Od jutros u mnogim mestima u Srbiji veje sneg. Meteorlozi za uveče najavljuju kišu, pa je moguća i poledica.
U Srbiji će ujutro biti slab i umeren mraz. Tokom dana umereno do potpuno oblačno, mestimično sa slabim snegom, a posle podne i uveče i sa kišom koja će u toku noći ka suboti lokalno stvarati poledicu.
Vetar će biti slab i umeren, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od -6 C do 0 C, a najviša dnevna od 0 C do 6 C, saopštio je Republički hidrometeoroloski zavod.
U Požarevcu ujutro slab mraz. Tokom dana umereno do potpuno oblačno, ujutru i pre podne moguć slab sneg, a posle podne i uveče slaba kiša, pa je u toku noći ka suboti moguća poledica.
Vetar će biti slab, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od -2 C do 0 C, a najviša dnevna oko 4 C.
Izgledi vremena za Srbiju u narednih sedam dana – do 29. decembra:
U subotu pretežno oblačno, ponegde sa slabom kišom i snegom. U nedelju umereno do potpuno oblačno, toplije, ponegde sa kišom, na višim planinama sa snegom.
Od ponedeljka pretežno sunčano i toplo sa najvišom dnevnom temperaturom iznad proseka za ovo doba godine. Krajem perioda naoblačenje sa kišom.
Opština Veliko Gradište obezbedila je i ove godine novogodišnje paketiće za decu iz socijalno ugroženih porodica, uzrasta do 10 godina.
Korisncima će paketiće podeliti Centar za socijalni rad opština Veliko Gradište i Golubac, u četvrtak 28. decembra, u 11 sati, u sali Kulturnog centra, a mališane, uz Deda Mraza, očekuje i zanimljiv novogodišnji program.
Zbog ugradnje zatvarača, vode će biti potrošači u ulici: Dunavskoj (sa bočnim ulicama) – od ulice Veljka Vlahovića do Zabele i u naselju Zabela u periodu od 11:30 do 16:00 časova.
Policajac Srđan Petrović (42), kojeg je hicima iz “kalašnjikova” usmrtio Dobrivoje Živković (69) u selu Bare, dok je bio na dužnosti, sahranjen je danas uz sve počasti na Starom groblju u Požarevcu.
Na večni počinak Srđana Petrovića ispratili su i ministar policije Nebojša Stefanović, direktor policije Vladimir Rebić i državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.
Foto: Privatna arhiva
Policajac je nastradao kada je sa dvojicom kolega po prijavi došao u selo Bare.
Dobrivoja Živkovića je prijavio njegov zet zbog automatske puške koju nema u legalnom posedu, zbog čega su policajci došli do njegove kuće.
Nesrećnog policajca Srđana Petrovića nekoliko stotina ljudi ispratilo je do njegove večne kuće.
U saradnji sa Centrom za socijalni rad Požarevac i Kučevo, Centar za porodični smeštaj i usvojenje Ćuprija održao je obuku za hranitelje sa teritorije Braničevskog okruga.
Edukacija je održana u prostorijama Skupštine grada Požarevca. U grupi hranitelja koji su pohađali obuku bilo je 8 hraniteljskih porodica sa teritorije Požarevca i 4 hraniteljskih porodica sa teritorije Kučeva. Obuka je rađena po programu „Sigurnim korakom do hraniteljstva“ koji polaznicima služi kao početna podrška u bavljenju hraniteljstvom i daje im mogućnost samoprocene da se nađu u ulozi hranitelja.
Foto: Urban city
Obuka predstavlja i deo procene hraniteljskih porodica i daje trenerima mogućnost da kroz izradu 11 radionica uvide motivaciju, mogućnosti i stavove ovih kandidata, takođe pruža priliku za uspostavljanje adekvatnije saradnje sa kandidatima.
Program se sastoji od tema koje su od suštinske važnosti za kvalitetno bavljanje hraniteljstvom, dinamične su i maksimalno aktiviraju članove grupe.
Foto: Urban city
Nakon završene obuke slede procene trenera o svakoj porodici pojedinačno koje se u ovom slučaju pridružuju početnim procenama Centara za socijalni rad, nakon čega će Centri doneti konačnu odluku o podobnosti svake hraniteljske porodice.
Foto: Urban city
Na teritoriji Braničevskog okruga u istom vremenskom periodu organizovana je obuka i u Petrovcu na Mlavi gde prisustvuju hranitelji sa teritorije Žabara, Žagubice i Petrovca.
Danas, 21.12.2017. godine održana je Prodajna izložba radova korisnika projekta „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog boravka“ u centru Požarevca.
Udruženje za negovanje zdravih stilova života „Veritas“ u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad i uz finansijsku podršku Grada Požarevca realizuje projekat „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog
boravka“.
Foto: Urban City
U okviru projekta kao posebne aktivnosti izdvajaju se sportsko- rekreativne aktivnosti, kreativne aktivnosti i aktivnosti usmerene na senzibilizaciju lokalne zajednice za potrebe ove korisničke grupe. U realizaciji kreativnih radionica sa korisnicima osmišljeni su i izrađeni unikatni predmeti povodom novogodišnjih praznika.
Na prodajnoj izložbi zainteresovani su mogli da pronađu unikatne novogodišnje ukrase, dekoracije kao i novogodišnje čestitke.
Foto: Urban City
Predmeti su izrađeni od različitih materijala: papir, konac, karton, reciklažni materijali,…
Izložba ima za cilj da pored pokazane kreativnosti osnaži kapacitete korisnika projekta tako što će kroz realizaciju ove aktivnosti biti obezbeđena sredstva za svečanost povodom proslave nove godine za korisnike ovog projekta.
Nacionalna sluzba za zapošljavanje će preko Poštanske štedionice, izvršiti isplatu redovne novčane naknade nezaposlenim licima za novembar 2017. godine, u četvrtak, 21.12.2017. godine, a privremene novčane naknade za novembar 2017. godine licima koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija, u petak, 22.12.2017. godine.
Obaveštavaju se poreski obveznici da će zbog povećane gužve uslovljene krajem godine i praznicima odeljenje lokalne poreske administracije raditi sa strankama u subotu, 23. decembra 2017. godine u periodu od 8 do 13 sati.
15. decembra 2017. u prostorijama škole „Kralj Aleksandar I“, otvorena je prva dečija izložba likovnih radova pod nazivom „Umetnost na dlanu mašte“.
Foto: OŠ “Kralj Aleksandar I”
Predsednik međunarodnog udruženja mladih talenata „Paleta Đure Jakšića“, Svetlana Lana Pokrajac, pozdravila je mnogobrojne goste i đake i otvorila izložbu u holu škole.
Zima ove godine počinje 21. decembra, u 17 sati i 28 minuta, saopštilo je Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” u Beogradu.
U istom trenutku, za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje leto. Na dan početka zime obdanica je najkraća, a noć najduža.
Sunce u Beogradu izašlo je u 07.13, a zalazi u 16.00, što znači da će obdanica da traje osam sati i 47 minuta, a noć 15 sati i 13 minuta.
Klimatski izgledi pokazuju da će temperature vazduha u toku zime 2017/18. godine u Srbiji biti iznad prosečnih vrednosti za oko jedan stepen, saopštio je republički hidrometeorološki zavod Srbije.
Drugim rečima, meteorolozi očekuju da će zima koja je pred nama biti toplija u odnosu na prethodnu, koja je bila hladna u većem delu Srbije.
Meteorolozi očekuju da će vrednosti srednje zimske temperature vazduha biti u intervalu od jedan stepen do četiri stepena, odnosno od -4 do nula u planinskim predelima.
U toku zime se ne očekuju ekstremno niske temperature duže vreme, odnosno ne očekuju se talasi hladnoće i ledenih dana poput onih iz februara 2012. kada je zabeležen veliki broj ledenih dana u kontinuitetu.
Međutim, kako se ističe u saopštenju RHMZ-a, bez obzira na klimatske izglede koji ukazuju da će zima biti iznad proseka, postojaće uslovi za pojavu talasa hladnoće, naročito krajem januara i početkom februara.
Izgledi su da će tokom decembra, januara i februara u većem delu Srbije, broj mraznih dana, sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od nule, biti u interval od 40 do 65, a na planinama od 65 do 85 dana.
Očekuje se da će biti i od 10 do 20 ledenih dana, a na planinama od 25 do 45.
Klimatski izgledi ukazuju na to da će tokom predstojeće zime količina padavina biti na nivou godišnjeg proseka
U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu, u četvrtak 21.12.2017 godine, biće otvorena prva samostalna izložba slika i crteža malog velikog umetnika Vuka Milovanovića pod nazivom “UMETNOST U MENI”.
Izložbu su podržali OŠ “Dositej Obradović”, Gradski muzej Požarevac i Galerija savremene umetnosti Požarevac.
Evo kako nastaju umetnička dela koje slika Vuk Milovanović, zabeleženo našom kamerom.
Foto: P. JovanovićFoto: P. JovanovićFoto: P. Jovanović
U Srbiji ujutro će biti slab i umeren mraz. U toku dana umereno oblačno, uglavnom suvo i hladno. U noći na severu ponegde kratkotrajni slab sneg i kiša
Vetar će biti slab, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od minus sedam do minus dva, najviša od jedan do četiri stepena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će ujutru biti slab mraz. U toku dana umereno oblačno, suvo i hladno. Vetar slab, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od minus četiri do minus dva, najviša dva stepena.
U petak i subotu pretežno oblačno i hladno, ponegde kratkotrajni slab sneg i kiša. U nedelju pretežno oblačno, uglavnom suvo i malo toplije.
Od ponedeljka pretežno sunčano i još toplije, sa najvišom temperaturom od 10 do 14 stepeni.
Pravoslavni vernici u Srbiji predstojeći Božić slave u nedelju i sledećeg dana moraće na posao…
Za razliku od vernika katoličke veroispovesti, koji Božić proslavljaju u ponedeljak, 25. decembra, vernici pravoslavne veroispovesti Božić slave u nedelju, 7. januara 2018., i na posao moraju da se vrate 8. januara.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, objašnjavaju da ako verski praznik padne u nedelju, slavi se samo tog dana, pa je ponedeljak radni.
Druga je situacija ako u nedelju padne državni praznik, jer je Zakonom o državnim i drugim praznicima tada predviđeno pomeranje praznika na ponedeljak.
Na sreću radnog naroda u našoj zemlji, Dan državnosti, odnosno Sretenje, praznuje se 15. i 16. februara, koji sledeće godine padaju u četvrtak i petak. Tako će naši ljudi dobiti mogućnost da se u februaru odmaraju četiri dana.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu , u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u tom gradu, uhapsili su odgovorno lice privrednog društva „Autotransport“ doo Kostolac P.M. (1955), zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.
Osumnjičeni se tereti da je u više navrata tokom 2014. i 2016. godine, bez sprovedenog postupka javne nabavke, kupio devet radnih mašina po znatno višim cenama od tržišnih.
Na taj način, kako se sumnja, P.M. je oštetio privredno društvo “Autotransport” za najmanje 11.423.730 dinara sa PDV-om.
Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden nadležnom tužilaštvu.
Po crkvenim kanonima slavu čine hleb – kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito – koljivo, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino – krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu – zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.
Svetkovanje kućnog sveca ili slava, kao jedinstveni srpski praznik, doživelo je kroz vreme i prostor velike promene, te danas gotovo da nema kraja bez neke specifičnosti vezane za samu slavu. Moguće je da su uslovi života u različitim istorijskim okolnostima i okruženjima pojedinih krajeva Srbije i onih u kojima žive ili su živeli Srbi, značajno uticali na te razlike. Ali je verovatno i tradicionalna osobina Srba – nepristajanje na slepo poslušništvo kada su kanoni i pravila u pitanju, takođe zaslužna za to.
„Ja sam iz okoline Požarevca“, kaže Sandra Đurić Milinov koja živi u Beogradu. „Moji roditelji slave Svetog Iliju i običaj je da se veče pred slavu seče kolač i uz kandilo čita Oče naš i Bogorodice djevo. Na pod se stavi krpa, na krpu malo soli i kolač. Svi ukućani ljube prvo pod (zemlju), so, pa kolač, po tri puta. Posle toga popiju malo vina i onda se služi večera. Slava se praznuje dva dana.“
Dizanje slave, povečerje, rezanje kolača…
U nekim krajevima Srbije postoji definisan običaj pod nazivom „dizanja slave”. Sličan ritual postoji i drugde, ali se naziva drugačije (povečerje, rezanje kolača…) ili uopšte nema naziv.
„Veče uoči krsne slave u kući domaćina, oko bogate trpeze okuplja se porodica, prijatelji, rodbina i dižu slavu“, objašnjava Rada Čeh iz Beograda.
„Srpska pravoslavna crkva računa da novi dan nastupa posle večernje službe u 17 sati i verovatno se zbog toga diže slava. Inače, krsna slava se proslavlja tri dana. Prvog dana dolaze kumovi, bliska rodbina, drugog prijatelji, a trećeg komšije na kafu i sitne kolače. Krsnu slavu čine sveća, žito, vino, kolač. Nekada se nije spremala kao danas, niti su se na slavu nosili vredni pokloni, već kafa, šećer u kockama, jabuke ili pomorandže.”
U nekim krajevima Srbije postoji definisan običaj pod nazivom „dizanja slave”. Sličan ritual postoji i drugde, ali se naziva drugačije (povečerje, rezanje kolača…) ili uopšte nema naziv.
Rada Čeh ističe da je u njenoj porodici slava uvek mrsna, nezavisno od toga da li se taj dan posti ili ne.
„Tako je slavio deda od kada je preuzeo slavu”, kaže Rada. „U porodicama sa više sinova slavu treba proširiti ukoliko sinovi imaju posebne porodice i žive odvojeno od roditelja. Slavu primaju na taj dan, uzimajući deo slavskog kolača, što znači da od iduće godine slavu slave u svojoj kući. Krsnu slavu mogu da preuzmu i ženska deca, ako nisu udata i ako je otac ili deda, glava porodice, umro. U godini kada neko u kući pre krsne slave umre, tada se slava obeležava u krugu porodice, skromnije nego obično i ne pozivaju se gosti.”
Udaja u svešteničku porodicu i slavski kodeks
Javorka Filipović iz Lazarevca navodi primer prijatelja s Kosova, iz Prizrena, koji uvek slave Svetog Nikolu 18. decembra uveče i tada im dolazi najveći broj gostiju. Diže se slava, dugo se ostaje, dočekuje se 19. decembar i tek se posle ponoći ide kući. Na sam dan slave dolaze oni koji nisu mogli biti uveče, ali je tada prisutno mnogo manje gostiju.
„Kod nas je dizanje slave na sam dan slave, tako što se sveća zapali i okadi se trpeza sa slavskim kolačem i vinom pre nego što otkuca podne“, objašnjava Javorka Filipović. „Nakon toga, ako su gosti već stigli, kreće posluženje. Ništa se ne iznosi dok se to ne obavi. Kod mog devera, sveštenika, ranije je bio običaj da se ne postavljaju ni tanjiri dok se ne digne slava. Ja sam prve godine gledala i komentarisala: ’Znamo da su došli da ručaju, što bih se posle gurala i postavljala sto.’ Svi su mi se smejali, ali je jetrva odmah prihvatila i postavile smo sto pre dolaska gostiju.”
Foto: Ilustracija
„Moja devojačka slava je bila, a i po udaji je ostala, Đurđevdan. Dok sam bila u roditeljskoj kući, u južnom Banatu, Đurđevdan smo uvek slavili mrsno, uz jagnje i slavski kolač. Nije bilo žita ni sveće, nije se odlazilo u crkvu jer su i mama i tata bili službenici u opštini i članovi SKJ. Takvo je bilo vreme.“
„Ne sećam se slave kod dede i babe, jer smo kad sam ja imala šest godina sa sela došli u grad i počeli da slavimo slavu. Na slavu smo pozivali bliže rođake, babu i dedu po majci, tetke i teče, ujake i ujne i komšije koje su takođe slavile slavu. Dolazilo se na ručak, radnim danima nakon posla jer se nije smelo izostajati s posla. I najkasnije do 15 časova bi počinjao slavski ručak. Nakon ručka, slatkiša i kafe, gosti su odlazili uz pripremljen paket onoga što je bilo na trpezi.”
„Nakon 2000. godine promenilo se sve. Sada i moj brat slavi posnu i mrsnu slavu, u zavisnosti od dana u nedelji. Dolazi sveštenik da reže kolač, imaju žito i sveću i to je sve po običajima koje crkva propisuje. U Lazarevcu je običaj da se slava koja je u sredu ili petak, po pravilu posna, pravi tako što za ručak i ukućane bude posno, a za večeru i goste mrsno”, ističe Jadranka.
Nekoliko dana pre slave sveštenik dolazi u kuću da osveti vodicu koja se stavlja u slavski kolač. Kolač se mora mesiti u kući, nikako se ne sme kupiti!
Javorka pravi dva kolača – jedan za crkvu, a jedan za naveče, koji se služi porodici. Na dan slave njen suprug nosi kolač u crkvu, dok ona radi u kući. Gosti dolaze pre podneva, tako da sa njima (a to su suprugove sestre, zetovi i njihova deca i unučići) dižu slavu. Tada domaćin pali sveću, okadi postavljen sto i svako redom pomalo iz čaše pije crno vino i nazdravlja domaćinima. Uveče dolaze prijatelji. Drugi dan na doručak dolaze domaćinove kolege, a treći dan komšije.
„Ako smo u Beloj Crkvi za slavu imali torte i štrudle, ovde u Lazarevcu uglavnom mesim sitne kolače“, kaže Jadranka. „Moja jetrva pravi i sitne kolače i torte, ali ona je popadija i imaju mnogo više gostiju nego mi. A i kod popa mora da bude svega na pretek. Kao poklon domaćinu se nosi piće i kafa, deci čokolada i ponekad neki manji poklon za kuću. Ne volim da mi odlazak na slavu bude razbijanje glave oko toga šta ćeš kupiti, a da domaćini to već nemaju. Zato smo se mi u porodici dogovorili da nema poklona, sem kafe i pića. Za decu može neka sitnica, jer ih ne viđamo često, i ništa više.“
Slavski kolač za životinje
Ljiljana Grozdanović iz sela Zavidince, opština Babušnica, kaže: „Kod nas u selu je običaj da se jedan dan pre slave u večernjim časovima upali kandilo, očita molitva i prereže kolač (to je verovatno ono dizanje slave koje je vezano za neke krajeve). To sve se dešava u krugu uže porodice. Onda se postavi večera i to se zove rezanje kolača. Sutradan se slavi slava, a prekosutra je paterica, treći dan slave. Ja praktikujem da slavski kolač bude umešen ručno, onom vodicom koju je sveštenik osveštao pre slave u našem domu.“
Mesio se i poseban slavski kolač za domaće životinje pa se išlo u štale i obore da se blagosilja za ’napredluk’.
„Upravo sam svojoj majci prenela Vaše pitanje“, kaže Silvana Bosiljčić iz Beograda, poreklom iz zaplanjskog sela Ravna Dubrava. „Naravno da je odmah počela da priča kako su oni nekada imali ’klačanj’, metalni alat kojim se klače ili tuca pšenica (sa specifičnim naglaskom na „klače“). Posuda u kojoj se klače ili tuca pšenica zove se čutura. Mesio se i poseban slavski kolač za domaće životinje pa se išlo u štale i obore da se blagosilja za ’napredluk’. Sve u svemu, divna tema. U momentu sam osetila ukus paprika punjenih kiselim kupusom – puzderki, koje je moja baka u Ravnoj Dubravi pored ostalih đakonija spremala za slavu.”
Olivera Karan iz Beograda, poreklom Šumadinka i jednom nogom Vojvođanka (deo godine provodi u Perlezu), ovako slavi slavu: „Ja slavim onako kako je moja baba Stana slavila, uz žito, kolač i sveću. Kuvam slavsko žito, mesim kolač, sama kitim kolač sa svim onim što na njega ide: golub – za mir, burence – da ima rakije i pesme, grozd – da ima vina, pšenica – da ima hleba, knjiga – da ima napretka i znanja, pletenica okolo – da ima zajedništva. Stavim obavezno četiri poskurnjaka, u slavu Bogu. Trpeza je u zavisnosti od mogućnosti domaćina, ali i dana. Ako slava padne u postan dan, čak i ona koja nije posna, onda se posti. Jela su posna i sredom i petkom.”
„Kod nas se sveća pali tačno u podne slavskog dana, ali se pali i sutradan na paterice“, ističe Olivera. „Paterice se smatraju danom žene. Tad žena sedi, a domaćin, muž, služi, dok je prvog dana slave obrnuto. U Banatu paterice zovu poitarije i tog dana uglavnom na doručak, od 9 pa sve do 12 sati dolaze sve komšije. Oni su odskora počeli da prave žito i slavski kolač. Ranije nisu to pravili, ali od kad tamo ’stoluju’ popovi iz Srbije, od onda i oni prave kolač i žito, ali žito zovu koljivo. Ne melju ga, već koljivo prave od celog zrna.”
„Kod nas je običaj, takođe, da se slavski kolač rano ujutro nosi u crkvu da se osvešta i pop ga iseče i zalije vinom. Mi to sad radimo sami, kod kuće, uz obavezno čitanje molitve Očenaš. To radimo tako što svi ukućani stoje oko stola, drže ivicu kolača i vrte ga zdesna nalevo, ukrug, čitajući molitvu. Zatim ga domaćin prevrne i zaseče ispod oštrim nožem krst, a u zareze sipa crno vino, zalivajući opet krstom (kao da ga krsti). Onda svi opet uzmemo kolač, vrtimo i otkinemo ga po zasecima.“
Kuvam slavsko žito, mesim kolač, sama kitim kolač sa svim onim što na njega ide: golub – za mir, burence – da ima rakije i pesme, grozd – da ima vina, pšenica – da ima hleba, knjiga – da ima napretka i znanja, pletenica okolo – da ima zajedništva.
„Kolač se jede uz ručak i ovo se obično radi pre samog ručka. Valja se da svako dobije po parče kolača da bi bio zdrav i blagosloven cele godine, posebno mala deca. Uz slavsko žito, koje se servira u vidu pogače, na lepom staklenom tanjiru se servira čaša sa vinom i čaša sa vodom. U čašu sa vodom se spuštaju iskorišćene kašičice, a iz vinske čaše se srkne po gutljaj vina po uzimanju žita. I obavezno se prekrstimo. Ko neće, ne mora, ali se valja.”
Pripadnici MUP-a u prethodnih nekoliko dana, u više odvojenih akcija na suzbijanju finansijskog kriminala i korupcije, koje su posebno vezane za zloupotrebe službenih položaja u državnim organima, uhapsili su 38 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su u periodu od 2008. godinedo danas počinili više koruptivnih krivičnih dela.
Postoje osnovi sumnje da su osumnjičeni budžet Republike Srbije, budžete lokalnih samouprava i druga privredna i fizička lica oštetili za više od 7,6 miliona evra.
Akcije su, u saradnji sa nadležnim tužilaštvima, Upravom carina i Poreskom policijom, sprovedene na teritoriji Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Sombora, Sremske Mitrovice, Pančeva, Smedereva, Požarevca, Jagodine, Zaječara, Čačka, Užica, Pirota, Niša i Novog Pazara.
Među uhapšenima su i četiri carinska službenika, bivši funkcioner opštine Bačka Topola, zaposleni u dve osnovne škole, radnik kompanije “Dunav osiguranje”,bivše odgovorno lice filijale Pireus banke u Novom Sadu, carinski agenti u špediterskim kućama, više odgovornih lica i zaposlenih u različitim privrednim društvima.
Krivične prijave u redovnom postupku podnete su protiv još 39 osoba, među kojima je pet policijskih službenika, carinski službenik, bivši funkcioner opštine Pećinci, bivše odgovorno lice Klinike za kardiohirurgiju – Klinički centar Srbije i još troje odgovornih lica u toj ustanovi, članovi Komisije za sport opštine Petrovac na Mlavi, odgovorno lice Fudbalskog kluba “Trbunje”.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u tom gradu, podneli su krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv trojice članova Komisije za sport opštine Petrovac na Mlavi, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Postoje osnovi sumnje da su tokom 2015. i 2016. godine, suprotno važećim propisima, doneli zaključak o utvrđivanju visine sredstava kojim je fudbalskom klubu „Nova Sloga 1933“ odobreno 29.800.000 dinara.
Na taj način osumnjičeni su oštetili budžet opštine Petrovac na Mlavi.
Dom zdravlja iz Kučeva je 15. decembra dobio obaveštenje da mu je odobren projekat kojim je učestvovao na konkursu ambasade Japana pod nazivom Japanska pomoć kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva ( POPOS). Vrednost projekta je 81.690 eura, kojim će se za potrebe Doma zdravlja nabaviti novi uređaji za ultrazvuk, analogna mamografija, digitalizaciju i revizija.
Foto: E Kučevo
Nakon apliciranja od strane kučevačke zdravstvene ustanove, predstavnice Japanske ambasade, Koordinatorke projekta za osnovne potrebe stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori g-đica Tsuji Yuriko i g-đica Biljana Glišović, posetile su 11. septembra zdravstvenu ustanovu u Kučevu i bliže se upoznale se projektom.
Danas, 20.12.2017. godine povodom obeležavanja Međunarodnog dana solidarnosti u sali 11 Gradskog zdanja Savet za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Savetom za stara lica podelio je poklone za udruženja penzionera, uz prisustvo članova Gradskog veća.
Foto: Urban City
Poklone su dobili Udruženje penzionera grada Požarevca, Udruženje penzionera Gradske opštine Kostolac i Udruženje vojnih penzionera u vidu šaha, društvenih igara, domina i kompleta knjiga.
Foto: Urban City
Ovaj datum izabrale su Ujedinjene nacije 2006. godine, kako bi istakle važnost solidarnosti svih ljudi, naročito prilikom borbe sa siromaštvom i glađu.
Inciijativu je podstakao bivši predsednik Poljske i utemeljitelj Solidarnosti Lech Valesa, koji je još 1983. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
Foto: Urban City
Šta je Međunarodni dan ljudske solidarnosti?
Prema Ujedinjenim nacijama, ovog dana se:
Slavi ujedinjenje čovečanstva po pitanju različitosti
Dan kada se svetske vlasti podsećaju da poštuju obaveze međunarodnih dogovora
Dan kada se budi svest o važnosti solidarnosti
Dan kada se ohrabruje razmišljanje u cilju promovisanja solidarnosti i dostizanje ciljeva poput pobede nad siromašstvom
Dan kada se ohrabruju nove inicijative koje za cilj imaju rešavanje glavnih problema čovečanstva 21. veka- glad i siromaštvo
Prodajna izložba radova korisnika projekta „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog boravka“ održava se u četvrtak 21.12.2017. od 11 do 13 časova, u centru Požarevca ispred knjižare Laguna i zlatare kod kružnog toka.pt
Udruženje za negovanje zdravih stilova života „Veritas“ u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad i uz finansijsku podršku Grada Požarevca realizuje projekat „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog boravka“.
Na prodajnoj izložbi zainteresovani mogu pronaći unikatne novogodišnje ukrase, dekoracije kao i novogodišnje čestitke. Predmeti su izrađeni od različitih materijala kao što su: papir, konac, karton, reciklažni materijali i dr.
“Vidimo se u Srbiji” naziv je konferencije održane u Opštini Malo Crniće, a posvećene unapređenju saradnje Srbije i dijaspore u cilju uspostavljanja stabilnog i dugoročnog modela ekonomske, kulturne i poslovne saradnje između građana u dijaspori i lokalnih zajednica na izgradnji lokalnih potencijala.
Ivan Ninković, iz naselja Šapine u opštini Malo Crniće, na konferenciji Vidimo se u Srbiji posvećenoj saradnji matice i dijaspore, predstavio se kao gastarbajtersko dete i poručio da na Srbiju gleda kao na majku, ali i da otadžbina njega mora da vidi kao svoje dete.
Poruka ovog mladog čoveka bila je i osnovna nit izlaganja svih povratnika koji su učestvovali na ovom vrlo posećenom skupu, ali i ukazivanje državi na glavne probleme rasejanja u komunikaciji s maticom.
Ninković je elektroinženjer koji je odlučio da se vrati na dedovinu. On smatra da bi već i samo zaustavljanje iseljavanja stanovništva iz Srbije bilo veliki uspeh.
– Poljoprivreda je velika šansa našeg kraja, ali je neophodno pomoći i manje obrazovanim ljudima i ukazati im šta bi i kako trebalo da rade i privređuju – poručio je Ivan na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici Privredne komore Srbije, nevladin sektor, nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), a predstavljena je i strategija razvoja saradnje države i dijaspore koju su podržali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i druge internacionalne organizacije.
Konferencija “Vidimo se u Srbiji”
Pravo glasa na papiru
Dragan Nikolić izneo je zamerke i u pogledu izbora u Srbiji. – Dijaspori je u praksi uskraćeno glasanje. To pravo predviđeno zakonom, očito je ostalo samo na papiru– ukazao je Nikolić.
Od Srbije ni lečenje
Ljiljana Milošević se posle dve decenije rada u Italiji i Švajcarskoj vratila u otadžbinu s najmlađim detetom, dok je dvoje starije dece ostalo. Kaže da je spakovala kofere kad je najmlađi sin učio švajcarsku umesto srpske istorije, ali takva odanost u domovini je uzvraćena problemima od kojih je najveći zdravstvo.
– Počela sam da se raspitujem kako stvari funkcionišu u Srbiji, ali nisam znala kome da se obratim. Dete nije moglo da se leči u ovdašnjim zdravstvenim ustanovama, a ni ja jer sam dugo bila van zemlje. Zar treba da se odreknem svega što sam u inostranstvu stekla da bi mogla da se lečim u Srbiji?! Zato pitam zašto očekujete da se neko vrati i ulaže u rodni kraj kad ljudi ne znaju ni šta ih čeka, ni kome da se obrate – kazala je Ljiljana.
Pola Crnića u belom svetu
Među brojnom srpskom dijasporom zavidno mesto zauzima ona iz Braničevskog kraja. Popis je pokazao da je samo od 13.852 stanovnika Malog Crnića u inostranstvu njih oko 3.000, odnosno 21 odsto. Međutim, čak i država priznaje da ih je makar dva puta više otišlo preko granice, što je oko 6.000 duša. Najviše ih je Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Austriji.
Treća generacija blago
Isti problem je po dolasku iz Italije imala i Marica Miličić, iz naselja Batuša u Malom Crniću.
– Imam u Srbiji firmu, uplaćujem penziono i zdravstveno osiguranje i plaćam sve poreze, ali sam morala nekoliko meseci da provedem na lečenju u Italiji– ispričala je Marica Miličić.
Ti problemi povratnika podstakli su predstavnika opštine Kučevo Predraga Nikolića da predloži da opštine otvore kancelarije za rad sa dijasporom.
– Treba uložiti u te kancelarije da bi se državi vratilo – zaključio je Nikolić.
Radomir Jović je 46 godina proveo u Nemačkoj, gde su ostali njegova deca i unuci. On je ukazao na potrebu da se država više povezuje sa trećom i četvrtom generacijom koja vodi poreklo iz Srbije.
Posao stoji godinu dana
Predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević pomenuo je da Kontinental turs već godinu dana čeka dozvolu Ministarstva saobraćaja za prevoz putnika u Austriju.
Emina Mladenović iz Kontinental tursa ispričala je da je poslušala srce kad se vratila iz Italije u u domovinu, gde je počela porodični biznis.
– Uložili smo nekoliko stotina hiljada evra u ovaj posao. Ja, suprug i njegovi roditelji koji su više od 40 godina radili u Austriji– kazala je ova žena čija se porodica posle povratka srela s nekoliko problema.
Ona je objasnila da ima dobre ideje za turizam i razvoj ovog kraja Srbije, ali da u to ne može sama.
Zavičaj u srcu, posao u glavi
Advokat Dragan Nikolić jedan je od onih koji je u rodni kraj doveo biznis iz Italije. On je iz ličnog iskustva objasnio da dijaspora može da bude od pomoći u privlačenju investicija i da to Srbija treba da prepozna. To je, kako je kazao, možda i značajnija i krupnija pomoć od povratka rasejanja u domovinu.
– Visokopozicionirani ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu teško da će ulagati ovde. Jer, iako im je domovina u srcu, posao im je u glavi, pa tako i saznanje da Srbija nema pravila u poslovanju – ukazao je Dragan Nikolić šta država treba da menja.
On je predložio i konkretan način povezivanja države sa dijasporom.
– Dijaspora može da se poveže putem internet mreže nalik poslovnoj linkdin, što nije teško u eri digitalizacije– kazao je Nikolić i državu kritikovao što nema bazu ljudi iz dijaspore, pa tako ne zna koliko ih je i gde žive.
On je ukazao da je veliki problem dijaspore dugo čekanje na granici pri dolasku u domovinu i zatražio da država to reši.
Srpski državljanin B.M. (26), iz Velikog Gradišta, skočio je sinoć sa drugog sprata terase na Malti, nakon što mu je supruga, u telefonskom razgovoru, nagovestila da će ga ostaviti.
B.M. je, prilikom pada, zadobio teške povrede, opasne po život.On je u kritičnom stanju prevezen u bolnicu u gradu Valate i nalazi se u komi, a procene o njegovom zdravstvenom stanju su zabrinjavajuće.
Navodno, B.M. je sa društvom bio na zabavi, kada ga je pozvala supruga. Ona mu je tada navodno kazala da želi da se razvede i da preuzme brigu o njihovom detetu.
B.M. je, nakon završenog razgovora, otišao do terase, popeo se na nju i bacio se na pločnik.
U sredu 13. decembra, u hali JU SCVG, u hali JU SCVG održane su Prve dečije školske igre u organizaciji Sportskog saveza opštine Veliko Gradište.
Foto: Opština Veliko Gradište
Na igrama su učestvovali đaci od 1. do 4. razreda Osnovne škole “Ivo Lola Ribar“, a ukupno njih četrdeset se nadmetalo na pripremljenom poligonu koji su morali da pređu za što kraće vreme.
Foto: Opština Veliko Gradište
Sportski savez je naišao na niz pozitivnih komentara što je ujedno i podsticaj da ovakave događaje organizuje svake godine.
Foto: Opština Veliko Gradište
Doprinos organizaciji dali su predsednik opštine, Dragan Milić, direktor OŠ “Ivo Lola Ribar“, Dragan Mandić, kao i nastavnici koji su dali svoj maksimum u organizaciji događaja.
Foto: Opština Veliko Gradište
Najbolje vreme imala su odeljenja I-1, II-1, III-2 i IV-1, a Savez je, pored medalja, najboljim učesnicima obezbedio pehare kao i “zdrave“ paketiće koje su podeljeni deci.
U senci usvajanja zakona o budžetu ostao je set poreskih propisa kojima se rasterećuje privreda i stvaraju bolji uslovi za veće zapošljavanje, koji su godinama unazad bili nedosanjan san srpskih privrednika.
Posle ubeđivanja mnogih vlasti, ova je najzad uslišila njihove molbe, pa će tako biti povećan neoporezovani deo zarada sa sadašnjih 11.790 na 15.000 dinara. Efekat te izmene odraziće se na 350.000 radnika koji primaju minimalac. Ova olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje.
Pored toga, uvedeni su i podsticaji za početnike, što je jedna od najvažnijih novina. Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji NSZ.
Dalje, oni koji počinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti biće oslobođeni poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.
Novina se odnosi i na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plata do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ. Primena mere počinje u oktobru 2018, a važiće i za preduzetnike u režimu isplate lične zarade. Podsticaji po novozaposlenom radniku ostaće na snazi do kraja 2019, i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj poreza i doprinosa od 65 do 75 odsto.
Za predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Atanackovića te izmene su izuzetno značajne.
– Olakšice za novozaposlene produžene su za dve godine, iz čega se vidi da se država trudi da poveća zapošljavanje i kroz stimulacije i za domaće privrednike, a ne samo subvencije strancima. Mi godinama tvrdimo da je visoko oporezivanje rada najveća prepreka za poslovanje. Ima još problema, pre svega kod parafiskalnih nameta, zbog kojih ljudi beže u sivu ekonomiju – kaže Atanacković.
Na visoke poreze na zarade žalilo se 62 odsto privrednika
Ivan Radak iz NALED-a, organizacije koja je učestvovala u kreiranju novih rešenja, kaže da su oni utvrdili da 62 odsto privrednika ima primedbe na oporezivanje na zarade.
– Pored toga, 52 procenta je nezadovoljno parafiskalnim nametima. Donete mere su sastavni deo Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije, čiji je cilj je pospešivanje legalnog zapošljavanja jer većina koja kreće u posao zbog visokih nameta kreće iz sive zone. U 2018. godini urediće se posebnim zakonom i neporeski zakoni, za koje će se utvrditi i registar – kaže Radak.
Ledena zima koja je pred nama može da bude malo toplija, ako iskoristite pametan i jednostavan trik sa folijom u koji se milioni ljudi kunu.
Fora je vrlo jednostavna – običnu aluminijumsku foliju stavite iza radijatora, kako bi ona reflektovala toplotu i učinila stan ili kuću još toplijom.
Ovo je posebno dobar trik za sve ljude koji se greju na struju, jer na ovaj način mogu da smanje potrošnju električne energije, a da se pritom ne smrzavaju.
Sve što treba da uradite jeste da uzmete jedno parče debljeg kartona, dovoljno veliko da pokrije celu površinu iza radijatora. Karton zatim dobro zamotajte u aluminijumsku foliju i to nekoliko puta, pa tako zamotan karton stavite direktno iza radijatora (možete i da ga zakačite za zid).
Poznato je da aluminijumska folija reflektuje svetlost i toplotu pa će na ovaj način stan da vam bude topliji, jer deo energije koji inače trošite na bespotrebno grejanje zida na ovaj način prelazi u stan. Baš kao što folija u cipelama čuva toplotu stopala, folija iza radijatora čuva toplotu stana!
Iako u pojedinim “uradi sam” radnjama mogu da se nabave već spremljene ploče sa folijom, oni koji su isprobali trik kažu da nema potrebe da se na to baca novac, jer i naša obična, kuhinjska folija sasvim dobro radi posao.
Najveće koristi od ovoga će osetiti ljudi koji nemaju najbolju izolaciju u spoljašnjim zidovima, pa su zidovi stalno hladni. Grejanje pomoću folije funkcioniše sa svim vrstama radijatora.
Probajte – bukvalno vas ništa ne košta, a može mnogo na znači.
Familija i prijatelji ubijenog pripadnika MUP u šoku posle vesti da je nastradao na dužnosti
Bio je divan čovek i dobar policajac. Mnogo je voleo konje i imao je jednog u ergeli “Ljubičevo”. Bio je i sjajan suprug i brižan otac dvoje dece – rekle su nam u utorak ožalošćene i potresene kolege ubijenog policajca.
Ispred stana porodice Petrović u Stiškoj ulici u Požarevcu, sreli smo Srđanovog oca Svetomira kako telefonom prima saučešće od prijatelja.
– Ništa me ne pitajte. Izgubio sam sina – kaže nam uplakani Svetomir.
On je sa suprugom Dušankom i sinom Nenadom pristigao iz Jablanice, Srđanovog rodnog sela.
– Krenuli smo odmah, čim mi je snaja Maja javila da mi je sin nastradao– kaže kroz suze Svetomir.
Iz stana su tad izašli Srđanov brat Nenad i članovi familije, dok se kroz otvorena vrata čuo plač Srđanove supruge. Ona je sada ostala sama sa njihovo dvoje dece srednjoškolaca, ćerkom i sinom. Ispred zgrade zatičemo Srđanove komšije, koji su u šoku zbog tragedije.
U rodnom selu ubijenog policajca Srđana Petrovića, Jablanici kod Kruševca, u utorak je zavladao muk nakon vesti o tragediji. Poslednji put Srđan je tamo bio pre 15 dana, na rođendanu svoje bratanice. Komšija i dobar prijatelj ove porodice, Milenko Spasojević, ne krije tugu zbog tragedije.
– Svi smo Srđana voleli i cenili. Ovde je završio osnovnu školu, a posle školovanja u Sremskoj Kamenici dobio je posao u Požarevcu, gde je živeo sa suprugom Majom i dvoje dece. Ipak, često je obilazio oca Svetomira, majku Dušanku i brata Nenada– priča Milenko.
Srđanov otac je penzioner, radio je u “Vodovodu”, a majka se bavi poljoprivredom.
– Nikog ovde sada nema, svi su otišli za Požarevac, čim su čuli da je Srđan nastradao– kaže Milenko, dok stoji pred kućom Petrovića, koju čuva dok su oni odsutni. – I Srđan je voleo zemlju kao njegovi roditelji. Imao je jednu parcelu u Požarevcu i nju je obrađivao. To mu je bilo omiljeno, pored ljubavi prema konjima.
Srđanova sahrana je zakazana za četvrtak u 13 sati, u Požarevcu.
U Srbiji će ujutro biti hladno sa slabim i umerenim mrazom, a tokom dana umereno do potpuno oblačno, pongde sa kratkotrajnim snegom. Duvaće slab zapadni i severozapadni vetar.
Najniža temperatura od -7 do -2, najviša dnevna od -1 do 4 stepena.
I u Požarevcu će ujutro biti slab mraz, a tokom dana umereno do potpuno oblačno i hladno. Vetar slab, zapadni, severozapadni.
Najniža temperatura -3, najvisa dnevna oko 1 stepen, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Prema prognozi za narednih sedam dana, do petka ujutru biće slab i umeren mraz. Tokom dana umereno i potpuno oblačno samo ponegde sa slabim kratkotrajnim snegom.
U subotu se očekuju slabe padavine (kiša i sneg), u nedelju sneg. Početkom naredne sedmice suvo uz porast dnevne temperature.
Svaka reč i misao napisana u trenutku kada sam saznao za herojski čin policijskog službenika Srđana Petrovića, nije dorasla gubitku koji u ovom trenutku oseća njegova porodica, kolege, prijatelji kao i svi stanovnici Grada Požarevca.
Činjenica da je Srđan poginuo hrabro vršeći svoju dužnost na očuvanju javnog reda i mira svrstava ga u one koji su zadužili ne samo naš grad i građane, već i čitavu državu.
Nama ostaje da svi zajedno učinimo da Srđanova žrtva ostane upamćena a oni koji poput njega svakodnevno rizikuju svoje živote budu uvaženiji i poštovaniji.
Porodici Srđana Petrovića upućujem najiskrenije saučešće i zahvalnost za sve ono što je njihov Srđan učinio za bezbednost građana tokom svoje policijske karijere.
Tuga i neverica obuzele su me nakon primljene vesti o pogibiji policijskog službenika Srđana Petrovića.
Svaka intervencija koju policajci imaju tokom svog radnog veka računa se kao manje ili više rizična, a ovaj postupak hrabrog Srđana se kod svih Požarevljana podrazumeva kao istinsko herojsko delo.
Ne misleći na svoju bezbednost, već na uzvišenu dužnost zaštite javnog reda i mira, policajac Srđan Petrović je svoj život dao za bezbednost svih nas, na čemu mu kao gradonačenik Požarevca ali i kao građanin ostajem večno zahvalan.
Njegovoj porodici, kolegama i prijateljima upućujem najiskrenije saučešće u njihovoj patnji i bolu za Srđanom, koga nikada nećemo zaboraviti.
