PODELI
Dubravka Đedović, Foto: Urban City // I.P.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je, na panel diskusiji o energetskoj efikasnosti na Kopaoniku, da na energetsku efikasnost u Srbiji treba gledati kao na izvor energije. Kao rezultat sporovođenja mera energetske efikasnosti trebalo bi da se proizvodnja finalne energije smanji za oko 10 odsto, napomenula je ona.

“Suočavamo se sa veoma teškom situacijom koja je istovremeno i energetski konflikt. Srbija nije izuzeta iz najnovijeg paketa sankcija EU, što nam dodatno otežava situaciju”, rekla je Dubravka Đedović u uvodnom izlaganju.

Navela je da su pred nama izazovi kako da se snabdemo električnom energijom po najboljim uslovima i da planiramo neophodne investicije u energetskom sektoru.

“Sada nas je u krizi sačekalo sve ono što nismo radili, pa moramo da se pozabavimo proizvodnjom električne energije, reformam u tom sektoru i pitanjima energetske efikasnosni, jer bez toga nema dugoročnog stabilnog snabdevanja električnom i toplotnom energijom”, zaključila je Đedovićeva.

Kaže da su ciljevi u toj oblasti za 2020. dostignuti, ali da se time ne možemo zadovojiti, a da će energetski ciljevi do 2030. biti utvrđeni u sienergiji, sa ciljevima razvoja obnovljivih izvora energije (OIE).

“Kao rezultat sporovođenja mera energetske efikasnosti trebalo bi da se proizvodnja finalne energije smanji za oko 10 odsto, što je više od godišnje proizvodnje TENT-a, odnosno 12 teravat časova. Praktično, energetska efikasnost je izvor električne energije”, kazala je ministarka Đedović.

Projekti energetske efikasnosti

Dodala je da postoji velika podrška u donacijama iz EU i od drugih međunarodnih partnera, kao i iz domaćeg budžeta.

“Imamo u realizaciji i pripremi projekte vredne oko 920 miliona evra sa različitim partnerima. Kada svi budu sprovedeni u naredne tri do četiri godine, ušteda će biti oko 900 gigavata godišnje”, naglasila je ministarka energetike.

Navela je da će projektima energetske efikasnosti biti obuhvaćeni javni objeti, vrtići, škole, lokalne samouprave i domaćinstva.

Kazala je da je prethodnih godina bilo uloženo 2,6 milijardi dinara subvencija za 20.000 domaćinstava, a da je u saradnji sa Svetskom bankom u pripremi nastavak programa, čija će vrednost biti 70 miliona evra za još 100.000 domaćinstava.

Od naknade za energetsku efikasnost prihoduje se oko 10 miliona evra 

Ministarka Đedović je iznela podatak da se od naknade za energetsku efikasnost godišnje prihoduje oko 10 miliona evra, što je daleko do dovoljnog za finansiranje potreba. Ona je naglasila da je, bez obzira na ishod pregovaračkog procesa sa EU, dobro za nas da se bavimo energetskom efikasnošću.

Ministarka je precizirala da je će 45 miliona evra biti usmereno kao pomoć za energetsku sanaciju domova najsiromašnijih stanovnika i još 50 miliona evra za uvođenje kalorimetara u stambene zgrade, kako bi vlasnici stanova plaćali toplotnu energiju prema potrošnji.

Đedović je pomenula ulaganja u promenu energenta u toplanama Priboj, Novi Pazar i Mali Zvornik i da je u planu revitalizacija još 20 toplana u Srbiji, a u nekima od njih će to biti izvedeno kroz javno-privatna parterstva.

Predstavnik Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) Žarko Petrović, izneo je računicu te organizacije da bi poboljšanje energetske efikasnosti na 27 miliona kvadratnih metara javnih zgrada za 30 procenata i u privatnim zgradama, donelo uštedu proizvodnje Kostolačke termoelektrane i Kolubare.

KOMENTARIŠI