Mnogi pacijenti otkriju da su „zamastili krvne sudove“ tek kada završe u bolnici zbog srčanog ili moždanog udara. Preventiva postoji a najvažnije je obratiti pažnju na ishranu.

„Dozvoljene vrednosti holesterola prilikom analiza, su sve manje. Najnovije prekoruke kažu da novou holesterola treba da budu – što niže to bolje“, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, prof. dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Pacijenti uglavnom znaju da, kada urade analize, na njima mogu videti ukupne vrednosti holesterola, a njegove podvrste je važno pratiti.

Lekarima je važno da prate takozvani loš holesterol. Njegov nivo treba da bude manji, po najnovijim preporukama, od 1,4 milimola po litru.

Granica je pomerena zbog brojnih studija koje su pokazale da se smanjenjem tog nivoa, smanjuju i kardiovaskularni problemi.

„I holesterol i trigliceridi su nešto što mi stručno zovemo lipidi ili jednostavnije –masti. To su dve vrste masnoća koje mi najvećim delom unosimo hranom, mislim na trigliceride, to su takozvane brze masti, nešto čemu bi moglo analogno da bude ulje recimo. Holesterol je gradivna materija i važno je da postoji u organizmu – i dobar i loš“, objasnila je dr Lalić.

Genetička uslovljenost

Dr Lalić dodaje da se, uz holesterol kao gradivnu materiju grade ćelijske membrane, hormoni i tako dalje. Zato se, kako kaže, priroda potrudila da sam organizam stvara holesterol ali je potrebno da bude u balansu. Svaki višak je poslediva naše nezdrave ishrane ali može biti i genetički uslovljen.

Za taj genetički tip se radi skrinig,odnosno utvrđivanje naslednog poremećaja. Tu dijeta ne pomaže, već dominantno, lekovi, koji se primenjuju već tridesetak godina i usavršeni su. Oni sprečavaju lepljenje holesterola i viška masti na krve sudove.

“Kada govorimo o holesterolu, svako meso, sve što je životinjskog porekla, mleko, mlečni proizvodi, sadrži holesterol. To treba redukovati ili bar koristiti mršava mesa i ne jesti iznutrice koje imaju najveći sadržaj holesterola“, savetuje dr Lalić.

Dodaje da, kada su namirnice životinjskog porekla u pitanju, postoji razlika između ribe i drugog mesa – životinjskog mesa, jer riba sadrži dobar holesterol i još neke važne materije.

„S druge strane, povišeni trigliceridi su posledica preteranog unosa alkohola, slatkiša, peciva“, objasnila je dr Lalić.

KOMENTARIŠI