U Srbiji je više ljudi počelo da na dnevnom nivou prati internet nego televiziju, ali to ne znači da su se dogodile tektonske promene u informisanju građana, jer se korisnici interneta više informišu šta rade članovi njihovih porodica i prijatelji na Fejsbuku ili Instagramu nego što dobijaju informacije od društvenog ili političkog značaja.
Prema istraživanjima agencija Nilsen i Ipsos u koje je UNS imao uvid, internet je 2019. godine dnevno koristilo 72 odsto građana, dok je televiziju pratilo 69 odsto, radio stanice slušalo 37, dok je štampu – dnevnu, nedeljnu, periodičnu, pratilo 30 odsto stanovnika Srbije.
Pre samo pet godina, čak 59 odsto građana je pratilo jedan ili više štampanih medija, pa je primetno da je najveći pad u medijskom sektoru imala upravo štampa.
Istraživači napominju da televizija i dalje ima primat kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, jer ima ljudi koji povremeno gledaju neki TV sadržaj, jednom u par dana, dok značajan broj građana nikada ne koristi internet. Kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, čak 88 odsto u toku jedne nedelje gleda neki od TV kanala, dok internet prati 74 odsto.
„U istraživanjima nam se često dešava da ljudi kažu da ne koriste internet, a zatim navedu da redovno prate na mobilnim telefonima Fejsbuk, Jutjub ili neke od društvenih mreža. U velikom rastu interneta najveću ulogu imaju smart telefoni koje danas ima skoro četiri petina korisnika telefona, ali internet i dalje znatno zaostaje kao izvor političkog informisanja za televizijom“, kaže Srđan Bogosavljević, konsultant Ipsosa.
On dodaje da su na televizijama političke debatne emisije doživele dramatičan pad gledanosti (jedne nedelje su dve glavne emisije tog tipa Hit tvit i Utisak nedelje zajedno imale tri do četiri puta manji auditorijum od emisija zabavnog tipa Ja volim Srbiju ili Nikad nije kasno), ali su dnevni pregledi vesti i dalje ostali glavni izvor informisanja.
Bogosavljević primećuje da su u SAD, na primer, društvene mreže odigrale veliku ulogu u pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine. Tada je Tramp protiv sebe imao gotovo sve mejnstrim medije osim Foks njuza, ali analitičari smatraju da pobedu nad medijski favorizovanoj Hilari Klinton može da zahvali društvenim mrežama.
„Mi smo imali pre Trampove pobede imali još neverovatniji primer uticaja društvenih mreža, kada je Fejsbuk imao ogromnu ulogu u takozvanom Arapskom proleću, ali u Srbiji nijedna partija nije pokazala ozbiljne ambicije da šalje poruke preko te ili drugih uticajnih društvenih mreža“, dodaje Bogosavljević.
Prema istraživanju koje je sprovedeno u starosnoj grupi od 15 do 65 godina, korisnici interneta najviše odlaze na Fejsbuk (68,2 odsto), Jutjub (59,8 odsto) i Instagram (43,6 odsto), dok najpopularniju mrežu domaće političke elite Tviter prati 15,4 odsto građana.
Od sagovornika UNS-a se može saznati da ima oko pola miliona Tviter naloga, od kojih je 300.000 neaktivno, a bar 50.000 pripadaju čuvenim botovima koji su tu podrže svog ili napadnu protivničkog lidera.
Iako aktivnosti na Tviteru nisu pomogle opozicionim liderima da prošire broj svojih simpatizera, njihovi neoprezni ili zapaljivi tvitovi su im često otvarali vrata svih režimskih medija, koji su umeli da od jednog tvita naprave čitave serije emisija ili naslovnih strana o skandalima opozicije.
