PODELI
Foto: ZZJZ Po

Svetski dan bubrega obeležava se od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u martu mesecu a na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta.

Cilj obeležavanja pomenutog datuma je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi i zdravlje žena” ima za cilj da šira javnost postane svesna činjenice da bolesti bubrega utiču na zdravlje žena, što zahteva hitnu javnozdravstvenu akciju na globalnom nivou kako bi promovisali jednak pristup zdravstvenoj zaštiti i rodno senzitivnim preventivnim merama i postupcima lečenja tokom čitavog životnog ciklusa žene. Kako se ove godine Svetski dan bubrega i Međunarodni dan žena obeležavaju istog dana, pruža se mogućnost da se skrene pažnja javnosti o važnosti zdravlja žena, a posebno zdravlja bubrega kao važnog organa.

Bolesti bubrega u ženskoj populaciji

Određene bolesti bubrega, kao što su lupusna nefropatija ili upale bubrega (pyelonephritis) tipično pogađaju žensku populaciju. Lupusna nefropatija je autoimuna bolest bubrega, dok su upale bubrega potencijalno ozbiljna upala jednog ili oba bubrega. Upale bubrega su veoma česte kod žena, pri čemu se rizik povećava u trudnoći.

Hronične bubrežne bolesti u ženskoj populaciji

Hronične bubrežne bolesti su globalni javnozdravstveni problem i mogu ukoliko se blagovremeno ne prepoznaju i ne leče da dovedu do terminalne bubrežne insuficijencije i prevremene smrti. Hronične bolesti bubrega pogađaju oko 195 miliona žena širom sveta i trenutno su osmi vodeći uzrok smrti u ženskoj populaciji sa blizu 600.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Iako je rizik od razvoja hronične bubrežne insuficijencije skoro podjednak kod oba pola, ono što zabrinjava je da je broj žena na dijalizi niži nego broj muškaraca. Postoje najmanje tri razloga: hronična bubrežna bolest sporije napreduje kod žena u poređenju sa muškarcima, postojanje psiho-socijalnoekonomskih barijera kao što je niži nivo osvešćenosti kod žena je razlog zašto žene uopšte ne započinju ili kasnije započinju dijalizu, kao i postojanje nejednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite u jednom broju zemalja. Takođe, postoji nejednaka distribucija u korišćenju postupka transplantacije bubrega posmatrano prema polu, pre svega zbog postojanja socijalnih, kulturalnih i psiholoških faktora. Naime, čak i u zemljama gde postoji jednak pristup u korišćenju postupka transplantacije bubrega posmatrano prema polu, žene češće doniraju bubrege ali u manjem procentu koriste ovu mogućnost lečenja. Sve navedeno ukazuje na jasnu potrebu zagovaranja za jednak pristup u korišćenju zdravstvene zaštite tamo gde postoji nizak nivo osvešćenosti i znanja među ženskom populacijom.

Bolesti bubrega i trudnoća

Hronične bolesti bubrega se smatraju faktorom rizika za negativan ishod trudnoće i smanjenu plodnost. Žene koje imaju hroničnu bolest bubrega imaju povećan rizik za nastanak komplikacija u trudnoći. Naime, žene sa odmaklim oblikom hronične bubrežne bolesti češće imaju hipertenzivne krize a postoji mogućnost i prevremenog rođenja deteta. Iako postojanje bubrežnih bolesti smanjuje plodnost kod žene, do trudnoće može doći iako je žena na dijalizi. Ukoliko je žena na dijalizi, neophodno je primeniti intenzivan dijalizni tretman, namenjenim ženama generativnog perioda.

Sve pomenute činjenice ukazuju na potrebu podizanja nivoa svesti o značaju zdravlja bubrega, kako u populaciji žena, tako i u opštoj populaciji, i unapređenja svih nivoa prevencije poremećaja zdravlja i faktora rizika u vezi sa bubrezima.

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI