10:7, ali je serija od 5:0, Srbiji donela preokret.
Održavali su Orlići „plus 2” sve do drugog tehničkog tajm-auta, kada je Bugarska, po povratku na teren, stigla do izjednačenja (17:17).
Imali su izabranici Nikolaja Željaskova i minimalnu prednost u završnici (20:19), ali je odgovor Srbije ponovo inicirao dobar servis, za novi preokret i vođstvo od 2:0.
Visoka prednost nije uspavala juniore Srbije, koji su mirnom igrom u trećem setu strpljivo čekali greške protivnika.
Uspeli su Bugari da pariraju svo do 11:10, ali su Orlići dodali gas, što im je do tehničkog tajm-auta donelo četiri poena viška (16:12).
Iskusno je Srbija čuvala i uvećavala prednost u nastavku, da bi posle novog, as servisa Orlići stigli do pet meč lopti, a ubrzo i trijumfa.
U prvoj utakmici dana odbojkaši Ukrajine savladali su Francusku. Uspeli su „trikolori” da iznenade vicešampiona Evrope u prvom setu, ali su u nastavku Ukrajinci opravdali ulogu favorita.
Vladimir Vasović: Čestitke igračima
Zadovoljan je bio selektor Srbije prikazanom igrom u meču protiv Bugarske:
– Čestitao bih igračima na jako važnoj pobedi, ne samo zato što je prvi meč u pitanju, već i zbog kvalitetne i zrele igre. U poslednje vreme, kao po pravilu prvi meč igramo dobro. Ostaje nam da se odmorimo i što bolje pripremimo za naredni meč, protiv Francuske.
Na pragu svake turističke sezone u javnosti se vodi isti diskusija – da li je letovanje u Grčkoj poskupelo? Većina najpovoljnijih aranžmana za grčka letovališta prodata su još prošle jeseni, kao i polasci u predsezoni, pa dok ne počne objavljivanje “last minit” ponuda, mnogima se čini da je zemlja Helena poskupela.
– Treba uvek imati u vidu da je većina agencija u septembru ugovorila smeštaj u fiksnom zakupu, i tu cene nisu povećavane – kaže Srđan Andrejević, vlasnik “Argusa”. – Naše su cene iste, a gde ćete jeftinije letovanje od letovanja za 39 evra, koliko koštaju prvi polasci za Sitoniju, Halkidiki, Katerini i Lefkadu. Agencije koje nemaju smeštaj u fiksnom zakupu zavise od cena koje daju hotelijeri, a oni će uvek tražiti više novca kada prodaja ide dobro. Ni vanpansionska potrošnja nije poskupela, jer sam prošlog četvrtka s petoricom kolega večerao u Grčkoj, a ukupan račun je bio 80 evra.
Andrejević prodaje aranžmane za Grčku tri decenije i kaže da su svake godine partneri pokušavali da podignu cenu za oko tri odsto, dajući dobre razloge za to. Međutim, kaže i da to isto rade i Turci, Španci, Italijani… On, međutim, veruje da naredne godine treba očekivati više cene u letovalištima na Jonskom moru, jer su puna engleskih i nemačkih turista, a još uvek nemaju konkurenciju na drugim destinacijama.
I u “Viva travelu” tvrde da aranžmani za Grčku nisu poskupeli, jer su cenovnici precizirani još prošle godine, ali da turisti drugačije posmatraju cenovnik.
– Grčka je poskupela samo u agencijama koje se nisu prošle godine dogovorile o ceni, dok su mnogi ugovorili kapacitete do 2021. godine, i tu neće biti promena – ističe Jelena Milanović, vlasnica agencije “Viva travel”. – Grčka nije poskupela, ali mnogi imaju takav utisak kada vide da 240 evra košta paket-aranžman za Rimini u hotelu sa tri zvezdice sa avionskim prevozom, koliko staje i apartman u Grčkoj u špicu sezone. Ako 10 noćenja i avionski prevoz za Krit koštaju 249 evra, naravno da vam onda Halkidiki deluje skupo.
Slično misle i u “Fibula er travelu”, gde kažu da su vanpansionske cene na Rodosu, Kritu i Krfu iste kao i u Beogradu.
– S obzirom na to da 299 evra koštaju avionski prevoz i 11 dana na Rodosu ili Krfu sa uslugom “sve uključeno”, ne možemo da kažemo da je Grčka poskupela – naglašava Zlatan Savković iz “Fibule”. – U našim agencijama su paket-aranžmani prilagođeni platežnoj moći naših putnika.
– Ukoliko je nekom 159 evra za prevoz, smeštaj, klima-uređaj i peškire na Pefkiju u julu i avgustu skupo, onda neka nađe letovalište u drugoj zemlji gde je jeftinije – kaže Ivana Kuburović iz agencije “Altamarea”. – U Grčkoj jedan evro košta karton od šest flaša vode, i to je sigurno jeftinije nego kod nas. Nedavno je kolega na Eviji za 150 dinara kupio četkicu i pastu za zube, što je apsolutno nemoguće naći po toj ceni kod nas.
Budžet Grada iznosi 4 milijarde i 680 miliona dinara, od te sume za investicije je izdvojeno oko 1,5 milijardi dinara.
Struktura kapitalnih izdataka je sledeća:
Iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine 960 miliona i 689 hiljada dinara, iz Programa mera za unapređenje uslova života na teritoriji Grada Požarevca 193 miliona i 616 hiljada dinara i iz budžetskih i sopstvenih sredstava 248 miliona i 234 hiljde dinara.
Transfer Gradskoj opštini Kostolac iznosi 315 miliona i 753 hiljade dinara od ovog ukupnog transfera na tekući odlazi 131 milion i 173 hiljde dinara i na kapitalan transfer odlazi 184 miliona 580 hiljada dinara.
Ovim rebalansom budžeta, obezbeđena su sredstva za realizaciju 86 kapitalnih projekata. Najavljeno je uvođenje LED rasvete, uređenje 45 ulica, ozbiljni radovi na vodosnabdevanju, izgradnji toplifikacione i kanalizacione mreže, uređenje divljih deponija…
Nakon detaljnog i iscrpnog izlaganja, građani i odbornici mogli su da se upoznaju sa svim radovima i velikim brojem projekata koji će se u ovoj i narednim godinama finansirati u našem gradu. Do kraja godine Požarevac bi trebalo da dobije ukupno 45 obnovljenih i asfaltiranih ulica, sa ukupno preko 20 kilometara asfalta. Samo za ove potrebe izdvojeno je skoro 280 miliona dinara. Sređivanja ulica vršiće se u svakoj mesnoj zajednici, a pored toga predviđena je i rekonstrukcija školskih igrališta u više seoskih mesnih zajednica, u skladu sa politikom ravnomernog razvoja seoskih i gradskih mesnih zajednica. Odluka je da se najpre radi podzemna infrastruktura, a da se potom ulice kompletno sređuju. Gradonačelnik je zamolio građane da budu strpljivi, jer će gradilišta nići po celom gradu i sigurno će dolaziti i do promene režima saobraćaja i ostalih pojava koje prate obimne radove na infrastrukturi, i da se sve to pre svega radi zbog njih. Pored toga gradonačelnik je najavio i ozbiljna ulaganja u poboljšanje turističke ponude grada. Građani Požarevca već nekoliko meseci očekuju pokretanje najveće investicije u gradu u poslednjih 30 godina – otvaranje Stop šopa. Po tom pitanju gradonačelnik je najavio skori početak radova uz obrazloženje da je lokacijska dozvola izdata pre desetak dana i da se radovi očekuju. Sa izgradnjom ritejl parka povezano je i uređenje centra grada, jer se očekuje da sa njim grad dobije praktično još jedan centar, tako da je neophodno na vreme urediti i postojeće najuže gradsko jezgro. Gradonačelnik je najavio i izradu projekata za uređenje centra, koji decenijama nije menjan, iako za ulepšavanje i dogradnju ima mnogo prostora. Pored toga odlučeno je i da se nastavi sa uređenjem Hipodroma, izgradnjom lavirinta i avantura parka u Ljubičevu kao i da se završi izgradnja trim staze.
Zamenik gradonačelnika Grada Požarevca Saša Pavlović obrazlagao je tačke koje se odnose na prihode koje grad dobija iz fondova za zaštitu životne sredine, a koje su takođe sastavni deo rebalansa. Pavlović je detaljno obrazložio uvođenje LED rasvete na čitavoj teritoriji grada. Odlučeno je da se projekat finansira iz budžeta grada, što je značajno jeftinije nego kada bi se projekat realizovao kroz javno privatno partnerstvo. Očekuje se da pored kvalitetnijeg osvetljenja, grad godišnje samo na rasveti uštedi više od 60 miliona dinara, kao i da se investicija isplati za samo tri i po godine. Zameniće se zastarela rasveta u Hali sportova u Požarevcu u vidu eliminisanja ekološki neprihvatljivih izvora svetlosti, u iznosu od 4,5 miliona dinara a za rekonstrukcija javne rasvete instalacijom LED rasvete na teritoriji Grada Požarevca u funkciji zaštite životne sredine u vidu eliminisanja ekološoški neprihvatljivih izvora svetlosti i indirektnog smanjenja emisije štetnih gasova izdvojeno je 172 000 000 dinara.
Saša Pavlović izjavio je i da je odlučeno da se najkrupnije investicije realizuju prve kako se ne bi došlo u situaciju da se one izvode zimi. Takođe, odlučeno je da se pristupi rekonstrukciji svih ulaznih pravaca u grad, i da se to realizuje u narednih nekoliko godina. „Za sve ulice u kojima se rade podzemne instalacije već se rade projekti asfaltiranja. Mi već pravimo plan za sledeću godinu“, najavio je Pavlović. Od većih investicija kada je asfaltiranje u pitanju najavljeno je uređenje platoa ispred OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu. Što se ostalih radova na infrastrukturi tiče odlučeno je da se uradi kanalizacija u nekoliko desetina ulica širom grada, kao i da se uradi projekat izgradnje kanalizacione mreže za sve ulice koje izlaze na Požarevački partizanski odred. Za izgradnju kišne kanalizacije ove godine odvojeno je 114 miliona dinara. Što se širenja toplifikacione mreže tiče, i za ovu godinu predviđeni su veliki radovi, pre svega u Ćirikovcu (79 miliona dinara) i na Sopotu (57 miliona), a značajna sredstva predviđena su i za rekonstrukciju postojeće mreže.
Upravljanje otpadom predstavlja veliki problem koje prethodne vlasti u Požarevcu nisu uspele da reše. Postojeća deponija je na kraju svojih kapaciteta, i moći će da se koristi do 2019. godine, a u tom periodu nije moguće izgraditi novu deponiju, koja mora biti regionalna, prema postojećim planovima i strategijama koje važe u Srbiji. Grad je za potrebe iznošenja i odlaganja smeća van teritorije grada odvojio 75 miliona dinara, dok je još 18 miliona izdvojeno za sanaciju divljih deponija. Zamenik gradonačelnika najavio je uvođenje usluge iznošenja smeća i u seoskim mesnim zajednicama.
Vodosnabdevanje takođe spada u goruće probleme grada Požarevca. Za poboljšanje sistema vodosnabdevanja odlučeno je da se na vodoizvorištu Meminac ponovo uvede sistem za reversnu osmozu, i za te potrebe izdvojeno je 96 miliona dinara, dok bio njenim uvođenjem trebalo da se dobije dodatnih 60 l/s. Zamenik gradonačelnika najavio je dalja ulaganja u smanjenje gubitaka na vodovodnoj mreži, i istakao da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ pre dva meseca samo u jednom danu uspeo da sanira curenja na mreži u kojima je propadalo preko 2 000 metara kubnih vode dnevno. Gubici su i dalje visoki i nastaviće se sa rešavanjem tog problema, istakao je između ostalog Saša Pavlović.
Jedan od najvećih bendova našeg vremena u Srbiju dolazi u okviru ekskluzivne turneje na kojoj će posetiti svega desetak zemalja, a koliko ozbiljno shvataju svaki svoj nastup govori činjenica da su lično odabrali tri predgrupe za spektakl na tvrđavi! Pre Kilersa, na glavnu binu Exita, izaći će i fantastična njujorška četvorka Teachers, regionalni majstori rok spektakla Van Gogh, te riječki indi-rokeri Jonathan!
Teachers – Ocean:
Kreativni multi-instrumentalisti Teachers stižu na Tvrđavu da razmrdaju publiku svojom kombinacijom funk i indie zvukova, afro-disko uticaja i elektronike, a rezultat se najbolje vidi na njihovim nedavno objavljenim zaraznim singlovima „Ocean“ i „Mannequin In Heat“ koji će zasigurno osvojiti publiku na Petrovaradinskoj tvrđavi! Njihova muzika neodoljivo evocira leto, kao i fanki duh sedamdesetih i šarenilo osamdesetih. Među njihovim fanovima nalazi se i Kanye West, čij hit singl „Monster“ je producirao frontmen grupe Ben Bronfman, inače muž poznate reperke M.I.A. koju smo takođe slušali na Exitu. Brofman je vrsni producent, a za Gremija je nominovan zbog još jedne saradnje sa Kanye Westom, i to na numeri „New Slaves“. Teachers su bend koji je po ličnom priznanju zaljubljen u Srbiju, gde su nedavno boravili i snimali svoj novi spot, te obilazili brojne spomenike i brutalističku arhitekturu koja ih podseća na Star Wars filmove!
PREMIJERA: Van Gogh – Neumeren u svemu:
Toga dana na bini će se naći i jedan od najpoznatijih rok bendova sa ovih prostora – Van Gogh! Ovu titulu ne jednom, već dvaput potvrdila je i prestižna MTV nagrada, 2007. iz Minhena i 2014. iz Glazgova! Van Gogh, od objavljivanja prvog albuma 1991. godine, pa do danas, održao je svoju energiju i i prepoznatljivi zvuk koji se može ukratko opisati kao čisti rok! Sa svakim novim albumom, njihovoj muzici je dodavan po još jedan sloj, te bend sada nudi zreo i doteran zvuk, pripreman sa pažnjom i težnjom ka perfekciji koja ni u jednom momentu nije otupila njihovu neposrednost. To se apsolutno i ogleda na najnovijem albumu „Neumeren u svemu“, a istoimena numera dobila je “live” spot sa rođendanskog koncerta Van Gogha održanog krajem godine. Ovo je ujedno i premijera novog spota koji najbolje potvrđuje zašto su Kilersi prepoznali scensku energiju grupe Van Gogh i zašto Đule, Srba i ekipa važe za majstore velikih rok koncerata!
Jonathan – Maggie:
Indie rock petorka Jonathan iz Hrvatske zaokružuje sjajan program za nulti dan EXIT festivala! Fanovi ih nestrpljivo očekuju, jer su regiju osvojili fantastičnim hitovima „Maggie“, „Communicate!“ i „Try To Get Even“, a svoj status na domaćoj muzičkoj sceni zacementirali su mini albumom “To Love…”, objavljenim početkom godine, koji je i dalje najjači hrvatski kandidat za album godine, a na kome su se izdvojile numere “Heaven” i “Allison”. Nastup sa zvezdama rock scene Killersima, samo je još jedna potvrda neverovatnog kvaliteta ovog benda o kojem se sve više priča i izvan regiona!
EXIT tim ove godine spojiće čak četiri festivala u Hrvatskoj, Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori u veliko EXIT Leto ljubavi 2017. Get EXITed spektakl i svojevrsni “Day Zero” na Tvrđavi, ove godine biće uz Kilerse 5. jula, nakon čega sledi EXIT festival od 6. do 9. jula na kojem će nastupiti i Liam Gallagher, Years & Years, Roisin Murphy, Rag’n’Bone Man, Jake Bugg, Paul Kalkbrenner, Hardwell, Solomun b2b Dixon, Jamie Jones, Black Coffee, Hot Since 82, Duke Dumont, Robin Schulz, Alan Walker, Lost Frequencies, Noisia, Foreign Beggars, Princess Nokia, Discharge, The Damned, Black Dahlia Murder, Recondite, Dax J, Function, Antigone b2b Francois X i brojni drugi.
Petodnevne ulaznice za EXIT festival, koje obuhvataju i Day Zero sa nastupom sastava The Killers (5-9. jul) već su u prodaji po ceni od 8.490 dinara, dok su četvorodnevne ulaznice za EXIT (6-9. jul) u prodaji po promotivnoj ceni sa 50% popusta, od 6.990 dinara. Svi koji već imaju četvorodnevnu ulaznicu, a žele da je nadograde na petodnevnu i tako gledaju i velike Kilerse uživo, mogu da kupe Get EXITed dodatak po ceni od samo 1.490 dinara (parter). Oni koje zanima samo koncert Kilersa i Day Zero, mogu da kupe i pojedinačne ulaznice za taj dan po ceni od 2.990 za parter, 4.990 za Fan Pit i 12.000 dinara za Gold VIP.
Na sednici je Gradsko veće usvojilo sledeće tačke dnevnog reda: Predlog Zaključka kojim se daje predhodna saglasnost na predlog Odluke o završnom računu budžeta Gradske opštine Kostolac za 2016. godinu i Predlog Zaključka kojim se daje predhodna saglasnost na predlog Odluke o izmeni Odluke o budžetu Gradske opštine Kostolac za 2017. godinu – Rebalans 1.
Ove tačke gradskog veća bile su neophodne da se usvoje kako bi zasedala Skupština Gradske opštine Kostolac.
U Požarevcu će biti sunčano i toplo, sa slabim i umerenim jugoistočnim vetrom. Najniža temperatura će biti 14, a najviša 27 stepeni.
Preporučuje se smanjenje fizičkih napora kod osetljivih osoba. Zbog očekivano visokih vrednosti UV indeksa neophodno je preduzeti adekvatne mere zaštite.
Himnu elitnog evropskog klupskog nadmetanja komponovao je Toni Briten, u stilu Georga Fridriha Hendla, slavnog britanskog muzičara iz 18 veka. Instrumentalni deo izvodi Kraljevski filharmonijski orkestar iz Londona, a tamošnji hor Akademije Svetog Martina peva čuvene stihove. Zapravo… Stihove čiju melodiju zna čitava planeta, ali malo ljubitelja fudbala zna šta se u stihovima tačno “nalazi”.
Kako UEFA koristi tri jezika za svoju zvaničnu korespondenciju, i himna njenog najvažnijeg klupskog takmičenja sastoji se iz stihova tim jezicima – engleskom, francuskom i nemačkom.
Same reči i nisu neke spektakularne, kako bi to moglo da se pretpostavi kada se radi o nečemu što se naziva himnom, a prevod na srpski bi glasio otprilike ovako:
“Ovo su najbolji timovi,
ovo su najbolji timovi,
glavni događaj!
*
Prvak,
najbolji,
veliki timovi,
šampioni!
*
Veliki susret,
veliki sportski događaj,
glavni događaj!
*
Prvak,
najbolji,
veliki timovi,
šampioni!
*
Oni su najbolji,
oni su najbolji,
ovo su šampioni.
*
Prvak,
najbolji,
šampioni!”
https://youtu.be/0Qqd6T_A9LY
U originalu, reči himne Lige šampiona su:
Ce sont les meilleures équipes
Es sind die allerbesten Mannschaften
The main event
*
Die Meister
Die Besten
Les grandes équipes
The champions
*
Une grande réunion
Eine grosse sportliche Veranstaltung
The main event
*
Die Meister
Die Besten
Les grandes équipes
The champions
*
Ils sont les meilleurs
Sie sind die Besten
These are the champions
*
Die Meister
Die Besten
Les grandes équipes
The champions”
Gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasovič podneo je predlog da kao prva tačka dnevnog reda bude razrešenje Srđana Radovanovića, člana Gradskog veća zaduženog za gradsku opštinu Kostolac i mesne zajednice, po zanimanju saobraćajni tehničar.
Za novog člana Gradskog veća izabran je Mlađan Nikolić koji je rođen 10. marta 1976. godine u Požarevcu.
1994. godine počeo je da radi u PD Te-Ko Kostolac na mestu električara na održavanju. Od 2000. godine je rasporođen na mesto elektro-nadzornika smene. Odbornik Skupštine grada Požarevac bio je u 3 mandata počevši od 2008.
Tokom čitavog dana svete mošti Prepodobnog Zosima biće izložene u njegovoj isposnici radi poklonjenja i celivanja vernih. Svim prisutnima biće podeljeni delići stare svetiteljeve odežde.
Vernici se u manastirskoj crkvi nakon osvećenja mogu pokloniti ruskoj čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodici „Kurskaja“ i netruležnim moštima Sv. Jakova Tumanskog (učenika Sv. vl. Nikolaja)
Za sve prisutne biće pripremljeno posluženje u manastirskoj porti.
U Braničevskom okrugu postoji restoran u kojem nema cena, svako plaća koliko želi
“Ne govorimo više o dva, tri, pet odsto, biće, a nadam se da ćemo imati snage, pre kraja ove godine, možda i za neki mesec, povećanje plata u javnom sektoru za deset odsto. Takođe, povećaćemo minimalac, a očekujemo i povećanje plata u priovatnom sektoru koji već lagano sustiže one u javnom sektoru”, rekao je Vučić.
Sve to, kako je naveo, uradili smo i moći ćemo da uradimo zahvaljujuci ozbiljnosti programa koji smo sprovodili. Nismo obmanjivali građane, radili smo teške stvari, ali smo time omogućili bolji život, zaključio je Vučić.
U Odžacima je danas zvanično počeo sa radom novi proizvodni pogon kanadske fabrike “Magna seating” koji se prostire na 10.000 kvadrata i u kojoj radi oko 1.200 ljudi.
Novi pogon svečano je otvoren u prisustvu premijera i izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ambasadora Kanade u Srbiji Filipa Piningtona, ministar privrede Gorana Kneževića, ministra za rad Aleksandra Vulina, predstavnika rukovodstva kompanije i lokalne samouprave.
Vučić se, po dolasku u fabriku, sastao sa rukovodstvom kompanije, a zatim će obići pogon i razgovarati sa radnicima.
Kanadski “Magna seating” bavi se proizvodnjom presvlaka za autosedišta, a posluje u Srbiji od 2013. godine kada je u Odžacima otvorena prva fabrika od 4.300 kvadrata u kojoj radi 444 radnika.
“Magna seating” posluje u 18 evropskih zemalja.
Kako kažu u fabrici, sarađuju sa lokalnom samoupravom i sprovode programe “Prva šansa”, interni program ličnog rasta i razvoja zaposlenih, kao i program obuke srednjoškolaca.
