Kratak predah bio je u Klenovniku.
Na cilj u Kostolac stigli su oko 11 časova. Na platou kod hale u Kostolcu čekalo ih je posluženje, razmenjeni su grbovi Požarevca i Gradske opštine Kostolac.
Dogovori oko uvođenja sistema grejanja su u toku i zbog toga se trenutno blokade obustavljaju.
Navodno će Bradarac, Maljurevac i Bubušinac biti prvi prioritet kada dođe do širenja toplifikacione mreže.
Oni će pisani odgovor dobiti u sledećih nekoliko dana.
Protiv Radoslava Dragijevića potvrđena optužnica za krivično delo neprijavljvianje krivičnog dela i krivičnog dela Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela
Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, dostavljeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru kojim se potvrđuje optužnica VJT u Zaječaru protiv okrivljenog Dejana Dragijevića, iz sela Zlot i okrivljenog Srđana Jankovića iz sela Luka kod Bora, zbog krivičnog dela Teško ubistvo u saizvršilaštvu, navodi se u saopštnju VJT-a u Zaječaru.
Kako se dodaje, protiv okrivljenog Radoslava Dragijevića iz sela Zlot potvrđena je optužnica za krivično delo neprijavljvianje krivičnog dela i krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Na predmetno rešenje žalbu mogu izjaviti okrivljeni Apelacionom sudu u Nišu u roku od 3 dana od dana prijema prepisa rešenje preko Višeg suda u Zaječaru.
Dvogodiša Danka Ilić nestala je u martu mesecu prošlegodine u Banjskom polju kod Bora. Posle višednevne potrage za detetom policija je uhapsila dve Dragijevića i Jankovića zbog sumnje da su automobilom usmrtili devojčicu.
Sud treba ponovo da donese odluku o optužnici jer je Apelacioni sud u Nišu nedavno ukinuo rešenje o potvrđivanju i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Telo devojčice još nije nađeno.
R. Dragijević se sumnjiči da je sinu pomogao da premesti telo devojčice. Rođeni brat D. Dragijevića, Dalibor Dragijević, preminuo je 7. aprila tokom torture u prostorijama Policijske uprave u Boru.
Investitori urbanističkog projekta su Stojanović Novica i Stojanović Zorica, iz Kličevca i „INV Mitrović“ d.o.o. Požarevac.
Zgrada će posedovati osam stanova sa isto toliko parking mesta. Stanovi će biti površine od 35,5m2 do 73,2m2.
Kolski pristup parceli planiran je sa javne saobraćajne površine iz ulice Porečke.
Javna prezentacija urbanističkog projekta, organizovaće se u trajanju od sedam dana počev od 18.02.2025. godine zaključno sa 24.02.2025. godine u kancelariji broj 212 na drugom spratu zgrade Gradske uprave Grada Požarevca, u ulici Drinskoj broj 2, u terminu od 10 do 13 časova, kao i na internet stranici Grada Požarevca.
Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizička lica da izvrše uvid u urbanistički projekat i svoje primedbe i sugestije u pisanom obliku, u toku trajanja javne prezentacije, podnesu Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove u pisarnici gradske uprave.
Bliže informacije mogu se dobiti u kancelariji broj 212 zgrade Gradske uprave Grada Požarevca kontakt telefon 012/539-647.
Obaveštava se zainteresovana javnost da se ranije objavljen Termin održavanja javne sednice za 27.02.2025. godine, odlaže za 03.03.2025. godine sa početkom u 13.00 časova.
Javna sednica Komisije za javni uvid odlaže se iz tehničkih razloga za 03.03.2025. godine sa početkom u 13.00 časova i održaće se u u zgradi Gradske uprave Grada Požarevca, ulica Drinska broj 2, u Požarevcu, u sali br. 11, uz prisustvo obrađivača planskog dokumenta.
Fizička lica i predstavnici pravnik lica koji su u toku trajanja javnog uvida podneli primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno obrazložiti podnete primedbe.
Takođe je u toku i saniranje kvara u ulici Šeste ličke divizije, zbog čega je bez isporuke toplotne energije veći deo naselja “Busije”.
Završetak radova se očekuje tokom popodneva, a ubrzo nakon toga i normalizacija isporuke toplotne energije za sve priključene objekte u navedenim delovima grada.
Izložba je deo REFRAKT festivala – regionalnog festivala alternativne kulture, koji se organizuje već punu deceniju u Požarevcu pored još nekoliko gradova u Srbiji, sa ciljem kulturne decentralizacije i dekontaminacije.
Ispred Narodnog muzeja Požarevac publici se najpre obratila viši kustos Marina Radosavljević koja je primetila da u centru Mišićeve slike stoji figura čoveka kao žonglera postavljenog u teansformisanu scenu života u vidu cirkusa. „Čovek, mag današnjice, u isto vreme podvižnik i zabavljač, nosi pečat života savremenog društva koji nameće brojne obaveze i zadatke pojedincu gde on, poput vrsnog akrobate, za sada uspeva da održi ravnotežu balansirajući mnoštvo. U isto vreme, autor balansira i materijalima i tehnikama, pri čemu stvara estetiku zasnovanu na različitim uticajima, pravcima i stilovima, počev od vizantijske umetnosti, pa sve do ulične.“
Publici se potom obratio urednik Centra za kulturu Požareac, Bojan Gačević, kao organizator REFRAKT festivala osvrnuvši se na uspešnu saradnju Narodnog muzeja i Centra za kulturu Požarevac, kao i na samu izložbu Zorana Mišića na kojoj su predstavljeni pojedinci sa kojima se autor družio i sarađivao iz oblasti muzike, likovnog stvaralaštva i pozorišta.
Na kraju, sam autor Zoran Mišić, osvrnuo se na izložena dela: „Svi radovi na ovoj izložbi govore o ličnostima koje su mi bile značajne, a čija životna iskustva otkrivaju unutrašnje borbe sa ravnotežom. Izložba govori o opostizanju balansa u životu, ali i kada postoji odsustvo balansa i kako se ljudi odnose na njegovo traženje. Slike su rađene u kombinovanoj tehnici i bazirane su na poznanstvu sa ljudima koji su u stavri metafora za situacije iz života svakoga od nas, gde ljudi tragajući za tom ravnotežom, pokaušavaju da balansiraju, žongliraju sa puno stvari, i na kraju u tome najčešće uspevaju.“
U okviru izložbe priređen je mini koncert saksofoniste Igora Damnjanovića – Čika.
Zoran Mišić je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, smer zidno slikarstvo. U periodu od 1995. do 2007. organizovao je i vodio nastavu crtanja i slikanja, kao i brojne likovne kolonije i tematske radionice pri Univerzitetu za treće doba „Braća Stamenković“ u Beogradu. Od 2006. deo je umetničkog tima Treehouse Storytelling centra u Beogradu, koji radi na promociji muzike, drame i vizuelne umetnosti kao primarnog edukativnog sredstva za decu i omladinu. Radi kao profesor vizuelnih umetnosti u internacionalnoj školi „Ruđer Bošković“ u Beogradu.
Izložba je otovrena do 7. marta, ulaz je slobodan.
Bili Ajdol u Beograd stiže u sklopu evropskog dela turneje “It’s a Nice Day To… Tour Again”. Biće to njegov treći koncert u srpskoj prestonici. Jedanaest godina posle nezaboravnog spektakla koji je priredio na istoj lokaciji, Bili se vraća da ovdašnjoj publici još jednom priredi delirijum uz neprolazne hitove koji decenijama unazad konstantno prihvataju nove generacije – “Rebel Yell”, “White Wedding”, “Dancing With Myself”, “Cradle Of Love”, “Eyes Without a Face”, “Mony Mony”, “Hot In the City”…
“Imamo publiku koja je uz nas dugi niz godina, ali tu su i oni mlađi. Volim što imaju priliku da od nas dobiju miris onoga kako je to izgledalo nekada”, kaže u susret novim koncertima Bili, u svoje i u ime benda. Upravo bi 2025, godina kada puni 70 leta, trebalo da predstavlja krunu njegove karijere kad su u pitanju priznanja, s obzirom na to da je nominovan za Rokenrol kuću slavnih. Slavu je, doduše, stekao još između 1977. i 1981. godine objavivši tri albuma sa bendom Generation X, a onda se preselio u SAD i započeo impresivnu, žanrovski neomeđenu solo karijeru.
Pretprodaja ulaznica za koncert Bilija Ajdola 9. jula na Kalemegdanu počeće putem njegovog sajta http://www.billyidol.net 19. februara (11.00h) i trajaće do 21. februara u isto vreme, kada kreće redovna prodaja putem sajta http://www.tickets.rs i njihove prodajne mreže. Ulaznice do 9. marta koštaju 4.900 dinara (parter), 6.900 (fan pit) i 10.000 dinara (VIP).
Morrissey (65) se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti britanskog popa, a svrstava se i među najveće tekstopisce u istoriji rok muzike. Popularni Moz je, prvo kao pevač kultnog sastava The Smiths, obeležio muzičku istoriju sa samo četiri albuma u periodu od 1982. do 1987. godine. Usledila je impresivna solo karijera sa 13 albuma, a celo njegovo delovanje zaokruženo je priznanjem “Ivor Novello” za izuzetan doprinos britanskoj muzici. Uz to, veliki je pobornik prava životinja, pa je prošle godine dobio nagradu “Social Vanguard”, kao priznanje za delatnost u toj oblasti.
Počev od debitantskog Smiths singla “Hand In Glove”, Morrissey je svetsku riznicu rokenrola kroz decenije obogatio pravim himnama uz koje su stasavale generacije poput “This Charming Man,” “How Soon Is Now?,” “There Is A Light That Never Goes Out,” “Suedehead,” “Everyday Is Like Sunday,” “Irish Blood, English Heart,” “First of the Gang to Die”…
Njegova “Autobiografija”, objavljena oktobra 2013, bila je šest nedelja na prvom mestu liste prodaje u Engleskoj, i još pet sedmica na drugom.
Karte za koncert Morrisseya (4.900 dinara parter, 6.900 dinara Fan pit i 12.000 dinara Vip) biće u prodaji od petka, 21. februara od 12 časova putem prodajnih mesta i sajta Tickets.rs.
Vetar slab i umeren, severni i severoistočni, ujutro i pre podne na istoku Srbije i jugu Banata jugoistočni. Najviša dnevna temperatura od 0 do 3 °C. Uveče i tokom noći razvedravanje u svim krajevima Vojvodine, ali i u delovima zapadne i centralne Srbije.
U sredu (19.02.) na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije, kao i u oblasti Homoljskih planina ujutro umereno do potpuno oblačno, još ponegde uz provejavanje slabog snega. Tokom dana postepeno razvedravanje, U ostalim krajevima tokom celog dana pretežno sunčano, ali hladno. Vetar slab do umeren, severni. Najniža temperatura od -9 do -3 °C, a najviša od 0 do 4 °C.
Od četvrtka do kraja sedmice hladno sa umerenim i jakim jutarnjim mrazem uz minimalne temperature u većini mesta od -12 do -4 °C. Tokom dana biće pretežno sunčano, krajem sedmice uz prolaznu umerenu oblačnost.
U petak uveče i za vikend u košavskom području duvaće umeren i jak jugoistočni vetar. Maksimalne temperature od 2 °C sredinom sedmice do 8 °C za dane vikenda, samo će se u Timočkoj Krajini zadržati hladnije.
U poslednjoj nedelji februara (od 24.02.) dalji porast i jutarnjih i dnevnih temperatura, ali uz prolazno naoblačenje s kišom, na planinama sa snegom.
Meštani su organizovali blokade, jer traže da ova tri sela budu priključena na toplifikacionu mrežu.
Meštani su danas pozvani na pregovore koji su u toku.
• Utorak, 18.2. Medicinska škola – raskrsnica Sinđelićeve i Lole Ribara
• Sreda, 19.2. Kostolac, ispred OŠ “Jovan Cvijić”
• Četvrtak, 20.2. ispred OŠ “Desanka Maksimović”
• Petak, 21.2. – kružni tok kod Ekonomsko- trgovinske škole
Završetak radova očekuje se u toku današnjeg dana, a ubrzo nakon toga i normalizacija isporuke toplotne energije za sve priključene objekte u delu grada koji se toplotnom energijom snabdevaju sa “Zabelskog Kraka” od OŠ “Vuk Karadžić” ka ulici Ratarskoj.
U cilju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju apeluje se na sve vozače da na vreme isplaniraju putovanje, voze odmorni i prave pauze na svaka dva sata, kao i da drže bezbedno odstojanje, poštuju ograničenja brzine i postavljenu saobraćajnu signalizaciju.
Napominje se da zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice i skreće se pažnja posebno vozačima teretnih motornih vozila, da ne kreću na put bez obavezne zimske opreme i da u brdovitim i planinskim predelima koriste lance, navodi se u saopštenju Puteva Srbije.
Predmet prodaje je parcela površine 920 m², koja se nalazi u katastarskoj opštini Veliko Gradište, a početna cena iznosi 3.550 dinara po kvadratnom metru.
Na parceli je dozvoljena izgradnja porodičnih stambenih objekata, objekata sa delatnostima, manjih poslovnih prostora, komercijalnih sadržaja i usluga, kao i objekata javnih funkcija. Industrijska i proizvodna izgradnja nije dozvoljena.
Kupac preuzima zemljište u viđenom stanju i snosi sve troškove komunalnog uređenja i priključaka na infrastrukturu.
Javno nadmetanje održaće se 18. marta.
Krajem dana očekuje se prestanak padavina. Najviša dnevna temperatura do 4 stepena.
Vetar slab do umeren, severni i severozapadni, u Timočkoj Krajini i oblasti Homolja, a uveče i na jugu Banata u skretanju na istočni i jugoistočni.
Najniža temperatura od -5 do 0 stepeni, a najviša od -1 do 4 stepena.
U Požarevcu umereno do potpuno oblačno, hladno i suvo. Vetar slab do umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura oko -2, a najviša oko 2 stepena.
Kada je reč o izgledima vremena za sedam dana, do 24. februara, u utorak na zapadu i severozapadu Srbije, jačanje jutarnjeg mraza uz sunčane periode tokom dana. Temperature i do -10°C.
U ostalim krajevima umereno do potpuno oblačno i veći deo dana suvo, a kratkotrajan sneg moguć je tek ponegde u Banatu, centralnoj i istočnoj Srbiji, kao i u planinskim predelima.
U sredu i četvrtak ujutro umeren do jak mraz, a tokom dana pretežno sunčano sa maksimalnim temperaturama od 1 do 5 stepeni.
Od petka malo do umereno oblačno, u donjem Podunavlju i na jugu Banata uz povremeno jak jugoistočni vetar, a prolazno slabe mešovite padavine kratkotrajno su moguće u subotu.
Umereni jutarnji mrazevi zadržaće se do kraja perioda, ali će dnevne temperature biti u manjem porastu.
Dodao je i da će Vlada Srbije biti izabrana “u roku od mesec dana, mesec i pet dana”, ako u petak ili u ponedeljak u Skupštini Srbije bude konstatovana ostavka premijera Miloša Vučevića, koja povlači i pad cele Vlade.
“Ne mislim da je problem kada ljudi imaju različite stavove, različita mišljenja. Naprotiv, to je lekovito, blagorodno za demokratiju u jednoj zemlji. Nikakav to problem nije. Ne postoji zemlja u kojoj imate potpuno jednoumlje, ali ono što je važno jeste da po ključnim pitanjima postignemo jedinstven i zajednički stav. To u našoj zemlji već dugo vremena nije moguće, ali nije nas to do pre tri meseca ometalo u razvoju i napretku Srbije”, rekao je Vučić gostujući na Pinku.
Naglasio je da neće ništa da skriva o tome da sada imamo velike i ozbiljne probleme u ekonomiji.
“Ne, direktno su protesti doneli ogromnu štetu srpskoj ekonomiji. Nesagledivu, nesrazmerno veliku u odnosu na ono što smo i mi očekivali. I nadam se da ćemo uspeti da izvučemo zemlju iz ove teške situacije i da ćemo moći da isplatimo sve ono što smo rekli i da ćemo moći da čuvamo radna mestima. Za mene je mnogo važnije pitanje od tog emocionalnog pitanja, jesmo li podeljeni ili nismo, jer je komplikovana priča, ono što je mnogo važnije to je, pod jedan, kako da sačuvamo radna mesta”, naveo je Vučić.
Kaže da automobilska industrija u Nemačkoj, umesto da se zahuktava, snažno slabi.
“Drugo pitanje za nas je možemo li mi da podignemo naš nivo investicija, posebno kroz Ministarstvo za javna ulaganja, da uložimo dodatno u škole, bolnice, sve druge objekte koji nisu veliki infrastrukturni objekti”, kazao je Vučić i dodao se umesto toga prave scene kada negde spadne 200 grama maltera kao da se to ne dešava svuda u svetu i mnogo više.
“Mi moramo da radimo i da pokazujemo ljudima rezultate, da bismo se borili da što više problema za decu, za ljude koji borave u tim prostorijama, uspemo da rešimo, za stare, za naše bolnice, za porodilišta i drugo”, rekao je Vučić.
Istkao je da je treća stvar koja je za njega važna, to šta ćemo da radimo sa infrastrukturnim projektima.
“Dva, dva i po meseca niko ništa nije uradio po pitanju brze pruge, niko ništa neće da potpiše, zbog sveopšte hajke i nestručnih i zlonamernih ljudi, koji misle da je najbolje rešenje u tome da nigde niko ništa ne radi, ali će zato svakog prvog u mesecu da traže pare. I svakog meseca će tražiti platu”, rekao je Vučić.
Dodao je da koliko samo ima profesora na fakultetima koji nisu radili dva, dva i po meseca, ali da svi oni čekaju da dobiju platu istu i pomalo uvećanu.
Predsednik je rekao da Deklaracija o Vojvodini koja je usvojena aklamacijom na skupu u Sremskoj Mitrovici veoma važan politički akt i dodao da će razgovarati sa koalicionim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara o tome da se u nekom trenutku ona usvoji u Narodnoj skupštini.
Zbog toga će bez električne energije biti korisnici na sledećim lokacijama:
18.02.2025. Kostolac 8:00 13:30 Trg Bratstva Jedinstva 1,2,3,4, Pošta, Gradska opština
18.02.2025. Golubac 8:00 14:00 Dvorište, Livec, Krivača
18.02.2025. Malo Crniće 9:00 14:00 povremena isključenja u Toponici
18.02.2025. Požarevac 8:30 12:00 deo prema pruzi (Ratarska) i ul Petra Pavlovića
19.02.2025. Požarevac 8:30 14:00 deo ulice 27. aprila kod obilaznice, naselje Kruška sa bočnim ulicama (Požarevački partizanski odred od broja 120 prema zaobilaznici), drugi i treći deo ulice Cane Babović, deo od farme Sojin Salaš prema Čačalici
19.02.2025. Malo Crniće 8:30 14:00 Bresje, Tavan
19.02.2025. Malo Crniće 9:00 12:00 povremena isključenja u Salakovcu
19.02.2025. Malo Crniće 12:00 13:00 Zabrega
20.02.2025. Kučevo 9:00 14:00 deo Turije prema repetitoru
20.02.2025. Požarevac 8:30 13:30 deo Bratinca od spomenika prema centru
20.02.2025. Malo Crniće 9:00 14:00 povremena isključenja u Šapinu
21.02.2025. Požarevac 8:30 13:30 deo Poljane (od trafo oblasti Poljana 3 prema gradu)
21.02.2025. Kučevo 9:00 12:00 deo Kučajne od centra prema Kučevu
21.02.2025. Golubac 8:00 14:00 Dedine
21.02.2025. Malo Crniće 9:00 15:00 povremena isključenja u Boževcu
Miting je zvanično trajao jedan sat.
Kako nema metodološki okvir za procenu veličine skupova dužeg trajanja, AJS nije procenjivao posećenost skupa u Kragujevcu pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“, u organizaciji studenata, koji je trajao nešto duže od 15 sati. Površina skupa u Kragujevcu iznosila je najmanje 30.000 kvadratnih metara, a njegova prosečna gustina bila je niža u poređenju sa skupom u Sremskoj Mitrovici.
Za Svetog Simeona se veruje da je zaštitnik dece, dok se za Svetu Anu govori da je bila prva proročica koja je obznanila Jerusalimu da ima novog mesiju.
Simeon Pravedni ili Simeon Bogoprimac je hrišćanski svetitelj koji je, prema predanju, život proveo čekajući rođenje Isusa Hrista, spasitelja čovečanstva.
Smatra se zaštitnikom dece, a njegov praznik danom kada se najmlađima ostvaruju sve želje.
Sveta proročica Ana je bila udovica i starica, a pri hramu je služila Bogu postom i molitvama. Udostojena je da na Sretenje vidi Gospoda Hrista i da bogonadahnuto objavi svima koji su čekali spasenje u Jerusalimu, da je to očekivani mesija – Hristos.
Za Svetog Simeona se veruje da je zaštitnik dece, dok se za Svetu Anu govori da je bila prva proročica koja je obznanila Jerusalimu da ima novog mesiju.
Veruje se da danas valja poraniti i u crkvi upaliti sveću i pomoliti se Svetom Simeonu i Ani za sreću i zdravlje najmlađih, a ukoliko to učinite iskreno i od srca, oni će im podariti zdravlje, blagostanje i sreću u životu.
Ove nedelje bilo je manje ljudi na ulicama u odnosnu na prethodnih nekoliko nedelja.
Kao i prethodnih nedelja održan je pomen od 15 minuta, zatim su građani prošetali ulicama Požarevca uz šerpe, pištaljke i transparente i parolu “Neka nas čuju!”.
Na kraju protesta Vesna Pokimica, nastavnik OŠ “Kralj Aleksandar” Požarevac održala je govor, pročitala je stihove Desanke Maksimović.
Policija je za vreme protesta preusmeravala saobraćaj.
U ovakvim uslovima, do kraja dana stabilizovaće se rad sistema daljinskog grejanja i popraviti kvalitet grejanja priključenih objekata na čitavom konzumnom području, saopštila je Toplifikacija.
Jutarnja temperatura od -5 do nule, a najviša dnevna od 2 stepena do 8 stepeni. U Beogradu oblačno, ali se padavine ne očekuju. Posle jutarnjeg mraza najviša temperatura samo 2 stepena.
U Srbiji će tokom dana biti umereno do potpuno oblačno i suvo, na jugozapadu i jugu ponegde i sa kratkotrajnim sunčanim intervalima.
Uveče i tokom noći oblačno, a u predelima južnije od Save i Dunava mestimično sa snegom.
Duvaće slab vetar, severni i severoistočni.
Najniža temperatura od -5 do 0, a najviša od 2 do 8 stepeni.
U Požarevcu oblačno, moguć sneg tokom noći. Posle jutarnjeg mraza najviša temperatura samo 2 stepena.
Prisutnima se u Gradskom parku obratio Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca:
“Ove godine, ponovo svi mi imamo čast da u Požarevcu budemo deo proslave Dana državnosti Republike Srbije.
Svetla istorija Srbije od ustanovljenja njene državnosti imala je mnogo datuma koji bi mogli biti odabrani za obeležavanje najvećeg praznika jedne zemlje.
Neki događaji su bili radosni, neki su bili teški, ali su svi bili važni.
Zato je za simbol državnosti odabran Sretenjski ustav iz 1835. godine, kao momenat nastanka moderne Srbije, i podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine, kao momenat otpora nepravdi i žeđi za slobodom.
Prvi simbol državnosti Srbije, izvojevan perom a drugi oružjem, nosili su i nose u sebi istu poruku narodu, a to je želja da se naučena lekcija više ne ponavlja.
Ta lekcija je došla u 14. veku usled razjedinjenosti države pred Otomanskim carstvom kada su naši tadašnji velikaši podelili srpske zemlje i narod u njima.
Nije uspela ni velika pretnja sa istoka da srpske vođe tada u pravoj meri ujedini, pa smo vekovima plaćali danak narušenoj slozi kroz gubitak slobode, ali i države.
Ono što može da brine je da je naša Srbija i nakon događaja koje danas slavimo još nekoliko puta zaboravljala koliko se sloboda i državnost ne podrazumevaju, ukoliko se ljubomorno ne čuvaju.
Ta teška vremena su zahtevala teške odluke, koje su srpski prvaci, vizionari, umeli da donesu u pravim trenucima.
U 19. veku imali smo ih u vidu Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića, dva različita karaktera koja su delila istu viziju – najpre slobodnu a potom i prosperitetnu Srbiju.
Prvi srpski ustanak je zapalio, a Drugi srpski ustanak je rasplamsao plamen te želje. Oba događaja su podsetila naš narod da ujedinjeni mogu sve, pa i da zbace moćnu imperiju koja je vekovima unazad sistematski radila na zatiranju svakog traga srpske državnosti.
Sretenjski ustav, kao preteča svih kasnijih evropskih modernih ustava, bio je kratkog daha. Istoričari se slažu da je upravo njegova liberalnost bila smetnja svim velikim silama koje su krojile mapu Starog kontinenta.
Ako je prvi srpski ustanak ugušen i za zelenim stolom i na bojnom polju, ukidanje Sretenskog ustava je isključivo posledica nejake diplomatije uslovljena slabošću mlade države.
Zato je naročito danas važno setiti se svih tih pouka. Važno je setiti se značaja jake privrede i sloge među sunarodnicima, na čemu toliko potencira naš državni vrh na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.
Važno je da se se setimo da su svi naši padovi kroz istoriju uvek bili u trenucima kada smo bili razjedinjeni i ekonomski nejaki.
Zato je ovaj dan možda i najbolja prilika da se stariji podsete a mlađi poduče da imamo jednu Srbiju i da ona pripada svima koji su se u njoj rodili i u njoj žive.
Mišljenja o tome kako je učiniti boljom i lepšom mogu se razlikovati, ali oko tog cilja svi se moramo složiti i zajedno na njemu raditi.
Spomenik Knjazu Milošu pred kojim stojimo obavezuje nas da ne dozvolimo da se prospe njegovo i nasleđe svih onih koji su vodili i voleli našu državu.
Dame i gospodo, neka nam je svima srećan Dan državnosti Republike Srbije.”
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.
U Srbiji se 15. februara, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
Na Sretenje 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak. Bio je to začetak novovekovne srpske države. Tog dana 1804, grupa srpskih prvaka, naistaknutijih ličnosti u Srba sa prostora negdašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića Karađorđa za vožda, predvodnika ustanka. Zbor se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije.
Usledila je odluka o podizanju opšteg ustanka protiv Turaka, odnosno dahija, i izbor Karađorđa. Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788-1791. Neposredan povod bio je teror dahija odnosno događaj koji je istoriografija zapamtila kao – Seču knezova.
Dahije su tada namerile, i započele, likvidaciju najistaknutijih Srba, što je dovelo do ustanka. Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804. Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje.
Četvoricu dahija je inače vojvoda Milenko Stojković uhvatio i pogubio jula 1804, na dunavskom, danas potopljenom, ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. U prvoj fazi bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je posledica činjenice da je počinjao veliki Napoleonov pohod na Rusiju. Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora. Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, nephodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac, Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina – ustav. Prethodno je korišten termin – konstitucija. Čemu je uostalom pridavano maglovito značenje.
Davidovović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila. Između ostalog, u to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave. Upravo te zemlje izvršile su pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.
Na snazi je formalno pravno bio 55 dana. Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja, i sadržao je 142 člana.
Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da Knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast. Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.
Poređenja radi u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac Dimitrije Davidović bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.
Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena bio je krajnje slobodouman. Osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
U Kragujevcu se održava okupljanje i petnaestosatni protest studenata iz cele zemlje pod nazivom Sretnimo se na Sretenje.
Studenti iz Novog Sada, Beograda, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i drugih gradova do Kragujevca su stigli u kolonama peške, biciklima ili trčeći.
Grupe studenata iz cele Srbije, rasporedile su na različitim punktovima na Lepeničkom bulevaru u dužini od dva kilometra. Tokom dana, tu će biti održavane radionice, sportski, kulturni i edukativni sadržaji.
Glavna bina, postavljena je kod Zastavinog solitera i to je centralno mesto okupljanja na današnjem protestu. Tokom dana, govoriće studenti, građani, a večaras, će biti pročitano i studentsko pismo.
Veliki broj građana je već sada na ulicama Kragujevca, a ljudi i dalje pristižu iz drugih gradova.
Učesnici skupa za RTS kažu, da su došli da podrže studente u njihovim zahtevima i da se svi zajedno bore za bolje i pravednije društvo.
Simbolično su se okupili oko kompleksa nekadašnjeg Konaka Kneza Miloša, prekoputa Stare crkve i Skupštine, gde je pre 190 godina donet Sretenjski ustav.
Traže da institucije rade svoj posao, da se procesuiraju nadležni za pad nadstrešnice u Novom Sadu, jer ćutanje, dodaju nije rešenje.
Skup će, kako je najavljeno, trajati do sedam minuta po ponoći. Za to vreme studenti i okupljeni građani dva puta će petnaestominutnim ćutanjem odati poštu stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.
Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem – Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.
Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.
U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vodjstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.
Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.
Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.
Dan državnosti biće obeležen i u Požarevcu polaganjem venaca kod spomenika Miloša Obrenovića u 12 časova.
Na poziv predsednika Vučića, Deklaracija o Vojvodini usvojena je aklamacijom.
“Sve ono što smo večaras govorili i sve što ste mogli da pročitate kroz jedan istorijski kontekst – do zaključka da je Vojvodina Srbija i Srbija Vojvodina, aklamacijom prihvatite ovde”, poručio je Vučić što su okupljeni pozdravili aplauzom i uzvicima.
“Imamo i mi svoje plenume i to mnogo veće nego svi njihovi plenumi zajedno, istakao je Vučić. On je zahvalio našem narodu u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. “Vi ste snaga Srbije i vi ste mi sve i vi mi dajete snagu da se borim i boriću se kako nikada do sada videli niste i kako naši protivnici ne mogu ni da sanjaju”, poručio je Vučić.
Nakon Vučićevog obraćanja usledio je vatromet.
U tekstu narodne Deklaracije o Vojvodini navodi se da je Vojvodina neraskidivi deo nacionalnog političkog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije i kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije.
Deklaracija sadrži pet tačaka. Prva tačka odnosi se na istorijski razvoj srpske Vojvodine, druga govori o kontinuiranim pokušajima etatizacije Vojvodine i nametanja ideje o tzv. vojvođanskoj naciji u kojoj se navodi da je bez istorijske osnove, socijalne, ekonomske i nacionalne opravdanosti, veštački stvoren vojvođanski sepratizam, eufemistički je determisan kao “autonomaštvo”.
U trećoj tački govori se o ustavnopravnom položaju Vojvodine posle Drugog svetskog rata – od autonomne pokrajine čija automonija se širi preko kvazi federalne zajednice do povratka u ustavne okvire standardne političko-teritorijalne automonije.
U četvrtoj tački opisuje se zaustavljanje separatističkih tendencija i vraćanje AP Vojvodine u ustavne okvire (2012-2014).
Tema pete tačke je Vojvodina kao multikulturalna, multinacionalna i multikofesionalna zajednica zasnovana na ravnopravnosti građana.
Vučić je rekao da će na skupu SNS „Srećemo se na Sretenje“, na kojem je najavljeno usvajanje „Deklaracije o Vojvodini“ aklamacijom, govoriti o „srpskoj Vojvodini, o budućnosti Srbije, i o stvaranju pokreta“, koji će biti formiran na Vidovdan, a učlanjivanje će početi 15. marta.
„To je za nas strateško opredeljenje. To nije pitanje ne znam kakve krize“, naglasio je Vučić, koji je sa ministrom finansija Sinišom Malim, u društvu pristalica SNS, pošao oko 15 sati vozom sa beogradskog Prokopa u Sremsku Mitrovicu, gde će biti održan skup povodom Dana državnosti.
Vučić očekuje oko 120.000 ljudi na tom skupu, među kojima je i „mali broj njih iz Republike Srpske“ – oko 800-900, kojima je veoma zahvalan na dolasku.
Prema oceni Vučića, u Kragujevcu je na studentskom protestu 16.000 ljudi sa „svima iz Beograda“.
Vučić je rekao da nije slučajno nedavno najavio knjigu o tome „kako je pobedio obojenu revoluciju“.
Optužujući opoziciju za nasilje, naveo je da im je vlast, bez obzira na to, dala pojas za spasavanje, ali od njih zavisi da li će nastaviti da uništavaju sebe bajkama, poput toga da će da blokiraju aerodrom – kako je najavio lider Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.
Vlast, kako je naveo, nijedan pendrek nije izvukla za protekla dva i po meseca protesta, tokom kojih je bilo na desetine hiljada protivpravnih radnji.
Prema rečima Vučića, oko 1.100 autobusa je već parkirano u Sremskoj Mitrovici, a još oko 700 treba da stigne.
„Proglašava se prestanak epidemije zarazne bolesti kovid 19, epidemije od većeg epidemiološkog značaja – za teritoriju Republike Srbije“, navodi se u Službenom glasniku.
Podsećamo, prvi slučaj kovida potvrdio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar 6. marta 2020. u Bačkoj Topoli.
