Srpski pčelari ove godine za svoj proizvod dobijaju višu cenu nego pčelari iz bilo koje druge zemlje – 7,1 evro po kilogramu. Osim što je to u svetu najviša cena meda, to je ujedno i rekordna cena u otkupu kod nas.
Zoran Krstić iz Vlasotinca 20-ak godina živi od pčelarstva, a sada je, kaže, prvi put zadovoljan otkupnom cenom meda.
“Na veliko je cena bila 2,2 evra po kilogramu, to je bilo 2009. godine. Od onda je svake godine rasla, ali ne baš dovoljno. Tako da sada, tj. od prošle godine je 7,1 evro. Sada sam izuzetno zadovoljan”, kaže Krstić.
Rekordnu otkupnu cenu srpski pčelari postigli su plasiranjem meda na domaće i strano tržište bez posrednika.
“Sada sami plasiramo svoj proizvod, nemamo posrednika, tj. nema privatne firme koja bi tražila profit. Sav profit ide u ruke pčelara kroz cenu”, ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelrskih organizacija Srbije.
Pčelari koji su tom poslu posvećeni po 30 ili 40 godina kažu da bi sada teško opstali da nije dobre cene.
“Na pčelinjaku od sto košnica treba minimum 2.000 evra. Kad sračunamo šećer, lekove da bi suzbili varou, gorivo, amortizaciju”, priča Radiša Stamenković, pčelar iz Kovanluka kod Merošine.
Bojan Antić, preds. Udruženja pčelara Padina iz Merošine ispričao je da imaju problema sa količinom zbog klimatskih promena najvećim delom.
“Uložili smo u fabriku za otkup meda, svi pčelari su finansirali fabriku, ali se to vratilo kroz cenu meda”, dodaje Antić.
To što proizvođačima ide veći deo kolača nego ranije ne utiče na cenu u maloprodaji. Nju, kažu, formira kretanje na svetskom tržištu.
“Većina pčelara i trgovaca preko 1.200 dinara, 1.200 dinara pa naviše. Tako da se očekuje uskoro da cene skoče, jer su već zalihe pri kraju. Razlog je taj”, ukazuje Miiloš Zdravković, pčelar iz Niša.
Savez okuplja oko 8.000 pčelara koji, zavisno od godine, proizvedu između četiri i 10 hiljada tona meda. Od toga izveze se do 3.000 tona.
