PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

U saopštenju, “Batut” navodi da se omikron varijanta virusa “brže prenosi i među mladima, te da je u cilju smanjenja intenziteta prenošenja infekcije u školskoj sredini važna dosledna primena svih preporučenih preventivnih mera”.

“Opšte preventivne mere podrazumevaju pravilno korišćenje zaštitnih maski, održavanje fizičke distance, redovnu i pravilnu higijenu ruku, kao i redovno čišćenje i dezinfekciju prostora škole uz dobro provetravanje školskih prostorija. Veliki značaj, takođe, imaju i izolacija potvrđenih slučajeva infekcije, testiranje, praćenje kontakata i karantin”, navodi se u saopštenju.

Korišćenje zaštitnih maski

Masku je važno koristiti kada nije moguće održati rastojanje od drugih osoba od najmanje dva metra, posebno u zatvorenom (autobus, automobil, učionica, bioskop, igraonica ili drugi zatvoreni prostori). Na otvorenom masku treba koristiti kada smo u nekoj gužvi i nije moguće održati razdaljinu od drugih ljudi.

Da bi maska pružala zaštitu potrebno je poštovati sledeća pravila:

– Maska se koristi za ličnu upotrebu i ne deli sa drugom osobom.

– Pre i nakon stavljanja maske ruke treba oprati vodom i sapunom ili dezinfikovati sredstvom koje sadrži 70 odsto alkohola.

– Maska mora da prekriva usta, nos i bradu i da što bolje prianja uz lice.

– Masku ne treba dodirivati sa spoljne strane niti spuštati ispod brade prilikom govora.

– Kada se ovlaži ili zaprlja treba je zameniti novom i čistom maskom.

– Ako je maska pamučna, nakon skidanja je treba odložiti u posebnu za nju namenjenu vrećicu i po dolasku kući oprati u mašini za pranje veša upotrebom uobičajenih deterdženata, koristeći program pranja na temperaturi od najmanje 60 Celzijusovih stepeni ili ručno na višim temperaturama, a nakon toga ispeglati peglom podešenom na temperaturu veću od 60 stepeni.

– Medicinske maske (hirurške maske) su namenjene za jednokratnu upotrebu i nakon što se ovlaže ili zaprljaju, bacaju se u kantu za smeće.

– Filtrirajuće maske (takozvane FFP2 i FFP3) koriste se kao lična zaštitna oprema u posebnim situacijama, najčešće u medicinske svrhe.

Iako maska ne pruža apsolutnu zaštitu, ako svi pravilno nose masku mogućnost prenošenja infekcije je veoma mala.

Održavanje fizičke distance među osobama

Svaka osoba izbacuje kapljice dok govori, smeje se, kašlje, kija, peva. Ukoliko je osoba zaražena, kapljice sadrže i uzročnike zaraznih bolesti, odnosno Sars-Kov-2 virus kada je u pitanju kovid 19. Put koji kapljice pređu kada se izbace na ovaj način je u proseku 1,5 metar. Održavanje fizičke distance od najmanje 1,5 m u odnosu na druge osobe smanjuje mogućnost prenošenja virusa.

Redovna higijena ruku

Mikroorganizmi se nalaze i na predmetima i u okolini koja nas okružuje. Prilikom dodirivanja tih predmeta mikroorganizmi prelaze na naše ruke.

Na koži ruku mikroorganizmi preživljavaju neko vreme, pa dodirivanjem lica, nosa, očiju, usta, predmeta iz okoline, rukovanjem, mikroorganizmi sa neopranih ili nepravilno opranih ruku prelaze na ruke druge osobe ili predmete koje drugi ljudi dodiruju.

Kada redovno i pravilno peremo ruke štitimo svoje zdravlje i zdravlje onih sa kojima se družimo, živimo i sa kojima dolazimo u kontakt.

Redovno čišćenje

Redovno čišćenje školske sredine i to mehaničko čišćenje vodom i deterdžentom, trljanjem i struganjem, počev od čistijih ka prljavijim površinama, krećući od onih postavljenih više ka nižim, završno sa podom, predstavlja važnu preventivnu meru.

Za redovno čišćenje koriste se čiste krpe (različite za različite površine i prostorije, npr. posebna za ve-ce šolju, lavabo, podove, klupe…) i sveži rastvori sredstava kojima se čisti.

Upotreba sredstava na bazi hlora se ne preporučuje. Čišćenje treba obavljati svakodnevno najmanje dva puta dnevno.

Redovno provetravanje

Potrebno je redovno provetravanje školskih prostorija isključivo prirodnim putem – otvaranjem prozora. Efektivnost provetravanja zatvorenih prostora u smanjenju rizika od infekcije postiže se nakon prosečno 30 minuta provetravanja.

Prozore treba držati otvorene tokom svakog školskog odmora i između smena, a kada vremenski uslovi to dozvoljavaju preporučuje se držanje otvorenih prozora i tokom trajanja nastave.

U slučaju pojave simptoma bolesti

Učenici, nastavno i nenastavno osoblje ne treba da dolaze u školu ukoliko imaju bilo koji od sledećih simptoma ili znakova sumnje na kovid 19: kašalj, povišena telesna temperatura, otežano disanje/kratak dah, gubitak čula mirisa, ukusa ili promene ukusa, glavobolja, jeza, bolovi u mišićima, povraćanje i/ili proliv.

Ne treba, takođe, da dolaze u školu ukoliko su identifikovani kao bliski kontakti osobe obolele od kovid 19 u porodici ili domaćinstvu, već treba da ostanu u kućnoj samoizolaciji (karantinu) u trajanju od pet kalendarskih dana od momenta kontakta.

Nakon isteka pet dana, ukoliko u tom periodu nije došlo do pojave simptoma i znakova bolesti, karantin se prekida bez testiranja.

Vakcinacija protiv kovida 19

Specifična mera prevencije je vakcinacija.

Prema trenutno raspoloživim podacima dostupne vakcine obezbeđuju visok nivo zaštite, a posebno od razvoja težih oblika bolesti i smrtnog ishoda, zaključuje se u saopštenju Instituta za javno zdravlje “Batut”.

KOMENTARIŠI