Poslednje nedelje pred veliki post slave se poklade, obeležava se dolazak proleće i to je period neobuzdanog uživanja u svim čulnim zadovoljstvima, a naročito jelu i piću. Sa stola se sakupljaju mrvice, a sa korišćenih posuda masnoća, te se time služi prilikom rituala namenjenom za plodnost njiva. Na poklade se, smatraju Vlasi, ovaj ritual obavezno mora izvršiti kako bi se priroda umilostivila, pa samim tim i porinosi bili bolji.
Poklade su se nekada obeležavale šetnjom maskirane mladeži koja je išla od kuće do kuće, a dobri domaćini bi im uvek nešto darovali, najčešće hranu. Veseli, maskirani učesnici do jutra bi pevali i zbijali šale na tuđ, ali i svoj račun.
Strašni Todor
Todorova nedelja među Vlasima je jedan od značajnijih praznika za koji se vežu određena verovanja i običaji. Naime, prve nedelje uskršnjeg posta, između ponedeljka i utorka, Vlasi praktikuju da ne rade apsolutno ništa, već ostaju u svojim kućama sa porodicom zbog straha od Todorove konjice, bića sa likom čoveka i repom na telu, izuzetno nemilosrdna.
Todorova nedelja uliva većini njih strah u kosti, ali ipak imaju razumevanja za nesrećnog Todora. Ili možda samo žele da ga odobrovolje. Tada se sprema bogata trpeza na kojoj nema čega nema, daju im priliku da posete ljude koje su voleli, obiđu mesta na kojima su nekada boravili.