PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

Srbija proširuje obim “zelenih” investicija da bi podstakla oporavak od posledica kovida i izgradila otpornost na buduće krize, a naročito za svoje najugroženije građane.

U nameri da pomogne Srbiji da ostvari svoje strateške ciljeve – dekarbonizaciju ekonomije i uključivanje većeg broja građana u energetsku tranziciju – Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je zajam u protivvrednosti od 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za građane, saopšteno je iz Svetske banke.

Cilj projekta je da doprinese uštedi energije i omogući građanima veću udobnost i toplije domove, kroz ulaganja u čista i efikasna rešenja za grejanje i ugradnju sistema krovnih solarnih panela, istovremeno napuštajući fosilna goriva koja zagađuju vazduh i čine i većinu energenata korišćenih u Srbiji.

“Stambeni sektor u Srbiji poseduje veliki neiskorišćen potencijal za unapređenjeenergetske efikasnosti: domaćinstva čine oko jednu trećinu finalne potrošnje energije u Srbiji, a oko tri četvrtine energije koju koriste služi za grejanje”, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Pontara smatra da ulaganja potrebna za povećanje energetske efikasnosti, naročito u porodičnim kućama u kojima živi najveći broj građana sa nižim prihodima, doneće značajne socijalne, ekonomske i ekološke koristi.

Očekuje se da će tokom pet godina trajanja projekta ulaganje u održivo grejanje stići do 25.000 domaćinstava.

Oko 2.500 najugroženijih domaćinstava dobiće podršku putem “dopunskih subvencija” za socijalnu inkluziju, a takođe se očekuje da 3.000 domaćinstava prestane da koristi tradicionalne vidove grejanja na čvrsta goriva, navodi se u saopštenju.

Ugradnja krovnih solarnih panela trebalo bi da za 4 megavata poveća ukupnu instalisanu snagu postrojenja na obnovljive izvore energije.

U okviru projekta, prioritet za investicije biće porodične kuće, koje su često neadekvatno termoizolovane i, naročito u seoskim sredinama, za grejanje koriste ložišta na ugalj i drva, iako su ona manje efikasna i proizvode više zagađenja. U gradskim sredinama, 60 odsto domaćinstava koja nemaju pristup centralnom ili daljinskom grejanju greje se na drva, a još 15 odsto njih na ugalj.

Grejanje stambenih objekata predstavlja značajan izvor zagađenja u gradovima Srbije, naročito tokom zimskih meseci, kada je odgovorno za više od polovine emisija finih čestica (PM2,5) jer se najveći deo potreba za toplotnom energijom zadovoljava korišćenjem ogrevnog drveta i uglja.

Nedavno istraživanje Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana pokazalo je da se termoizolacijom zidova i krovova i zamenom prozora na porodičnim kućama mogu ostvariti uštede energije od preko 50 odsto, kaže se u saopštenju.

KOMENTARIŠI