Srbija je bezbedna, ali fale turistički stručnjaci

OBRAZOVANI kadrovi, bolja saobraćajna infrastruktura, kreativni mladi ljudi, ljubazno osoblje i najviše od svega – osmeh, potrebni su srpskom turizmu.

– Nije više cilj prodati uslugu nego je ponovo prodati – kaže Pavković. – U svetu je najteže obezbediti lojalnost, a to se stiče izuzetno teško.

Jedan od primera koliko se ugled u turizmu teško dobija i lako gubi svakako je Turska. Ova zemlja je 2000. godine imala 10,5 miliona turista, a 2015. godine 36,2 miliona gostiju. Za nekoliko politički turbulentnih meseci broj turista se sunovratio, a zarada smanjila za 10 milijardi dolara. I kada se destinacija naizgled nađe u bezizlaznoj situaciji, ipak ima spasa.

– Iskrenost i mediji su najjače oružje turističkih radnika – otkriva Pavković. – Mediji mogu da stvore probleme, ali i da umire ljude. Zbog toga je prvo pravilo: nemojte lagati. Na krizno odredište treba dovoditi veliki broj medija i biti iskren s njima. Takođe, građansko novinarstvo je savršen način da se za neko mesto čuje, ali i da se “sahrani”. Tačnije, dovoljno je da unese crv sumnje. Naime, zadovoljan gost podeli slike i utiske s pet prijatelja, a nezadovoljan s duplo više njih.

U osnovi turizma svako ko se bavi ovom privrednom granom zna da u ovom poslu postoje samo dve situacije: rizik ili kriza. Zbog toga, dobri menadžeri neprestano prave spisak rizika. Turisti putuju da bi se opustili i odmorili, pa su osnov dobrog odmora bezbednost i dobra usluga. Srbija je bezbedna zemlja, ali usluga mora da bude besprekorna. Zbog toga, najveći rizik srpskog turizma su nekvalifikovani i neljubazni ljudi.

– Naročito u unutrašnjosti Srbije vlada uverenje da turizmom može svako da se bavi, a pošto se uspešnost meri brojkama i profitom, kada se podvuče crta, jasno je da je obrazovanje u turizmu najvažnije – kaže Pavković. – Nije dovoljno imati novac i izgraditi objekat, morate imati i dobru promociju, sadržaj, ljubazno osoblje, dobar proizvod…