Srpski obori ostali su prazni, a na uskršnjoj trpezi očigledno će se naći ćevapi i pljeskavice, umesto pečenja, jer praseta nema ni na vidiku. Stručnjaci kažu da se zbog velikih oscilacija u ceni odustajalo od uzgoja, pa je došlo do nestašice tovnih, ali i prasića za klanje. Za kilogram žive vage sada treba dati oko 320 dinara, čime je prase gotovo dostiglo cenu jagnjadi. Krajem prošle godine cena je bila oko 180 dinara za kilogram živog praseta, dok je živa vaga svinje bila od 125 do 135 dinara.
Prema rečima Njegićeve, karakteristično je da pred praznike raste cena prasića i svinja, ali je samo u poslednja dva dana ta promena bila za 15 dinara. Proizvođači su u “trci” za svakim prasetom, naročito oni koji nemaju zatvorene cikluse.
– Gotovo je sigurno da će u narednom periodu biti smanjen i broj svinja – govori Njegićeva. – Sada malo ko da prodaje prasce za klanje, svi čuvaju za tov. To su oni prasci koji imaju određene predispozicije zbog dobrog napredovanja, jer nije svejedno da li će se prase toviti tri ili pet meseci. Sada svi ozbiljni proizvođači rade i na genetici, da bude odličan kvalitet sa dobrim procentom mesa. Takvo prase je isplativo i smanjuje troškove proizvodnje. Svakako je sada prase duplo skuplje, nego što je bilo krajem prošle godine.
Kako nam je rekao Gena Nikolić, stočar iz Mošorina, on u tovu ima standardan broj prasića, ali ništa nije za prodaju, već će sve ići u tov.
– Ljudi su odustali od uzgoja prasića, zbog višegodišnje niske cene – ističe Nikolić. – I ovi što su to radili pozatvarali su farme, jer je doskoro moglo da se kupi prase od 12 do 15 kila za samo 2.000 dinara. To se nikome nije isplatilo. Sad i ako krenu ponovo time da se bave, krmače su uništene i potrebno je vreme da se to obnovi.
NA LIBANSKOJ TRPEZI
Kada je reč o jaganjcima, njih nešto ima u tovu, ali dobar deo uzgajivača ima određene rase koje idu u izvoz za Liban. Mnogi stočari su orijentisani na to, pa slabo ima domaće jagnjadi za klanje.
