Najniža temperatura od 14 do 21, a najviša od 33 do 37 stepeni. U Požarevcu živa u termometru dostići će 37. podeok.
I u nedelju neće biti bitnih promena.
Ljubičevske konjičke igre održavaju se od 30. avgusta do 1. septembra sa nizom pratećih manifestacija.
Nagradni fond ove godine iznosi 8,45 miliona idnara, za višeboj je od ovog iznosa izdvojeno 2 miliona. Vitez ovogodišnjih LjKI dobiće 725.000 dinara.
Svečani defile je tradiocinalno u petak od 18 časova u centru Požarevca. Nastup će od 21 čas imati Filip Žmaher, dok će od 22 sata biti održan koncert Miroslava Ilića.
Na hipodromu će biti održane kasačke i galopske trke, preskakanje prepona i Ljubičevski višeboj, u subotu je polufinale, finale u nedelju.
Prvi takmičarski dan na požarevačkom hipodromu je u subotu uz besplatan ulaz.
U nedelju se ulaz naplaćuje. “A” i “B” tribina koštaju 300 dinara, a donja centralna tribina 1.000 dinara. Prodaja karata vršiće se u Info centru Turističke orgnaizacije u Požarevcu, karte će moći da se kupe i na hipodromu.
Kompletan prateći program pogledajte ispod:
Investicioni projekti za unapređenje zaštite životne sredine u termo sektoru, saopštio je EPS, dobili su potvrdu uspešnosti, a blokovi B1 i B2 termoelektrane „Kostolac B“ od 15. avgusta imaju IPPC, navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da je EPS ispunio obaveze u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, a ova dozvola, koja propisuje uslove za rad postrojenja u pogledu zaštite životne sredine, izdata je na 10 godina.
Kako je precizirano, termoelektrana „Kostolac B“ ima sistem za odsumporavanje dimnih gasova, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a uređene su i deponije za odlaganje pepela i šljake, kao i deponije gipsa, naveli su iz Sektora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u proizvodnji energije i uglja u EPS.
Dodaje se da su u toku završni radovi za puštanje u rad SNCR sistema za obradu izduvnih gasva, čime će se dodatno smanjiti i emisija azotnih oksida u dimnom gasu.
Sve tehnologije koje su do sada primenjene za zaštitu životne sredine predstavljaju najbolje dostupne tehnike prepoznate odgovarajućim EU dokumentom (VAT/VREF).
U februaru 2023. godine, EPS je dobio integrisanu dozvolu za termoelektrana-toplana „Novi Sad“, koja za proizvodnju električne i toplotne energije koristi prirodni gas kao energent.
U toku je i procedura za dobijanje ove dozvole za termoelektrane u Ogranku termoelektrane „Nikola Tesla“, termoelektrane „Kostolac A“ i u drugim postrojenjima „Panonskih TE-TO“, kao i za Toplanu Vreoci.
„Minimalna zarada će po prvi put doći na nivo da gotovo u celosti pokriva minimalnu potrošačku korpu, da napravimo pravičniju raspodelu onoga što se proizvede i stiče u Srbiji“, kazao je on.
Dodao je da je optimista, iako pregovori nisu laki, jer sindikati očekuju veće zarade, dok je istovremeno minimalna zarada osnovica za obračun koeficijenata ostalih zarada, odnosno da povećanje minimalca pokreće rast i drugih plata.
„Poslodavci ne mogu da ugroze svoje poslove i u ceo proces zato mora država da se uključi, ne kao posrednik, već kao učesnik“, rekao je Vučević.
Neto imovina fondova iznosila je 55,6 milijardi dinara i bila je veća za 3,4 odsto nego na kraju 2023. godine.
Ukupne neto uplate iznosile su 1,2 milijarde dinara, članovi koji ispunjavaju propisane uslove povukli su 521,8 miliona dinara, dok je prinos od ulaganja imovine fondova iznosio 1,2 milijarde dinara.
Na kraju prvog tromesečja struktura ulaganja imovine fondova nije znatno izmenjena u odnosu na prethodni period, pa su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 72,6 odsto ukupne imovine, prenosi Tanjug.
Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su 13,5 odsto, akcije domaćih pravnih lica 11,4 odsto, dok su ulaganja u inostranstvu činila 1,6 odsto ukupne imovine fondova.
Iznos akumuliranih sredstava članova fonda zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim računima članova.
Taj prosečan iznos je na kraju prvog tromesečja bio nešto veći od 278.000 dinara.
Na kraju prvog tromesečja broj korisnika koji su članovi dva ili više fondova
iznosio je 45.030, ili 20,2 odsto ukupnog broja korisnika.
Kada je reč o strukturi korisnika po polu i iznosu njihovih sredstava, nije bilo značajnijih promena u odnosu na prethodne periode.
Većinu članova činili su muškarci, koji su u ukupnom broju korisnika učestvovali sa 57 odsto, a prosečna starost korisnika je iznosila oko 48 godina.
Litar evrodizela će danas od 15 sati do sledećeg petka u isto vreme koštati maksimalno 195 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB biće 184 dinara za litar.
Prošle sedmice cena evrodizela je bila 198 dinara po litru, a benzin evropremijum BMB koštao je 187 dinara po litru.
Dizel i benzin su jeftiniji za po tri dinara.
U većini mesta pretežno sunčano, bez padavina. Ponovo je na snazi narandžasti meteo-alarm.
Jutarnja temperatura od 14 do 21, a najviša dnevna od 33 do 36 stepeni.
U Požarevcu sunčano i veoma toplo do 36 stepeni.
Najava RHMZ-a je da do kraja ove i početkom sledeće sedmice očekujemo postepen porast temperature – u većini mesta od 33 do 37 stepeni celzijusa.
Turnir se organizuje za igrače koji se rekreativno bave tenisom.
Na turniru učestvuje preko 30 igrača. Prvi meč na turniru odigran je u petak 23. avgusta od 9 časova, dok je finale u planu u nedelju 25. avgusta.
Od 24. avgusta do 1. septembra.
Ima i programa koji počinje u 4 ujutru.
Ovom prilikom Putevi Srbije obaveštavaju da će se od subote (24.08.2024.) na navedenoj deonici saobraćaj odvijati u celosti preko novoizgrađene saoobraćajne trake uključijući i novi most preko Velike Morave.
Prebacivanje saobraćaja je planirano da se izvrši u periodu između 10 i 12 časova.
Tome su, kako su naveli iz NBS, doprineli dobri makroekonomski pokazatelji, koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara.
Prema poslednjim operativnim podacima, u poslednjih godinu dana, dinarska štednja je ostvarila rast od 53,6 milijardi dinara ili 48 odsto i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.
Nova polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine, pokazala je da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina bila isplativija od devizne štednje, kako kratkoročno, tako i dugoročno.
Pored viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju, po stopi od 15, 0 odsto, većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu doprinela je dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama.
Iz NBS navode da je štednja u domaćoj valuti u poslednjih 12 godina povećana više od devet puta.
Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa dve milijarde dinara u junu 2012. godine na 36,6 milijardi dinara u junu 2024. godine.
S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89 odsto u junu 2012. godine na 8,41 odsto u junu 2024. godine.
U prvoj polovini ove godine rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do 12 meseci, dok se nešto umerenije povećanje beleži kod štednje po viđenju i štednje ročnosti preko dve godine.
Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna iznosio je 165.000 dinara.
Kada je reč o deviznoj štednji, iz NBS navode da je ova štednja u proteklih 12 godina skoro udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15 milijardi evra u junu 2024. godine.
Njen rast u prvom delu ove godine iznosio je 557,8 miliona evra ili 3,87 odsto, i u najvećoj meri rezultat je izraženijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do dvanaest meseci, a skromnije povećanje je zabeležila i štednja po viđenju, dok je kod štednje oročene na rok od jedne do dve godine evidentiran pad.
Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna iznosio je 3.162 evra.
Mere monetarne i fiskalne politike donete tokom prethodnih godina doprinele su da inflacija u Srbiji ima opadajuću putanju, pa je inflacija u julu iznosila 4,3 odsto na međugodišnjem nivou, tako da se, već treći mesec zaredom, nalazi u granicama ciljanog raspona, tri plus minus 1,5 odsto.
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održava se i tokom 2024. godine kada je Narodna banka intervenisala neto kupovinom 1,8 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na nivo preko 28 milijardi evra.
Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko 7,4 meseca uvoza roba i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Agencije Standard & Poors i Fitch povećale su izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga sa stabilnih na pozitivne, uz potvrdu kreditnog rejtinga na nivou BB+.
U NBS ocenjuju da je poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting potvrdio uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u junu, kada je realizovana prva emisija desetogodišnjih dolarskih evroobveznica za održivi razvoj od 1,5 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila 6,5 milijardi dolara.
Odmah nakon emisije obavljena je i hedžing transakcija kojom su obaveze prebačene u evro, a troškovi finansiranja dodatno smanjeni, tako da stopa nakon hedžing transakcije iznosi 4,75%.
Dodaju da je Međunarodni monetarni fond krajem juna doneo odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom.
S obzirom na dobre rezultate, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.
Zbog toga će bez električne energije biti korisnici na sledećim lokacijama:
23.08.2024. – Kostolac-8:00-14:30-Kostolac, Stari Kostolac, Ostrovo, Petka, Klenovnik
23.08.2024. – Požarevac-8:00-14:30-Drmno
23.08.2024. – Požarevac-8:00-11:00-deo naselja Bare – od crkve prema Kasidolu
Bajatović je naglasio da ne očekuje bitne poremećaje po pitanu gasa, da je Srbija obezbedila rezerve gasa, kao i da je napunjeno skladište Banatski dvor.
“Ukratko, gas neće poskupeti za domaćinstva. Kada je o industriji reč, biće malih šetanja, bez obzira na promenu cene nafte. Ukoliko ne bude nekog preterano velikog sukoba na Bliskom istoku između Izraela i Irana, situacija će se stišati. Nafta je čak pala sa 94 dolara za barel na 85. To je dobro, jer mi imamo naftnu formulu, tako da na TTF-u na referentnoj berzi gasa sad je oko 390 dolara za 1.000 kubnih metara”, rekao je Bajatović.
Kada je reč o obezbeđenim rezervnim količinama, kaže da je u Mađarskoj ostalo još 163 miliona kubnih metara gasa za Srbiju od prošle godine.
“I ono što je dobro – to je sve plaćeno. Tako da ne očekujem problem sa količinama. Za domaćinstva neće biti nikakve promene do kraja ove godine. Tako da to su dobre vesti”, istakao je Bajatović.
On je ocenio da Srbija po pitanju obezbeđenih količina gasa stoji možda najbolje u Evropi.
“Kako da vam kažem, ovo što sam ja nabrojao, kad bih gledao u procentima, u odnosu na broj potrošača i potrebe, pa to nema niko u Evropi. Imate 100 odsto puna skladišta, a u Evropi 84 odsto, ali mi mnogo više sebi možemo da pomognemo iz tih rezervi, plus ono što imamo ugovoreno. I nikad nismo imali problem sa tim”, rekao je Bajatović.
Naglasio je da Gasprom isporučuje Srbijia gas i da bi jedino problem mogao da nastane ako neko namerno ošteti Turski tok preko kojeg dobijamo ruski gas.
“Jedino ako neko sad ne raznese bombama i Turski tok, onda smo definitivno u problemu.”
Govoreći o jučerašnjem sastanku u Bukureštu, Bajatović je rekao da se razgovaralo o novoj gasnoj interkonekciji Rumunija-Srbija i istakao da je Rumunija našla nove količine gasa u Crnom moru.
“Juče smo dogovorili, oni će spustiti svojih 86 km gasovoda, a mi ćemo raditi 13 km od Mokrina, ali ćemo odraditi i gasovod od Mokrina do Beograda, što mi zovemo tim južnim krakom. Time ćemo napraviti prsten za snabdevanje unutar Republike Srbije, što je nama tehnički važno, a s druge strane, to će omogućiti da se iz tog pravca dostavlja nekde oko 1,6 milijardi kubnih metara gasa potencijalno. I to je ozbiljna difersifikacija”, naglasio je Bajatović.
Prisustvovao je i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
“Danas liturgijski slavimo Svete prepodobne Zosima i Jakova, tumanske svetitelje. Kada ih liturgijski proslavljamo, to ne znači samo puko sećanje na njih i onog što se desilo u prošlosti. To je živi susret sa njima, jer upravo sveta liturgija jeste ikona budućeg Carstva Božjeg. Ona je projava Carstva Božjeg”, rekao je mitropolit Ignatije, objavila je SPC.
Pored mitropolita braničevskog Ignatija, na liturgiji su sasluživali mitropoliti šumadijski Jovan, timočki Ilarion i niški Arsenije.
Veliki broj vernika je povodom obeležavanja manastirske slave posetio Tumane.
O životu i podvizima Prepodobnog Zosima Sinaita nema sačuvanih istorijskih podataka, osim narodnih predanja o njegovoj nedužnoj smrti, koja su zabeležena tek u 19. veku.
Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Ako se uzme kao tačna pretpostavka da je Prepodobni Zosim bio učenik Grigorija Gornjačkog, onda iz toga može da se zaključi da je u Srbiju verovatno došao sa svojim učiteljem u Gornjačku klisuru, odakle je vremenom, želeći usamljeniji i skrovitiji život, prešao u Podunavlje, gde je nastavio život u tumanskim šumama.
Kako se navodi na sajtu manastira Tumane, za mesto svoga tihovanja odabrao je pećinu isposnicu u kojoj je uredio prostor za život i bogosluženje.
U narodu braničevskog kraja vekovima živi predanje da se Prepodobni Zosim Sinait upokojio kada ga je nehotice ranio Miloš Obilić, koji je imao dvor u neposrednoj blizini manastira Tumane i koji je u njegovoj okolini obično lovio.
Svi putopisci koji su se našli u Tumanu tokom 19. veka sa manje i više detalja opisali su spomenuto predanje.
Prvi koji je ostavio svedočenje o Prepodobnom Zosimu Sinaitu bio je Joakim Vujić, koji je manastir Tuman posetio 1826. godine i koji u svojima spisima navodi da u znak pokajanja Obilić je počeo da gradi crkvu, stigao do krova, ali ga je pozvao knez Lazar kako bi se dogovorili hoće li ići u boj na Kosovo.
Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tumane i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov, rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice.
Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeo.
Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Napustio je službu i svetovni život, pa je uz vladiku Nikolaja započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča.
Pre Drugog svetskog rata bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega vatreni propovednik vere.
Predvideo je oba bombardovanja Beograda i bombardovanje manastira Žiče.
U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
Narod na današnji dan odlazi u manastir moleći se od svetitelja za lek, a u manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije i drugih bolesti.
Jedna reverzibila je već ušla u pogon, a termokapaciteti, koji si bili u kapitalnim remontima i revitalizaciji se vraćaju u pogon, tako da u EPS ne očekuju probleme u proizvodnji električne energije u narednom periodu, pa ni u predstojećoj zimskoj sezoni.
Termoelektrana Kostolac B3 je počela sa probnim radom, a od oktobra će taj proizvodni kapacitet od 350 megavata biti na mreži u kontinualnom radu.
„To umnogome relaksira situaciju i obezbediće sigurnije snabdevanje električnom energijom tokom predstojeće zime. Sve što sada radimo usmereno je na to da se poveća proizvodnja i obezbedi siguran rad proizvodnih kapaciteta. Čuvamo ugalj na deponijama, akomulacije su premašile planirane količine. U njima je uskladišteno više od 550 gigavata električne energije. Imamo više od 1,5 miliona tona uglja na deponijama, tako da ćemo već u septembru imati uskladišteno više od dva milina tona uglja”, rekao je Žarković.
On je napomenuo da uvoz uglja nije finansijski nepovoljan po EPS „jer je cena električne energije proizvedene od uvoznog uglja niža od one koju bismo platili da iste te količine struje uvozimo”.
Pripremajući se za neophodne remonte, a koji se sprovode prema planu, EPS je unapred kupovao električnu energiju u periodima kada je najjeftinija.
„Optimizacijom rada proizvodnih kapaciteta na dnevnom novou u poziciji smo kupovine jeftinijih sati, prvenstveno u ‘solar satima’. Ostvarili smo efekat da je naša kupovina 20 do 25 odsto jeftinija od realizovanih cena na tržištu i berzama”, rekao je sagovornik Energije Balkana.
Prisutne je pozdravio gradonačelnik Grada Požarevca Saša Pavlović koji je istakao da se svi u Požarevcu raduju gostima a posebno onima sa prostora Kosova i Metohije:
„Srbija se, pored prirodnih lepota, odlikuje i poštovanjem svoje tradicije i nasleđa. Zato mi je drago što je nosilac ovog projekta koji nosi naziv „Kultura i identitet Srba bez granica – deci Kosova sa ljubavlju“ upravo Kolo srpskih sestara „Bosiljka Bosa Pavlović“. Ovo požarevačko udruženje koje ponosito nosi naziv bake naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili jeste i vaš domaćin, te sam uveren da ste u pravim rukama. Sve što ćete od njih naučiti, kroz radionice i obilaske kulturnih i istorijskih znamenitosti, ima za cilj da vam pruži dokaz da ste deo jednog velikog i značajnog naroda.“
Ispred Kola srpskih sestara obratila se predsednica dr Jasmina Živković koja se zahvalila lokalnoj samoupravi što je podržala ovaj projekat treću godinu za redom.
Zatim su razmenjeni prigodni pokloni između domaćina i gostiju kao i pokloni sa decu koju je obezbedilo Kolo srpskih sestara u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Pretežno sunčano vreme na severu i zapadu zemlje, a u ostalim krajevima promenljivo oblačno.
Kratkotrajna kiša ili pljusak mogući su samo ponegde na jugu i istoku zemlje.
Jutarnja temperatura od 16 do 22 stepena, a najviša dneva od 28 stepeni do 32 stepena.
I u Požarevcu sunčano vreme, uz 32 stepena u najtoplijem delu dana.
I u četvrtak biće sunčano i toplo, uz moguću kišu i temperaturu do 32 stepena.
Od petka još toplije, temperature i do 38°C.
U četvrtak (22.08.) na severu i zapadupretežno sunčano, a u ostalom delu zemlјe promenlјivo oblačno, na jugu i istoku ponegde sa kratkotrajnom kišom ili plјuskom sa grmlјavinom.
Od petka do kraja sedmice (23 – 25.08.) porast temperature – u većini mesta duži sunčani intervali i maksimalna temperatura od 30 do 36 °C. Padavine se, uz lokalni razvoj oblačnosti, očekuju tek ponegde u brdsko-planinskim predelima.
Ukupno su projektovane 122 bušotine, odnosno 14.570 m bušenja.
– Cilj i namena ovih istraživanja je da se stvore neophodni uslovi za izradu narednog “Elaborata o rezervama uglja” koji će poslužiti za izradu rudarske projektne i investicione dokumentacije za dalji rad na kopu – navedeno je u projektnoj dokumentaciji.
Istraživanja će trajati dve kalendarske godine u kontinuitetu i izvodiće se u smeru napredovanja površinskog kopa, od trenutnog stanja radova do Dunava na severu.
Istražni prostor je ležište uglja Drmno, koje je sastavni deo Kostolačkog ugljonosnog basena i nalazi se na 50 km jugoistočno od Beograda.
Procenjena ukupna vrednost bez PDV-a iznosi 187.434.840 dinara.
Javni poziv je otvoren do 10. septembra.
Blokovi TE „Kostolac A“ proizveli su ukupno 1.125.721MWh. Ovom proizvodnom rezultatu doprineo je blok A1 sa 316.290 MWh električne energije i blok A2 sa 809.431 MWh.
Blokovi TE „Kostolac B“ proizveli sudo kraja jula 2.100.088MWh, u skladu sa potrebama sistema.
Blok B1, koji se do početka septembra nalazi u kapitalnom remontu, proizveo je za prvih sedam meseci 787.544 MWh, dok je blok B2 proizveo 1.312.544 MWh.
Prepodobni Zosim Tumanski bio je veliki molitvenik i duhovnik. O njegovom životu nema sačuvanih istorijskih podataka. Po predanju živeo je sam u kamenoj pećini isposnici kod današnjeg manastira Tumane.
Po narodnom verovanju, nehotice ga je, prilikom lova, ustrelio Miloš Obilić, koji je, na mestu gde je starac izdahnuo, podigao crkvu, odnosno manastir koji se danas zove Tumane.
Mošti Prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tumane i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Stekao je dva doktorata u Francuskoj, ali ga je jednom prilikom dotakla blagodat Božja.
Napustio je službu i svetovni život, pa je uz vladiku Nikolaja započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča.
Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Izuzetno skroman i ćutljiv, stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Prebijen je do smrti 1946. godine.
Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumane. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
Praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih svečano se obeležava u manastiru Tumane, gde se očekuje na desetine hiljada vernika.
U 8.30 počinje Sveta arhijerejska liturgija, blagosiljanje slavskog kolača u 10, akatist svetiljima i molitva za zdravlje u 11 sati.
“Na obilaznici oko Beograda kao i na pojedinim deonicama na srpskim auto-putevima od jutros je Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zabranilo je preticanje kamionima. Na ovim deonicama kamioni više ne smeju da pretiču ni jedni druge kao ni putnička vozila. Postavili smo sabraćajne znake koji upozoravaju vozače kamiona na deonice na kojima je zabranjeno preticanje. Želimo da iskorenimo lošu naviku vozača kamiona, koji preticanjem dovode u opasnost i svoj i tuđe živote”, istakao je Vesić.
Zabrana preticanja za kamione jasno je obeležena saobraćajnom signalizacijom, a postavljena je na više deonica na auto-putevima, saopštilo je resorno ministarstvo.
Reč je o deonicama od petlje Beograd do petlje Bubanj potok, odnosno na obilaznici oko glavnog grada, kao i na delu od petlje Kovilj do petlje Beška, u zoni mosta “Beška” preko Dunava, naveo je ministar.
Takođe, dodaje da zabrana važi na delu auto-puta E-75 od petlje Stara Pazova do petlje Požarevac, kao i od petlje Predejane do petlje Vladičin Han, u zonama mostova Džemin Do i Vrla.
Kamioni ne smeju da pretiču ni između petlje Surčin jug i petlje Ub, niti od petlje Šimanovci do petlje Beograd, kao ni između petlje Hrtkovci do Šapca, odnosno do kraja izgrađene brze saobraćajnice.
Vesić je precizirao da je postavljeno 140 znakova saobraćajne signalizacije na svim ovim deonicama, kojima će se regulisati zabrana preticanja teretnih vozila.
Ukazao je da je analizom bezbednosti u saobraćaju na pojedinim deonicama auto-puteva i drugih saobraćajnica sa velikim opterećenjem pokazano da njima dnevno prođe od 20.000 do 46.000 vozila, među kojima je 15 do čak 30 odsto kamiona kao i da je evidentiran veliki broj saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala teretna vozila.
Naveo je da je ukupan broj saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala teretna vozila na pojedinim deonicama od 2016. do 2022. godine čak – 805.
“Zato je ovo tek početak. Da bismo promenili ovu crnu statistiku doneta je ova mera. Pratićemo efekte koje imamo u saobraćaju u narednom periodu i na osnovu toga donećemo odluku da li će preticanje teretnjacima biti zabranjeno na još nekim deonicama auto-puteva. Preticanje teretnjaka na auto-putevima kako medjusobno tako i putničkih vozila usporava saobraćaj, ali pre svega ugrožava bezbednost svih vozača. Hoćemo da sačuvamo živote ljudi i da podignemo bezbednost na još viši nivo“, poručio je ministar Vesić.
Vrednost nabavke i postavljanja saobraćajne signalizacije iznosi 3,5 miliona dinara bez PDV.
Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u sredu 21. avgusta, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u četvrtak 22. avgusta 2024. godine.
U Srbiji do 31. avgusta važi Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, koja se primenjuje od 1. marta u cilju sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavanju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica.
Prema toj uredbi koju je usvojila Vlada Srbije, maksimalna maloprodajna cena brašna tipa T-400 glatko ne sme prelaziti 54,99 dinara po kilogramu, odnosno maksimalna proizvođačka cena ne sme prelaziti 45 dinara po kilogramu.
Trgovci na malo koji prodaju prehrambene proizvode obavezni su i da u strukturi dnevne ponude svih vrsta brašna tip T-400 glatko imaju najmanje jednu robnu marku tog tipa brašna u pakovanjima do jednog kilograma, uključujući jedan kilogram.
Uredbom je propisano i da maksimalna maloprodajna cena brašna tip T-500 ne sme prelaziti 54 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena je 46,31 dinar.
Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 30 odsto hleba od brašna T-500.
Za kršenje Uredbe propisane su novčane kazne za pravna lica i preduzetnike od 5.000 do 2.000.000 dinara, a može se izreći i zaštitna mera zabrana vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na grob Slobodana Miloševića, u dvorištu porodične kuće u Nemanjinoj ulici, predstavnici Gradskog odbora SPS-a Požarevac položili su vence.
Srećko Bosić, predsednik Gradskog odbora SPS-a u Požarevcu između ostalog je rekao da se svake godine tradicionalno obeležava dan rođenja predsednika Miloševića.
“Danas je 83 godine od rođenja našeg predsednika, i da je živ pitanje je da li bi situacija bila ista, ali su to rešene stvari. Ni mi ni svi građani Srbije se ne trude posebno da pokažu je predsednik Milošević bio u pravu. Svi drugi i dalje napadaju i predsednika i Srbiju. Vreme pokazuje da je predsednik apsolutno bio u pravu. Bez toga da ga mi čuvamo i bez toga da ga mi branimo. Njegova ranija dela i njegove ranije reči govore da sve što kazao za vreme svoje vladavine i kasnije ima apsolutne istine u tome. Gradski odbor će sve vreme i dlaje čuvati uspomenu na predsednika Miloševića”, zaključio je Bosić.
Mere energetske sanacije sprovode se kroz saradnju sa privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom, uslugama i radovima na energetskoj sanaciji stambenih objekata. Cilj sprovođenja mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova je unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima na teritoriji grada Požarevca.
1) zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenatatermičkog omotačaOva mera obuhvata i prateću opremu za prozore/vrata, kao što su okapnice,prozorske daske, roletne, kapci i dr, kao i prateće građevinske radove nademontaži i pravilnoj montaži prozora/vrata, kao što je demontaža starihprozora/vrata i odvoz na deponiju, pravilna montaža prozora, obrada okoprozora/vrata gips-karton pločama, gletovanje, obrada ivica i krečenje okoprozora/vrata sa unutrašnje strane zida.
Spoljna stolarija sa sledećim minimalnim tehničkim karakteristikama(U-koeficijent prolaza toplote): – U≤ 1.3 W/m2K za kompletan prozor ( kada je atest rađen za ceo sklop stakla irama ) ; – U≤ 1.3 W/m2K za ostakljenje prozora i balkonskih vrata ( kada je atest rađenza transparentnt površine ); – U≤ 1.3 W/m2K za profile prozora i balkonskih vrata ( kada je atest rađen zaram );- U≤ 1.6 W/m2K za vrata ka negrejanim prostorima;
2) postavljanje termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu iostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoruU okviru ove mere moguće je izvršiti nabavku i ugradnju materijala zatermičku izolaciju spoljnih zidova/podova sa svim slojevima potrebnim zaupotrebu kao što su lepkovi, rabic mrežica, folije, cementna košuljica,hidroizolacija, završni sloj zida ili poda. Ovom merom je neophodnoispuniti sledeće kriterijume energetske efikasnosti: – Minimalna debljina termičke izolacije na spoljnim zidovima mora iznositi10 cm, osim ako ne postoji tehnička mogućnost da se postavi ta debljinaizolacije;
3) postavljanje termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavaniceU okviru ove mere moguće je izvršiti i ugradnju i nabavku materijala zatermičku izolaciju krova ili tavanice iznad grejanog prostora, Ova meramože obuhvatiti, u slučaju da je oštećen krovni pokrivač i hidroizolacionikrovni sistem, i građevinske radove na zameni hidroizolacije i drugihslojeva krovnog pokrivača, kao i limarske radove, ali ne i radove na zamenikonstruktivnih elemenata krova.Ovom merom je neophodno ispuniti sledeće kriterijume energetskeefikasnosti: – Minimalna debljina termičke izolacije krova ili tavanice iznad grejanogprostora mora iznositi 20 cm, osim ako ne postoji tehnička mogućnost da sepostavi ta debljina izolacije;
4) zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivo,prirodni gas*ili električnu energiju (kotao ili peć) efikasnijimkotlom na_gas,U okviru ove mere moguće je izvršiti zamenu postojećeg grejača prostora inabavku i instalaciju efikasnijeg kotla na prirodni gas. Ovom merom nijepredviđeno finansiranje ugradnje gasne instalacije.Ovom merom je neophodno ispuniti sledeće kriterijume energetskeefikasnosti: – Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) koji koristiprirodni gas mora biti najmanje 90%. Kotao mora biti opremljen propisimapredviđenim funkcijama sigurnosti i funkcijom automatske regulacije, kaošto je regulacija temperature u razvodnom vodu i slično;NAPOMENA:* Moguće je izvršiti zamenu postojećeg kotla na prirodan gas koji jeugrađen u periodu dužem od 15 godina od dana objavljivanja ovog Javnog poziva.Zamena može biti izvršena isključivo nabavkom i instalacijom
kondenzacionog kotla na prirodni gas sa minimalnim stepenom korisnostijednakim 100%.
5) zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivo ili električnu energiju (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na biomasuU okviru ove mere moguće je izvršiti zamenu postojećeg grejača prostora inabavku i instalaciju efikasnijeg kotla na biomasu (drvni pelet, briket,sečka). U primeni ove mere sledeći kriterijum energetske efikasnosti morabiti ispunjen: – Minimalni stepen korisnosti kotla na biomasu (grejač prostora) (drvnipelet, briket, sečka) mora biti najmanje 85%. Kotao mora biti opremljenpropisima predviđenim funkcijama sigurnosti i funkcijom automatskeregulacije, kao što je regulacija temperature u razvodnom vodu i slično;
6) ugradnja toplotnih pumpi U okviru ove mere predviđena je ugradnja sledećih toplotnih pumpi: toplotnapumpa vazduh-vazduh; toplotna pumpa vazduh-voda, toplotna pumpa zemlja-voda(sa horizontalnim kolektorima ili sa geosondama) ili toplotna pumpa voda-voda. Pri primeni ove mere nije obavezna zamena postojećeg kotla ili peći.Toplotna pumpa mora da ima minimalni SCOP (sezonski koeficijent grejanja)prema izvoru toplotne energije: – Vazduh, više od 3,4; – Zemlja, više od 4,0;- Voda, više od 4,5;
7) zamena postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela i pratećeg pribora. Ova mera se sastoji od zamene/ugradnje: (i) elektronski regulisanihcirkulacionih pumpi, (ii) izolacije cevne mreže, (iii) grejnih tela kao što suradijatori, „fan-coil“ aparati, cevi podnog grejanja i sl., (iv) sistemaregulacije i kontrolnih uređaja (balansnih ventila, razdelnika, regulatoraprotoka) i, (v) uređaja za merenje toplote, kao što su kalorimetri. Obavezna jeugradnja termostatskih ventila na grejnim telima. Ovom merom može bitiobuhvaćena freonska instalacije „multi-split“ sistema sa direktnomekspanzijom, ako se vrši u kombinaciji sa merom iz stava 1, tačka 6) tj.ugradnjom toplotne pumpe vazduh-vazduh. Ova mera se može primeniti samozajedno sa nekom od pojedinačnih mera iz stava 1, tačka 4) ili 5) ili 6) iz ovogodeljka ili paketa koji sadrži navedene mere. Mera će se sufinansirati saudelom do 50% bespovratnih sredstava, ako se primenjuje sa nekom odnavedenih pojedinačnih mera ili odgovarajućim udelom u slučaju primeneosnovnog, standardnog ili naprednog paketa;
8) ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremupotrošne tople vode;
9) ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnjuelektrične energije za sopstvene potrebe, ugradnje dvosmernog mernoguređaja za merenje predate i primljene električne energije i izradeneophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova naugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnjuelektrične energije koji su u
Pored toga, uprkos novonastaloj situaciji sva radna mesta u kompaniji ostaće u potpunosti sigurna. Međutim, zbog štete uzrokovane požarom, dinamika proizvodnje biće prilagođena raspoloživim kapacitetima, pa se može očekivati da Plazma i pojedini brendovi u određenim pakovanjima, neće kontinuirano biti dostupni na svim prodajnim mestima i na svim tržištima.
„Za nas je najvažnije da niko od zaposlenih i ljudi koji su učestvovali u gašenju požara nisu povređeni. Naši timovi uveliko rade na reorganizaciji planova poslovanja, kako bismo se što pre vratili svakodnevnim poslovnim rutinama. Neizmerno sam zahvalan svim kolegama koje su pokazale neverovatan trud, zalaganje, i spremnost da se prilagode situaciji. Posebno smo ponosni na činjenicu da će sva radna mesta u kompaniji Bambi tokom trajanja ove situacije biti u potpunosti bezbedna. Agilnost i posvećenost zaposlenih ključni su u ovom izazovnom periodu, kako bismo našim vernim potrošačima nastavili da nudimo njihove omiljene brendove”, istakao je Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.
Iako je u rad pušten proizvodni pogon koji nije bio zahvaćen požarom, deo proizvodnih linija moraće da se obnovi kako bi proizvodnja mogla da se nastavi u punom kapacitetu.
„Trenutno radimo na prioritizaciji portfolija i u skladu sa kapacitetima proizvodnih linija, menjaće se i struktura portfolija, kao i dostupnost proizvoda. Bambi svakako nastavlja da plasira svoje proizvode na tržište, ali možemo očekivati da u određenom periodu ispred nas Plazma i pojedini brendovi neće uvek biti dostupni na svim prodajnim mestima i na svim tržištima. Svi znamo da je Plazma mnogo više od keksa, to je ukus koji je obeležio odrastanja mnogih generacija. Zato su i naši napori usmereni ka tome da pronađemo optimalna rešenja kako bismo se što pre vratili uobičajenom poslovanju, te molimo sve naše verne potrošače, kupce i partnere za razumevanje i mrvicu strpljenja”, rekao je Stajković.
Kompanija Bambi je pre pet godina postala deo Coca-Cola HBC grupe i kako ističu posebno im znači što u svemu ovome nisu sami.
„Novonastale okolnosti u potpunosti su izmenile poslovnu dinamiku naše kompanije, ali i ubrzale naše razvojne planove. U ovakvoj situaciji za nas je izuzetno značajno što iza nas stoji jedan veliki sistem kao što je Coca-Cola HBC. Uz ogromnu podršku i ekspertizu kolega iz grupe, mi investiramo u izgradnju, obnovu i proširenje kapaciteta, kao i pronalaženje načina da što pre nastavimo da proizvodimo sve naše proizvode punim kapacitetom. Upravo zato ćemo u pomenutu obnovu da investiramo još više od prvobitnog plana, u skladu sa najvišim mogućim standardima“, zaključio je generalni direktor kompanije Bambi.
Bambi proizvodi nastaviće da budu sinonim za kvalitet, jer je to osnova poslovanja kompanije i nešto oko čega se neće praviti kompromis.
Ovaj tekst objavljen je na osnovu projekta o sufinansiranju medijskih sadržaja Grada Požarevca pod nazivom “GRAD POŽAREVAC – GRAD BUDUĆNOSTI”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
U dokumentu se ističe da su plaže i staništa na niskim delovima obale osetljivi na obalne poplave, rast nivoa mora i rizik od nestanka.
“Projektovani porast nivoa Jadranskog mora, kao mora sa prirodnim bogatstvima, do kraja veka je 35 centimetara, što će uticati na mogućnosti za rekreaciju na njegovim plažama koje postaju nedostupne ili neprivlačne zbog erozije”, navodi se u Nacrtu.
Uticaji se, kako se dodaje, proširuju na turističku infrastrukturu i stanovanje, što dovodi do gubitka privrednih dobara kao što su restorani, smeštajni kapaciteti i plaže.
“Funkcionalnost vitalne infrastrukture kao što su luke, marine i brodogradilišta takođe je ugrožena, što kasnije smanjuje ukupnu turističku privlačnost primorskih regiona”, konstatovano je u dokumentu.
Projekcije ukazuju da su najugroženija područja Ulcinj (posebno Ada Bojana), Bar, Tivat i delovi Bokokotorskog zaliva, uključujući i Kotor.
U Nacrtu se navodi da su delovi obale od Bokokotorskog zaliva do ušća Bojane izloženi delovanju talasa i poplavama, kao i da trenutno ne postoje mere za zaštitu od rasta nivoa mora.
Kiša i pljuskovi biće češći u centralnim i južnim krajevima Srbije, a ponegde će biti praćeni gradom i jakim ili olujnim vetrom.
Van grmljavinskih razvoja vetar će biti slab do umeren, različitih smerova, u donjem Podunavlju, Braničevu i Banatu povremeno i pojačan, južni i jugoistočni.
Najniža temperatura od 16 do 22 stepena, najviša od 27 na zapadu i jugu Srbije do 34 stepena u Banatu.
U Požarevcu promenljivo oblačno, toplo i nestabilno. Pojava kiše i lokalnih pljuskova sa grmljavinom očekuje se ujutro i pre podne.
U prvom delu dana duvaće uglavnom slab promenljiv vetar, a posle podne umeren jugoistočni. Najniža temperatura od 20 do 22, najviša oko 30 stepena.
U Srbiji u sredu promenljivo oblačno i nestabilno, mestimično sa pljuskovima i grmljavinom.
Od četvrtka će padavine, uz dnevni razvoj oblačnosti, biti češće u brdsko-planinskim predelima jugozapadne, južne i istočne Srbije, dok će u ostalim krajevima uglavnom biti suvo sa sunčanim intervalima. Maksimalna temperatura od 30 do 36 stepeni.
