Foto: GSU

U četvrtak 16. maja 2019. godine u Galeriji savremene umetnosti svečano je otvorena izložba „DEKADA“ autora Aleksandra Leke Mladenovića.

Foto: GSU

Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu koja je i otvorila ovu izložbu je tom prilikom kazala: „Pank je uvek značio mnogo više od muzike to je stav, stil, specifična moda sa frizurama jarkih boja, pocepana odeća uhvaćena zihernadlama i upečatljivi nakit i šminka… Osim umetnosti, žanr odlikuje i društvena angažovanost, te svojevrsna pank ideologija koja se bazira na ideji protivljenja svakom ranije definisanom i nametnutom centru moći. Pank je u biti bunt, duh pobune i jedinstvenosti, čvrsto protivljenje svemu što bi se moglo definisati kao mejnstrim.

Ovaj žanr pre svega se vezuje za istoimeni pravac rok muzike. Međutim, pank kao pokret našao je sebi mesto i u drugim umetnostima poput književnosti, filma, likovnih umetnosti i drugih.

Vizuelnim aspektom panka kroz kulturu sećanja bavio se Aleksandar Mladenović u umetničkim krugovima poznatiji kao A.M. Leka. A.M.Leka je slikar i grafičar, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde predaje Grafiku i Crtanje.

Iza sebe ima preko 40 samostalnih izložbi u zemlji i u inostranstvu (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Finska, Danska, Tajvan, SAD, Kanada) učestvovao je na blizu 400 grupnih izložbi. Dobitnik je više nagrada za grafiku, dela se nalaze u kolekcijama muzeja i galerija širom sveta.

Tokom poslednje decenije fokus umetničkog istraživanja A. M. Leke je na fenomenu
-supkulture,
-ikonografije memorije kao i
-transponovanja jednog umetničkog polja u drugo (u slučaju A. Mladenovića muzike u vizuelnu umetnost).

Foto: GSU

Na postavci izdvojena su dela iz nekoliko ciklusa: Pank portreti dinastije Obrenović, Pank arheologija, Zlatna groznica i drugi. Dok slika portrete iz dinastije Obrenović, umetnik se poigrava jednom klasičnom temom koja se inkorporira u savremeni trenutak modernim vizuelnim pristupom i primenom pank estetike sa ciljem da ostvari šok i provokaciju. Bliskost sa članovima dinastije Obrenović kao začetnicima moderne srpske države, pobunjenika protiv turske vlasti i pregaocima za slobodu svake vrste, poput samih pripadnika pank supkulture, osećaju i starije i mlađe generacije posmatrajući ove portrete. Još ako dodamo i posebnu vezanost Požarevca i Miloša Obrenovića za čije vreme vladavine je naš grad postao druga prestonica po značaju posle Kragujevca, opravdaćemo naše interesovanje za pominjanje dinastije Obrenović i prisustvo većeg broja dela na izložbi iz ciklusa Pank portreti dinastije Obrenović.

Nisu zanemarljivi ni radovi iz ostalih ciklusa u kojima se Aleksandar Leka Mladenović bavi i grafičkim dizajnom panka ali prenesenim u slikarski medij gde odaje počast bedžu, neizostavnom pank aksesoaru sa jakom i jezgrovitom porukom, ali i drugim sadržajima kao plodnim tlom za polemisanje i višeznačnim tumačenjem.

Inače kada govorimo o vizuelnom aspektu, stil panka sreće pre svega kao usko vezan za muziku. Crteži i ilustracije koji nastaju pod uticajem ove estetike, najpre se pojavljuju na koricama albuma, majicama, posterima i plakatima, ulaznicama i flajerima. Sveprisutna je napadnost u pristupu, šok i agresivnost, od kolorita do poruke. Objedinjujući ovaj stil i interesovanje za prošlost, a kako bi se nešto novo reklo o savremenosti, Aleksandra Leku Mladenovića svrstava u umetnike za koje kultura sećanja postaje privlačan realitet vredan kako filozofskog tako i umetničkog promišljanja.“

Izložba je otvorena do 5.juna. Ulaz je slobodan.

KOMENTARIŠI