“Program ekonomskih mera za podršku privredi trebalo je da predstavi predsednik Aleksandar Vučić, ali on se danas ne oseća dobro”, rekao je ministar finansija Siniša Mali na početku predstavljanja paketa mera za privredu pogođenu pandemijom koronavirusa.

“Radili smo proteklih 10-ak dana na ovom programu, ali nismo želeli da izlazimo brzo s programom, sačekali smo da vidimo posledice krize kao i kako druge zemlje reaguju i kako deluju njihove mere”, kazao je Mali.

“Mere imaju dva cilja: očuvanje zaposlenosti i drugo pomoć, preduzećima koja su najviše pogođena krizom”, istakao je ministar finansija.

“Ove mere nisu prve koje su Vlada i NBS donele, još pre dve nedelje uveli smo odluku o povećanju plata zdravstvenim radnicima, kao i jednokratnu pomoć penzinonerima”, rekao je Mali i dodao da je NBS je donela i odluku o moratorijumima na kredite i finasijski lizing u periodu od 90 dana.

“Ova kriza nije izazvana u Srbiji, ovo je globalna kriza, sa kojom se suočava skoro svaka zemlja u svetu. Srbija, u odnosu na veliki broj zemalja, ovu krizu čeka i bori s ekonomski nikada jača i snažnija. Imamo stabilne javne finansije i imamo novca. Najveći teret krize će preuzeti država kako bi privreda prošla sa što manje posledica”, rekao je Mali.

Rekao je da je pre par godina Srbija je bila na ivici bankrota, ali je tada Aleksandar Vučić pokrenuo mere zbog kojih danas imamo novca da privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je pomoć najpotrebnija.

Paket mera je u vrednosti od 5,1 milijardu evra, a to je, kako kaže Mali, polovina našeg godišnjeg budžeta, ili 11 odsto BDP-a.

“Najveći zahtev privatnika bio je da se odloži plaćanje poreza i doprinosa to smo i uradili, kešom ćemo pomoći zaposlenima uplaćujući minimalnu zaradu, tako da smo i njima izašli u susret”, istakao je Mali.

Ovaj paket je rezultat teških mera koje smo sprovodili proteklih godina, štedeli smo i ulagali ili vraćali stare dugove, pa tako prilazimo i ovom paketu jer imamo dovoljno sredstava za to, dok javni dug neće preći 60 BDP-a ni u jednom trenutku, kazao je i dodao da ćemo ovako skratiti vreme da u što kraćem periodu vratimo ekonomiju na noge posle krize. Prema njegovim rečima, vlada je odlučna u tome da u javnom sektoru nema smanjenja plata i otpuštanja, kao ni smanjenja penzija, a vlada će se truditi da poštuje sve obaveze prema privrednim subjektima u Srbiji.

“Ova kriza će se jednog dana završiti, a mi sa ovim paketom pomoći želimo da naša ekonomija u što kraćem periodu stane na noge”, rekao je Mali.

Posebno se zahvalio predsedniku Vučiću i istako da nije bilo njegovih reformi 2014, danas ne bismo mogli da pružimo ovoliku pomoć privredi.

“Ostanite kod kuće, čuvajte zdravlje sebe i najbližih, a sa ovim novcem i podrškom ćemo biti još jači i bolji”, zaključio je Mali.

Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije obuhvata sledeće mere

odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021; odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu; oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a;

Takođe je predviđena direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja – tri minimalne zarade), kao i direktna pomoć velikim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini 50 odsto neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja) za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu)

Mere za očuvanje likvidnosti u privatnom sektoru su i Program finansijske podrške privredi u uslovima Kovid-19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije; garantna šema za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize; moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP; fiskalni stimulans – direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Ukupni procenjeni efekat mera je 608,3 milijarde dinara (5,178 milijardi evra).

Pošto je cilj mera da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednost stanja, kao i da se pomogne privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje tokom vanrednog stanja, mere se ne primenjuju na privredne subjekte koji su: tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja); ili su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu). Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede. Konkretno, program predviđa dve mere 1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i 2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

KOMENTARIŠI