PODELI

Direktor Arheološkog instituta u Beogradu i šef projekta istraživanja Viminacijuma Miomir Korać izjavio je da je niz značajnih otkrića u toj rimskoj nekropoli doneo dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima.

Pronađen je grob odraslog muškarca verovatno iz prve polovine trećeg veka, jer je nađen bronzani novac iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211-217. naše ere), naveo je Korać u izjavi za Tanjug.

„Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55m. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Dužina skeleta iznosi 1,73 metra, dužina desne butine je 47,5 santimetara. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi obraz“, otkriva šef projekta istraživanja Viminacijuma.

Prema njegovim rečima, kosti su dobro očuvane sa izuzetkom kosti u predelu grudnog koša gde nedostaju pojedini pršljenovi i rebra.

„Slobodno ukopan pokojnik u arheološkom žargonu znači da nije bio sahranjen unutar drvenog sanduka ili konstrukcije od opeke i kamena“, objasnio je Korać.

Sam vid sahrane, ističe Korać, ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koji se na nedeljnom nivou istraže u Viminacijumu, ali predmeti položeni uz pokojnika govore potpuno drugačiju priču.

Pre svega se ovde misli na prsten otkriven na ruci pokojnika, koji je jedan od retkih predmeta iz pomenutog perioda, a da prikazuje nedvosmisleno ranohrišćanske simbole.

U predelu pojasa otkrivena je pojasna kopča od bronze, a pored stopala šestar od bronze, kalem zlatne žice i predmet od gvožđa nepoznate namene budući da je jako korodirao.

Masivni prsten sa gemom je izrađen od srebra, a na glavi se nalazi ležište sa umetnutom gemom. Gema je dragi kamen tamnoplave boje i najverovatnije je ahat.

Kamen je ukrašen urezivanjem i na njemu je predstavljeno sidro sa po jednom ribom sa obe strane.

Korać je podsetio da je, iako bi danas malo kome prva asocijacija na lenger bila hrišćanstvo, u antici on bio jedan od simbola opšteprihvaćenih u proganjanoj, ilegalnoj i zatvorenoj zajednici najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Bliskog istoka.

Simbol krsta u upotrebi tek nakon legalizacije hrišćanstva

U takvim okolnostima je i spektar korišćenih simbola bio pozajmljen iz rimske svakodnevnice i profane umetnosti, i bio je poznat samo posvećenicima rane crkve. Tek nakon legalizacije hrišćanstva od strane Konstantina i Licinija, u upotrebu ulaze i danas prepoznatljivi simboli, kao naprimer krst.

Korać ukazuje da su rani hrišćani sidro prihvatili kao simbol nade u spasenje, jer je on generalno u antici smatran za znak sigurnosti. Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Isusa Hrista, a sidro je metaforično to izražavalo, što je na više mesta u Novom zavetu i navedeno.

Miomir Korać podseća i na reči Svetog Pavla u Poslanici Jevrejima: „Da bismo u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utehu, mi koji smo pribegli da se držimo nade koja je pred nama, nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu…“

„Najranije upotrebljavanje sidra kao hrišćanskog simbola potvrđeno je još krajem 1. veka u samom gradu Rimu, dok se tokom drugog i trećeg veka sve učestalije koristi na epitafima u katakombama. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je sidro svojim oblikom, sa prečagom na vrhu, podsećalo vernike na krst na kome je Isus okončao svoj život. U ranom hrišćanstvu nije korišćen moderni simbol krsta, već upravo slovo T, slično sidru na viminacijumskom prstenu“, rekao je Korać.

Dodao je i da je lenger bio i simbol mučeništva, imajući u vidu da je Sveti Kliment, četvrti papa, bio pogubljen za vreme vladavine cara Trajana tako što mu je oko vrata bilo zavezano sidro, nakon čega je bačen u more.

Korać navodi da su interesantni još i predmeti otkriveni pored stopala pokojnika.

Šestar, namotaj zlatne žice i nepoznata alatka mogli bi da upućuju na zanimanje pokojnika. Takva praksa nije nepoznata u viminacijumskim nekropolama (otkriveno je nekoliko grobova lekara), ali nije široko rasprostranjena.

Budući da se predmeti koji se polažu u grobove pažljivo biraju, potrebno je uzeti u obzir i njihovu moguću simboliku, što nije uvek lako.

Šestar u kasnijim, srednjovekovnim vremenima, sporadično biva prikazan kao simbol božanske kreativne snage, pa ga tako ima na predstavama stvaranja sveta, a u mnogim katedralama je Isus oslikan sa ovom alatkom u rukama.

„Možda će konzervacija i restauracija gvozdenog predmeta otkrivenog uz šestar predstavljati korak ka razrešenju ove zagonetke“, zaključio je Korać.

Niz značajnih otkrića u Viminacijumu od sredine avgusta

Arheološki tim pronašao je, sredinom avgusta, na području Viminacijuma tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države, Palestine i Izraela, sredinom trećeg veka.

Ovo je značajno otkriće, pogotovo kada se ima u vidu da su dva neopljačkana, i da je njihov skeletni materijal izuzetno pogodan za detaljnije analize.

Samo desetak dana kasnije, takođe na arheološkom lokalitetu Viminacijum, otkriven je srebrni listić sa starogrčkim slovima i tajanstvenim znacima, star oko 1.800 godina, te bi mogao biti najstariji pomen Hrista.

Simbol ribe u hrišćanstvu

Na prstenu iz Viminacijuma predstavljene su i dve ribe. Riba je takođe jedan od najranijih, a svakako najvažniji simbol hrišćanstva.

Popularnost upotrebe crteža ribe među vernicima ima koren u akronimu formiranom kada se latinski naziv za ribu ichthus, zapiše starogrčkim alfabetom, a ta slova su zatim čitana kao Iesous Christos Theou Huios Soter, što znači Isus Hrist, Božiji sin, Spasitelj.

Isus je bio ichthus, ali i ribar ljudskih duša, dok su vernici bili „male ribe”. Apostoli su nastavili Isusovu ulogu kao „ribari ljudi“, pa je čak i rana Crkva nazivana „Petrova barka“.

KOMENTARIŠI