Verovatno je sve počelo sasvim slučajno, pre više hiljada godina. Prema jednoj priči, kiša je isprala masnoće i pepeo koji je ostao posle žrtvovanja životinja, poslavši ih direktno u obližnju reku, gde se stvorila sapunica s neverovatnom sposobnošću da očisti kožu, ruke i odeću.
Možda je ideja nastala zahvaljujući penastim rastvorima koji su nastali ključanjem ili gnječenjem određenih biljaka. Kako god, drevno otkriće sapuna izmenilo je ljudsku istoriju, piše Njujork tajms. Iako naši preci to nisu mogli da predvide, sapun bi mogao da bude jedna od naših najefikasnijih odbrana protiv nevidljivih patogena. Ljudi obično gledaju na sapun kao na blag i nežan proizvod, ali za mikroorganizme, on je izuzetno destruktivan.
Kap običnog sapuna razblaženog u vodi dovoljna je da uništi i ubije mnoge vrste bakterija i virusa, uključujući novi koronavirus koji se proširio svetom. Tajna izuzetne moći sapuna leži u njegovoj hibridnoj strukturi. Sapun je sačinjen od molekula u obliku čioda, od kojih svaka ima hidrofilnu “glavu” – što znači da se lako veže s vodom – i hidrofobni “rep” – koji izbegava vodu i vezuje se za ulja i masti.
Ovi molekuli kada se nađu u vodi, naizmenično “lebde” kao pojedinačne jedinice, delujući zajedno s drugim molekulima u rastvoru i sjedinjujući se u male mehuriće zvane micele, s “glavama” okrenutim prema spolja, a “repovima” ka unutra. Neke bakterije i virusi imaju lipidne membrane koje podsećaju na dvoslojne micele, sa dve trake hidrofobnih repova, zaglavljenih u sendviču između dva prstena hidrofilnih glava. Ove membrane su obložene važnim proteinima koji omogućavaju virusu da zarazi ćelije i obavljaju vitalne zadatke koje održavaju bakterije živim.
Patogeni obmotani lipidnim membranama su koronavirusi, HIV, virusi koji izazivaju hepatitis B i C, herpes, ebola, zika, denga groznice i različite bakterije koje napadaju crevni i respiratorni trakt. Kada perete ruke sapunom i vodom, vi zapravo okružite migroorganizme na vašoj koži molekulima sapuna.
Hidrofobni “repovi” molekula sapuna koji plutaju pokušavaju da izbegnu vodu, i onda se kače za lipidne ovojnice virusa i mikroba, razdvajajući ih. “Ponašaju se kao gvozdena poluga i slabe ceo sistem”, kaže profesor Pal Tordarson, koji vodi katedru za hemiju na Univerzitetu Novi Južni Vels. Esencijalni proteini se izlivaju iz raspuknutih membrana u vodu, ubijajući bakterije i čineći viruse beskorisnim, piše Nedeljnik.
U sinergijskom delovanju, neki molekuli sapuna narušavaju hemijske veze koje omogućavaju bakterijama, virusima i prljavštini da se lepe na površinu, uklanjajući ih sa kože. Miceli mogu takođe da se nakupe oko čestica prljavštine i delova virusa i bakterija, zadržavajući ih u nekoj vrsti plutajućih kaveza. Kada isperete ruke, svi mikroorganizmi koji su oštećeni, zarobljeni i ubijeni molekulima sapuna, bivaju isprani.
Generalno, ostala sredstva za ruke nisu tako pouzdana kao sapun. Sredstva za dezinfekciju s najmanje 60 odsto alkohola deluju na sličan način, pobeđujući bakterije i viruse uništavajući njihovu lipidnu membranu. Ali oni ne mogu lako da uklone mikroorganizme s kože.
Postoje i oni virusi koji ne zavise od lipidne membrane koja služi za to da inficira ćelije, kao i bakterije koje štite svoje osetljive membrane čvrstim štitom sačinjenim od šećera i proteina. Primer su bakterije koje izazivaju meningitis, upalu pluća, infekcije kože i dijareju, kao i virus hepatitisa A, poliovirusi, rinovirusi i adenovirusi (česti uzročnici prehlada).
Ovi otporniji mikrobi su uglavnom manje podložni hemijskom napadu etanola i sapuna. Ali energično trljanje sapunom i vodom, ipak, može da očisti ove mikrobe sa kože, što je delom i razlog zašto je pranje ruku efikasnije od sredstava za čišćenje. Sredstva za dezinfekciju na bazi alkohola dobra su rezerva kada nemamo pristup sapunu i vodi, piše Nedeljnik.
Neverovatno je da u doba robotike koja se koristi u hirurgiji i genske terapije, taj drevni izum, sapun u malo vode, koji je hiljadama godina ostao nepromenjen, predstavlja najvredniju i najefikasniju zaštitu. Kada iz navike dodirujemo oči, usta i nos, a što radimo na svaka dva i po minuta, tim potencijalno opasnim mikrobima otvaramo put do naših unutrašnjih organa.
Kao osnovna svakodnevna higijena pranje ruku je prihvaćeno relativno skoro. Negde oko 1840. godine, dr Ignaz Semelvajs, mađarski lekar, otkrio je da manje žena umire na porođaju ako doktori operu ruke pre intervencije. U to vreme mikrobi nisu baš bili poznati kao nosioci bolesti, a mnogi lekari ismevali su ideju da nedostatak lične higijene može da dovede do smrti njihovih pacijenata. Ocrnjen od kolega, dr Semelvajs je prisiljen da ode u sanatorijum, gde su ga stražari pretukli i na kraju je preminuo od posledica infekcije rana.
Florens Najtingejl, engleska medicinska sestra i statističarka, promovisala je pranje ruku sredinom 1800, ali tek 1980-ih godina su centri za kontrolu i prevenciju bolesti izdali prve zvanične smernice za higijenu ruku u svetu.
Pranje ruku sapunom i vodom jedna je od ključnih praksi javnog zdravlja koje mogu znatno da uspore pandemiju i ograniče broj inficiranih, sprečavajući katastrofalnu preopterećenost bolnica i zdravstvenog sistema. Ali to može da deluje samo ako se ruke peru temeljno i često: uzmite sapun, dobro nasapunajte ruke, protrljajte dlanove i nadlanice, perite ruke i između prstiju ukrštajući ih, trljajte prste dlanovima i obrnuto, a ne zaboravite i oba palca.
Mladi i zdravi ljudi treba temeljno da peru ruke naročito tokom pandemije, jer mogu da prošire bolest na one ranjivije. Sapun je više od ličnog zaštitnog sredstva; kada se pravilno koristi, postaje deo zaštite cele zajednice. Na molekularnom nivou sapun deluje razbijanjem materija, ali na nivou društva pomaže da se sve održi. Zapamtite ovo sledeći put kad krenete da zaobilazite lavabo i sudoperu: životi drugih ljudi su u vašim rukama, prenosi b92.
