– Prvenstveno, to je karakteristično za većinu penzionera umetnika. A govoreći iz sopstvenog iskustva, to takozvano treće doba za nas umetnike mnogo je sadržajnije i lepše nego kod ostalih ljudi koji su u penziji – uveren je Minja Subota.
Da li vam je zbog penzionisanja život postao drugačiji?
Uvek sam bio samostalni umetnik i raspolagao svojim vremenom i angažmanima. To se nastavilo i u penzionerskim danima, iako ih tako ne bih mogao nazvati. Sve ovo što sam dosad radio ne bih mogao nazvati ni poslom niti biznisom, već zadovoljstvom i misijom jednog umetnika. To radim i danas.
Koliko vam prija rad u trećem dobu?
Veoma. Jer, kao penzioner imate određenu i postojanu finansijsku sigurnost, pa možete da birate šta ćete raditi.
Gde pronalazite energiju za sve dnevne aktivnosti?
Pronalazim je u nekim zadacima i projektima koje sebi zadajem. Mnogo mi znače susreti i nastupi pred decom i sve ono na čemu radim da bih najmlađima odrastanje učinio srećnijim i lepšim.
U kojim situacijama vam rad u penziji teško pada?
Zasad sve radim sa zadovoljstvom i bez velikih napora. Možda bi aktivnosti ipak trebalo prilagođavati godinama. O tome treba da vodim računa.
Da li je u našoj zemlji, po vašem mišljenju, teško biti star?
Siguran sam da je teško biti star i biti penzioner, izuzimajući naravno one koji honorarnim radom uspevaju da popune kućni budžet. Treba podsetiti i da generacije koje su svoj zenit u karijeri trebalo da postignu devedesetih godina i da steknu, zaustavile traumatične godine ratova i nemaštine. Tada su ti ljudi iznenada „upali” u ličnu ekonomsku provaliju od koje se do danas nisu oporavili.
Možete li da preživite od svoje penzije?
Ja mogu. Ali za većinu penzionera ne verujem!
Kako zamišljate idealne penzionerske dane?
U ovoj našoj situaciji teško ih je i zamisliti. Možda je bolje da se vratimo u ono vreme socijalizma kod nas, pri tom ne braneći Titov lik i delo. Jer, ondašnji položaj penzionera danas bi mogao da se definiše kao idealni penzionerski život.
Imate li neki savet za mlade , kako da očuvaju pozitivan duh, da bi bili zadovoljni i kada ostare?
Pre svega, kada biraju zanimanje, treba da odaberu ono koje će voleti i raditi sa zadovoljstvom. Tada će ceo radni vek provesti na poslu koji vole, pa i kada odu u penziju, ako ne uspeju na neki način da i dalje budu aktivni, biće bar srećni. Tako će steći osećaj da su ostvarili mnogo toga sa čime mogu biti zadovoljni.
