Pored čestih inspekcijskih kontrola, domaći pekari i dalje krše propise, piše Politika.
U poslednjoj kontroli 639 pekara u Srbiji inspektori su pronašli bar jednu nepravilnost u čak 45 odsto objekata, što je, prema mišljenju Poljoprivredne inspekcije, i dalje veliki problem.
Trinaest pekara je privremeno zatvoreno zbog neodgovarajućih uslova proizvodnje, a nepravilnosti su se najviše odnosile na to što pekare i dalje ne uspostavljaju funkcionalni sistem bezbednosti po principima Hasapa.
Zanimljivo je da se i u ovoj kontroli pokazalo da gotovo četvrtina pekara i dalje nema uspostavljen sistem sledljivosti sirovina i proizvoda, a gotovo svaka šesta nema dobro deklarisane proizvode. Za potrošače je osim bezbednosti najvažnije da budu sigurni kakav je kvalitet sirovina i na koji način se one nabavljaju. Od toga zavisi i kvalitet proizvoda koje kupuju. Politika je nedavno objavila da je domaće tržište i dalje preplavljeno jeftinim bugarskim sirom od biljnih masti (najčešće palminog ulja) koji se na pijacama i u nekim manjim maloprodajama najčešće ne deklariše kao biljni. Prodaje se pod nazivima koji asociraju na tradicionalne domaće brendove i prodaje se po ceni od 200 do 250 dinara po kilogramu.
Prema saznanjima Potrošača, velike količine ovog sira i drugih biljnih proizvoda završavaju upravo u pekarama, gde se najlakše mogu upotrebiti kao surogati kravljeg belog sira. To je lakši način da se on proda, nego da ide u frižidere u kojima, prema pravilnicima, mora da bude odvojen od klasičnog sira i da se deklariše kao biljni. I potrošači su već naučili da proveravaju o kakvom proizvodu je reč, pa se ovi proizvodi sve slabije prodaju, bez obzira na nižu cenu i česte akcije.
Zoran Pralica iz Unije pekara kaže da je najvažnije u ovom trenutku da se uredi tržište i da se uvedu strože kazne za one koji ne poštuju propise. – Što se tiče sirovina, brašno nije loše, jer imamo svoju proizvodnju. Iako je za klasu ispod evropske, ipak je dobro. Kada je reč o bugarskom siru, polazimo od toga da niko ne stavlja u promet nešto što nije bezbedno. U Srbiji ima oko osam hiljada pekara i velika je konkurencija. Tamo gde je tako, dolazi do sniženja cena i pada kvaliteta – kaže Pralica.
On ne poriče da se i bugarski sir verovatno koristi u proizvodnji, ali smatra da nema načina da se to ustanovi, ako je proizvod ispravan. Jedini način, dodaje, da se one pekare kod kojih nije ustanovljena sledljivost sankcionišu jesu kazne. – Samo to može nekoga da natera da posluje po standardima – smatra Pralica i dodaje da se, kada je uvođen Hasap, ispostavilo da ovaj sistem nije mogao biti odrađen u celosti u predviđenom roku.
Da li bi možda rešenje moglo da se traži u najnovijoj odluci Evropskog suda pravde koji je pre nekoliko dana zabranio da se proizvodi biljnog porekla prodaju pod oznakom mleko, puter ili sir?
U tom slučaju ni u domaćim pekarama ne bi mogao da se kao sirovina u tradicionalnim proizvodima, poput bureka, kiflica, raznih pita i peciva, nađe biljni sir koji u sastavu uopšte nema mleko. Prema domaćim propisima burek, na primer, kao proizvod napravljen od testa i masnoće (ne navodi se kog je porekla masnoća), ako je sa dodacima, mora da sadrži najmanje 20 odsto nadeva. Ni u pravilniku se ne navodi da to mora biti isključivo sir napravljen od mleka. Verovatno su i pekari zbog toga shvatili da je bitno da ispoštuju formu, a bugarski nadev samo je dobra prilika za uvećanje zarade.
