Urna stara gotovo 18 vekova, koja je pripadala sinkretičkom verskom pokretu, gnosticima, potisnutim još početkom 4. veka, a koju su naši arheolozi pronašli u Viminacijumu pre nekoliko godina, biće uskoro zvanično predstavljena naučnom svetu kao nešto što dokazuje prisustvo ovog mističnog bliskoistočnog učenja u drevnoj metropoli. Do sada na evropskom prostoru ništa slično nije pronađeno!
Naučnici su dugo istraživali kome je ovaj unikatni olovni kovčežić, ukrašen tajanstvenim simbolima, pripadao, jer nisu imali sa čime da ga uporede. Gnostičko učenje je, prema istorijskim podacima, početkom nove ere bilo rašireno u Egiptu, Siriji i Palestini i preplitalo se s ranim hrišćanstvom.
– Kovčežić s tajanstvenim simbolima ćemo u velikoj monografiji Viminacijuma, koja uskoro izlazi iz štampe, hrabro predstaviti kao urnu gnostika – kaže profesor dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta Viminacijum. – Hrabrost je u tome da smo spremni na osporavanja, ali je i to bolje nego da prećutimo jedinstveni pronalazak. Ne znamo ko su bili ti bliskoistočni mistici i kako su stigli u Viminacijum, ali dokaz da su živeli ovde su i urna i prstenovi s gnostičkim simbolima koje smo pronašli u drugim grobnicama. Oni su, takođe, svetska retkost.
Urna je pronađena na nekropoli između tipičnih rimskih grobova, u minijaturnoj konstrukciji od opeka. Kada su je arheolozi otvorili, ukazala se olovna kutija sa reljefnim romboidom na poklopcu kroz čiju osu prolazi strela. Strane urne su bile ukrašene osmokrakim strelastim zvezdama i palmom, drvetom života. Naučnici nisu videli ništa slično do tada.
– U urni je bilo mnogo nesagorelih kostiju, što je neuobičajeno, jer posle kremacije ostaje samo prah – kaže dr Kostić. – U njoj je bio i novčić iz prve polovine 3. veka, iskovan u maloazijskoj Nikeji, koji nam je omogućio datovanje sahrane. U stvari, samo to je bilo sigurno u vezi s urnom.
Arheolozi su dugo pokušavali da pronađu neki sličan nalaz u literaturi, ali uzalud. Zatim su se usredsredili na dešifrovanje simbola kojima je urna ukrašena.
– Oni koji su pohranili kosti u urnu želeli su da naglase pokojnikovu intelektualnu i mentalnu pripadnost – objašnjava dr Korać. – Olovni sarkofag ukazivao je na njegov izuzetan status, možda učitelja ili predvodnika zajednice. Zrakasti ukrasi na urni imaju nedvosmislenu zodijačku strukturu. Reljef na poklopcu je posebno interesantan.
Romboidna struktura, presečena po sredini strelicom, izgleda kao predstava pomirenja dva sveta: ljudskog, sa linearnim shvatanjem vremena, u kome je pokojnik živeo i kosmičkog beskraja u koji odlazi. To nas je asociralo na učenja drevnih gnostika o božanskoj prirodi čoveka koja se vraća Bogu kroz koncentrične sfere vasione. Njihova kosmologija je bila neverovatna, nekako su naslutili postojanje planetarnih i zvezdanih sistema i opisali ih. Čak i njihova priča o praizvoru kosmosa podseća na naučnu teoriju “velikog praska”.
Profesor Korać napominje da su gnostici ostavili vrlo malo materijalnih tragova, jer su bili idealisti i individualisti:
– Iako su se izjašnjavali kao hrišćani, nisu smatrali da se Bog može spoznati verom i kroz crkvu, već samo kroz lično spoznanje, gnozu. Na njih je veliki uticaj imala Platonova filozofija. Kada je hrišćanska crkva postala zvanična religiozna institucija Rima, nemilosrdno su progonjeni i njihovi tragovi su uništavani. Ipak, simboli koje su ostavili na prstenovima, koje su koristili kao znak raspoznvanja, uverili su nas da urna koju smo otkrili u Viminacijumu pripada gnostiku.
Viminacijum – tolerantna metropola
U prvim vekovima naše ere gnostici su bili vrlo aktivni, o čemu svedoče zapisi otaca rane hrišćanske crkve koji su ih anatemisali kao jeretike.
– Kada je Rim postao hrišćanski, počeo je progon gnostika, ali u metropoli Viminacijumu je izgleda bilo drugačije – kaže dr Korać za Blic. – Ovdašnje nekropole svedoče da su se pripadnici svih verskih tradicija sve vreme sahranjivali jedni uz druge, čak i kada je hrišćanstvo postalo državna religija. To znači da je tolerancija vladala i u svetu živih.
