Pred kraj Drugog svetskog rata, kada su svojetske trupe već ušle u Nemačku, firer je dan ranije, 29. aprila, u 4 sata posle ponoći završio diktiranje privatnog i političkog testamenta svojoj sekretarici, a istog dana se u bunkeru i venčao sa svojom dugogodišnom partnerkom Evom Braun, koja je bila 23 godine mlađa od njega.
Već sledećeg dana, 30. aprila te 1945. Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, a Braun je popila otrov. Njihova tela odmah potom su spaljena u dvorištu Rajhstaga, a zemni ostaci firera nikada nisu pronađeni te i danas postoje brojne špekulacije o tome da li se on zaista ubio.
„Posle šest godina rata, koji će uprkos svim neuspesima, ući u istoriju kao najslavnija i herojska manifestacija borbe za egzistenciju naroda, ja ne mogu napustiti grad koji je prestonica Rajha. Od kada su naše snage suviše slabe da zaustave neprijateljski napad i od kada kada je naš otpor postao slab zbog stvorenja koja su slepa kao što im nedostaje karakter, ja bih želeo da podelim sudbinu miliona drugih koji su takođe rešili da ostanu u ovom gradu. Ali, ja neću pasti u ruke neprijatelja koji zahteva novi spektakl, rukovođen od strane Jevreja, za demonstraciju histeričnim masama“, navodi se u njegovom političkom testamentu.
Dodaje se da je on prema tome odlučio da ostane i da dobrovoljno odabere smrt kada on odluči da pozicija Vođe i Kancelara ne može da se više održava.
„Ja ću umreti sa radošću u srcu znajući za nemerljiva dela i dostignuća naših seljaka i radnika i doprinos jedinstvu u istoriji omladine koja nosi moje ime“, istakao je Hitler u dokumentu koji je izdiktirao dan pred samoubistvo.
