Nedelja zdravlja usta i zuba tradicionalno obeležava u trećoj nedelji maja meseca, od 1991. godine. Ovogodišnja kampanja se obeležava od 17. do 23. maja pod sloganom „Zdrave navike za zdrave zube.”
Svetska zdravstvena organizacija definiše oralno zdravlje kao „stanje bez hroničnog bola usta i lica, bez malignih bolesti usne duplje i grla, oralnih infekcija i rana, bez oboljenja desni, karijesa, gubitka zuba, kao i bez drugih oboljenja i stanja koji ograničavaju kapacitet osobe da žvaće, grize, smeje se, govori i negativno se odražavaju na psiho-socijalno blagostanje”. Bolesti usta i zuba uzrokuju bol, nelagodnosti, ali mogu dovesti i do ozbiljnih posledica po opšte zdravlje. Zbog zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih posledica oboljenja usta i zuba predstavljaju veliki javnozdravstveni problem.
Karijes, periodontalna oboljenja tj. oboljenja desni, oralni karcinomi, oralne manifestacije HIV infekcije i traume usta i zuba spadaju u najčešća oralna oboljenja i stanja, a u velikoj meri ih je moguće prevenirati ili se mogu lečiti u ranoj fazi. Prema procenama Globalne studije opterećenja bolestima iz 2017. godine u svetu skoro 3,5 milijardi ljudi ima neko oralno oboljenje, a više od 530 miliona dece ima karijes mlečnih zuba. Veoma je visoka učestalost oboljenja potpornog aparata zuba, koja su prisutna kod svakog desetog stanovnika u svetu. U velikom broju zemalja sa niskim i srednjim prihodima, sa porastom urbanizacije i promenama u uslovima življenja, učestalost oralnih oboljenja nastavlja da raste.
Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbiji koje je sprovedeno 2019–2020. godine pokazalo je da u Srbiji 13,4% dece uzrasta 12–36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9%) svakodnevno konzumira slatkiše. Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da 50,9% dece uzrasta 36–71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, kao i da svako peto dete (17,8%) u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru. U uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% dece.
Visokoj učestalosti oralnih oboljenja na globalnom nivou, pored neadekvatnog održavanja oralne higijene na individualnom nivou, u velikoj meri doprinose i nedostatak zaštite fluoridima, kao i neadekvatna pokrivenost stomatološkom zdravstvenom zaštitom na primarnom nivou.
Faktori rizika za nastanak bolesti usta i zuba nisu samo loša oralna higijena već i faktori koji su značajni i za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, kao što su: nepravilna ishrana sa velikom količinom masti, soli i šećera, upotreba duvanskih proizvoda, štetna upotreba alkohola, fizička neaktivnost, ali i socijalne determinante zdravlja.
Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života, počevši i pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće. Primena adekvatnih mera u mlađem životnom periodu omogućava unapređenje opšteg i oralnog zdravlja u kasnijem životnom periodu. Stoga se posebna pažnja u planiranju i primeni preventivnih stomatoloških mera posvećuje deci i mladima. Naročito značajna ciljna grupa za preventivni rad su trudnice i deca školskog i predškolskog uzrasta kod kojih se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba.
Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja
Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, a podstiče se i uključivanje poruka o bezbednom fizičkom okruženju, kao i uticaju konzumiranja alkohola i pušenja na oralno zdravlje.
Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:
briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;
u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;
održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;
posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa;
vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta;
izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);
prestanak pušenja;
smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;
korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube…).
