Narodna banka Srbije saopštila je da je u ovoj godini održana relativna stabilnost dinara prema evru, da je inflacija u granicama cilja od tri plus – minus 1,5 odsto i da su bruto devizne rezerve na kraju novembra iznosile 29,4 milijarde evra.

U saopštenju NBS se navodi da su ove godine uvećane rezerve zlata za oko 4,3 tone, pa su na kraju novembra iznosile 52,4 tone.

Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je rekord od 6,1 milijarde evra, što predstavlja 20,8 odsto deviznih rezervi na kraju novembra, saopštila je NBS.

Dodaje se da je, po osnovu intervencija na deviznom tržištu, NBS ove godine, zaključno sa novembrom, neto kupila 145 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Dinarska štednja je i u ovoj godini nastavila da raste – za 15,2 milijarde dinara, na više od 206 milijardi dinara na kraju novembra, tvrdi se u saopštenju.

Navodi se da je očuvan kreditni rejting kod sve tri rejting agencije i da su takvom rezultatu bitno doprinele visoke devizne rezerve, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor.

U odnosu na jun 2024. godine, kada je NBS počela sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su dodatno za 3,4 procentna poena na 8,3 odsto u novembru ove godine.

Kamatne stope na dinarske kredite privredi su u istom periodu smanjene na 6,8 odsto, konstantuje se u izveštaju.

Dodaje se da je NBS i ove godine ostala posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa, kako u uslovima preovlađujućih faktora na strani ponude deviza sredinom godine, kada je kupovala devize, tako i u uslovima dominacije faktora na strani tražnje za stranom valutom početkom i krajem godine, kada je pretežno prodavala devize.

U izveštaju se navodi da su tokom ove godine zadržane visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora, povoljna struktura kapitala i visoka likvidnost bankarskog sektora, dok je učešće problematičnih kredita na istorijskom minimumu od 2,14 odsto.

Dodaje se da je 22. maja Srbija zvanično postala 41. članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA.

Pristupanje području SEPA važan je korak u procesu ekonomske integracije Srbije sa Evropskom unijom, kao i sa ekonomijama Zapadnog Balkana. Prave koristi za građane i privredu očekuju se od 4. maja, odnosno pristupanjem pružalaca platnih usluga iz Srbije platnim šemama SEPA, zaključuje NBS.