U vreme kneza Lazara bilo je dosta vlastele u ovim krajevima. Među njima su bili i vlastelini Pavle i Radul, koji su imali i najmlađu sestru Jelicu koju su obožavali i uvek je darivali najlepšim poklonima kad god su se vraćali sa puta.
Pavlova žena, ljubomorna na veliku ljubav i pažnju braće prema sestri, odlučila da joj se osveti. Zaklala je Pavlovog sokola i rekla mu da je to učinila Jelica, zatim mu je ubila konja i opet nju optužila, da bi na kraju ubila i svoje dete u kolevci, a krvave noževe podmetnula Jelici ispod jastuka. Ona mu je tu strašnu vest o smrti detetasaopštila mužu i uputila ga da noževe potraži kod sestre. Verujući da je sve tako kako kaže njegova žena, koju je narod nazvao kučka Pavlovica po zlu što je počinila, Pavle je naredio da se sestra veže konjima za repove, da se oni poteraju i da je rastrgnu.
Tamo gde joj je pala brada nastade manastir Bradača, tamo gde joj je pala ruka nastade manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastade duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a tamo gde joj je palo truplo nastade manastir Zaova.
Njene suze i šapat su se provlačili kroz gustu šumu tako da su u blizini manastira i lekoviti izvori Šopot i Suzine, a svuda gde je padala Jelicina krv raslo je smilje i bosilje.
Kučka Pavlovica teško se razbolela i bolovala je devet godina. Molila se Bogu za oprost, ali joj nije bilo spasa. Na kraju je priznala mužu zločin, a ovaj uze i rastrza je konjima kao i sestru.
