Ministarstvo pravde predstavilo Nacrt izmena krivičnog zakonika koje donose strože kazne za najteže zločine. Najoštrija sankcija za teška ubistva, silovanja i obljubu nad detetom sa smrtnim ishodom.

Kazna doživotnog zatvora uskoro će biti deo srpskog Krivičnog zakonika, a višestruki povratnici više neće moći da računaju na to da će biti osuđeni na uslovne osude.

Ove novine uskoro će biti predstavljene Vladi Srbije preko Nacrta zakona o izmenama Krivičnog zakonika, koji je i ponedeljak javnosti predstavilo Ministarstvo pravde. Predlog bi pred Skupštinom trebalo da se nađe nakon prvomajskih praznika, a u njegovoj izradi učestvovali su stručnjaci Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Autonomnog ženskog centra, Advokatske komore, sudije, tužioci…

Prema rečima državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića, inicijativu za uvođenje doživotnog zatvora podnela je Fondacija “Tijana Jurić”, a podržalo ju je 160.000 građana.

– Ministarstvo pravde je u potpunosti odgovorilo na ovu, u isto vreme inicijativu Fondacije i narodnu inicijativu – kaže, za “Novosti”, Radomir Ilić. – Neće više biti kazne od 30 do 40 godina zatvora kao najteže u našem sistemu za najteža krivična dela. Ukoliko narodni poslanici usvoje doživotni zatvor, on će se odnositi na teška ubistva, silovanje koje za posledicu ima smrt, obljubu nad detetom i nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, kao i za obljubu zloupotrebom položaja, takođe sa smrtnim ishodom.

Sagovornik Novosti ističe da je novina da onaj ko bude bio osuđen na doživotni zatvor za ova krivična dela neće imati pravo na uslovni otpust, dok će za druga dela za koja takođe preti ova krivična sankcija uslovni otpust moći da se traži nakon 27 godina izdržane kazne.

Kad je reč o povratnicima, za njih će ubuduće važiti pravilo “tri udarca”:

– Do sada smo imali situacije da takve osobe sud uzastopno sankcioniše uslovnom osudom. To je prepoznato kao problem gde “profesionalni kriminalci” gotovo nikada ne završe iza rešetaka. To se menja. Prvi udarac predstavlja kad neko prvi put izvrši krivično delo sa umišljajem, a to su obično nasilnička dela, krvni i seksualni delikti i krivična dela protiv imovine. Tada sud primenjuje takozvano redovno kažnjavanje – objašnjava naš sagovornik.

U slučaju da neko drugi put počini isto ili slično delo, zakon, kako kaže Ilić, predviđa da mu se mora izreći zatvorska kazna i ovde se sudu daje sloboda ili da izrekne minimalnu kaznu ili višu.

– Ako se dogodi da neko i treći put ponovi delo, onda će mu se obavezno izreći kazna zatvora u drugoj polovini raspona. To znači da ako je za neko delo zaprećena kazna od dve do deset godina, onda će biti osuđen na kaznu preko šest godina.

EVROPSKA PRAKSA

Kazna doživotnog zatvora postoji u zakonodavstvu većine zemalja Evropske unije. Jedino je nemaju Portugalija, Norveška i Hrvatska. Primera radi, u Norveškoj je najteža kazna koja se može nekome izreći 21 godina zatvora.

ZA BORBU PETLOVA BAR POLA GODINE

Izmenama je uveden novi oblik kažnjavanja za držanje droge, za šta je predviđena kazna u trajanju od dve do deset godina zatvora. Pooštrene su kazne i za ubijanje i zlostavljanje životinja, i to do dve godine, dok je za organizovanje borbe petlova i pasa podignuta donja granica sa tri na šest meseci zatvora.

 

KOMENTARIŠI