PODELI
Foto: Wikipedia

U izdanju biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, Braničevsko-stiške književne zajednice i Udruženja potomaka ratnika 1912-1920 grda Požarevca svetlost dana ugledao je Zbornik rodoljubive poezije „Vidovdanski cvet“. U zborniku su zastupljeni nagrađeni pesnici po raspisanom istoimenom konkursu raspisanom za najbolju rodoljubivu pesmu u 2017. godini. Zbornik su priredile Zorka Stojanović i Danijela Božičković Radulović, koje su istovremeno i autori recenzije pod nazivom „Večni plam rodoljublja“ i Pogovora.

„Kosovo je jedna od reči koja predstavlja neprocenjivu vrednost našeg naroda, uzidane za „vek vekova“, kao amantet, kao nekadašnje i sadašnje presude srpske istorije u naše duše, i u duše onih koji tek dolaze. Pre šest i više vekova, na „globusu“ se ništa značajnije dogodilo od Boja na Kosovu polju. Još uvek nijedan izvor ne potvrđuje da su Turci podbednici, a svi izvori ćute da su Srbi poraženi. Jedino što je izvesno i istinito je poezija otkrila poraz i zapevala o njemu onako kako samo pevaju poraženi pred krstom časti. U boju se pevajući, budila naša nacionalna svest, a kada ona još u pesmi probudi – više ne može zaspati. Stvaralački čin, veliča pobedu duhovne časti, jer sve se zaboravlja pa i pobede, a porazi su pobede pamćenja. Mi pamtimo, dakle, pobeđujemo poezijom sve ono što veliča naše rodoljublje i našu slavnu istoriju. Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, UKS Braničevsko-stiška književna zajednica i Udruženje potomaka ratnika 1912 – 1920 grada Požarevca, nastavili su sa tradicionalnim „Vidovdanskim poselom“ i konkursom rodoljubive poezije „Vidovdanski cvet“ i ove godine. Koliko smo uspešni u tome, dokaz je veliki broj učesnika konkursa koji je ove godine poprimio međunarodni karakter. Osim pesnika iz Srbije, pa-triotske pesme u okviru našeg „Vidovdanskog cveta“, pevali su i pesnici iz Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Bugarske, Iraka. Nagrade najuspešnijima na konkursu, uručene su u Zaovačkoj gori, na Vidovdanskoj proslavi, uz prigodan kulturno-umetnički program i sećanje na dane Kosovskog boja i Vidovdana. Nevinim žrtvama najviše dugujemo, posebno onima koje nisu imenovane. One čekaju nas, potomke da ih se setimo. Mi srcem u krvi kovanom, novim snažnim, buntovnim stihovima to i činimo, jer smo kao pokoljenje odabrani da ih se dostojno sećamo…. svako na svoj način, a mi – pesnici – poezijom.“, zapisala je u pogovru Danijela Božičković Radulović.

„Rodoljubiva poezija povezuje kulturni i duhovni razvitak jednog naroda i poistovećuje se, sa postojanjem i sudbinom nacije. Poezija uopšte jeste refleks zbivanja i okolnosti. To se najbolje može uočiti u rodoljubivoj lirici, jer je satkana od poetskih reakcija na dramatična zbivanja, koja su fizički i psihološki potresli biće naroda. Rodoljublje u poeziji je prolazilo kroz mnoge faze – od jednostavnog pokliča na uzbunu i proklinjanja, do metafizičke koncepcije nacije, koja se bogato rascvetala u novijem vremenu. U isti mah,rodoljubiva poezija je najjednostavnija i najsloženija poetska forma. Najjednostavnija – jer je vrlo često neposredna reakcija, rezultat odbrambenog ili agresivnog nagona, skučenost trenutka i nerazumevanja. Najsloženija – jer svojom sveobuhvatnošću može da se izjednači sa mitskom prošlošću, da postane eksplozivni trenutak sadašnjosti i jasna, u novo mitsko ruho odevena vizija budućnosti.
U srpskoj rodoljubivoj lirici vrhunski dometi pesnika bili su inspirisani sećanjem i tugom, ili pozivima na otpor i snovima o slobodi…“ piše u uvodnom tekstu „Večni plam rodoljublja“, Zorka Stojanović.

Ono što biblioteku „Srboljub Mitić“ izdvaja od ostalih izdavača jeste činjenica, da zaposleni u biblioteci sami učestvuju u stvaranju knjige, poput ovog Zbornika, jer je sami uređuju, rade lekturu, korekturu, daju idejno rešenja korica, što znači da su celim svojim bićem posvećeni pisanoj reči, kao trajnom dokumentu jer „REČI LETE – ZAPISANO OSTAJE“.

KOMENTARIŠI